Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

06.04.2021 u 21:14

Hitlerova odmazda za nepokorne Srbe

Kada je Adolf Hitler 27. marta 1941. godine obavešten da je u Beogradu u jutarnjim satima tog dana izvršen vojni prevrat, prvo je posumnjao u tu vest, misleći da nije autentična, a kada se ubrzo uverio da je puč izveden, odmah je delovao energično. Okupio je svoje svetnike, vojne i političke, i formulisao naređenje da Kraljevina Jugoslavija bude uništena vojnički i kao država. ,,Srbi i Slovenci nikada nisu bili naklonjeni Nemcima”, tvrdio je Hitler, zbog čega je zahtevao ,,da se na Jugoslaviju udari nemilosrdnom žestinom i da se vojnički poraz ostvari munjevitom brzinom”. ,,Treba računati s tim da će pri našem napadu Hrvati stupiti na našu stranu”, te će im biti ,,osiguran odgovarajući politički postupak (docnije autonomija)”, rekao je Hitler na sastanku sa savetnicima. Sile

Društvo

27.03.2021 u 15:59

Lavina narodnog otpora i antifašizma

Mada se u istorijskoj realnosti naša znanja stalno šire, svestrano obogaćuju množenjem podataka, 27. mart 1941. neće, verujemo, nikad ,,potamneti”, iako već i danas ima pokušaja da se on izvitoperi, mistifikuje, da mu se oduzima glavna odrednica opredeljenja naroda, pre svih srpskog, za veliki tabor demokratije a protiv sila mraka, nacizma i fašizma. Navedenim rečima počinje jedna istoriografski izuzetno vredna, a zanemarena, čak se može reći do danas prećutana knjiga, čiji je naslov ,,Hronika o 27. martu – Svedočenje jednog savremenika”. Njen autor je Slobodan Nešović (1908, Raška – 2003, Beograd), veliko ime međuratne ,,Politike”, srpskog i jugoslovenskog novinarstva i publicistike, čijih je petnaestak knjiga u prošlom veku štampano i prodato u tiražu od oko 200.000 primeraka, teško

Društvo

28.07.2020 u 21:00

Dan kada se vijorila srpska zastava nad Belom kućom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Vudro Vilson naložio je da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD istakne srpska zastava. U poruci američkoj javnosti izneo je i razloge zbog kojih se odlučio na taj gest, možda bez presedana u dotadašnjoj diplomatskoj istoriji. „U nedelju 28. jula – poručio je predsednik Vilson – navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnika i vojnoj moći...

Tema nedelje

19.05.2019 u 22:00

Odmazda i njene granice

Blajburško polje, na samoj granici Slovenije i austrijske Koruške, izraslo je u mit, u žarišno mesto jedne konstrukcije koja govori da je u „komunističko-partizanskom pokolju” 15. maja 1945. i nekoliko dana docnije stradalo čak 600.000 Hrvata, uglavnom „civila i domobrana”. Jedan od prvih tekstova na temu Blajburga objavio je u avgustu 1955. fra Krunoslav Draganović, već u prvom broju lista „Hrvatska država”, kada je to glasilo u Minhenu pokrenuo jedan od prvaka ondašnje ustaške emigracije dr Branko Jelić.

Društvo

28.03.2019 u 23:00

Crnorukci u Beogradu i Moskvi

Iz juče objavljenog svedočenja potpukovnika Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne vojnoobaveštajne službe pri Glavnom generalštabu jugoslovenske vojske, jasno je da je inicijativu za državni udar 27. marta 1941. godine, „posrednim putem dala jedna prijateljska tajna služba” – ona britanska. Bilo je, međutim, i drugih igrača. U vreme kad je Popović dopunjavao elaborat „Plavi đavoli” o predstojećem puču, u Beogradu se obreo pukovnik Vilijem Donovan, „otac američke obaveštajne službe”, osnivač tajne Uprave za strateške poslove (OSS), obaveštajnog aparata koji će posle 1945. prerasti u CIA. Donovan je, kao specijalni izaslanik predsednika SAD F. D. Ruzvelta, stigao u Beograd 21. januara. Odmah se sastao sa Dragišom Cvetkovićem i Vladkom Mačekom, posetio je neke vojne škole, komande

Društvo

27.03.2019 u 23:00

Operacija „Plavi đavoli”

„Državni udar u pripremi je. Inicijativu za njega posrednim putem dala je jedna prijateljska tajna služba. Takvu inicijativu prihvatio je general Dušan Simović. Na čelu grupe oficira izvršioca državnog udara stoji general Borivoje Mirković. Ostali članovi identifikovani su ranije. Svi mlađi oficiri mogu da posluže kao primer rodoljublja i neograničene hrabrosti, dok je kod nekih viših oficira zapažena bolesna ambicija.” Navedene reči ispisao je u februaru 1941. godine konjički potpukovnik Uglješa Popović, šef Servisa tajne vojnoobaveštajne službe pri Glavnom generalštabu jugoslovenske kraljevske vojske. Zasnovan na pouzdanim saznanjima, rad na elaboratu o predstojećem vojnom puču, kome je dao naziv „Plavi đavoli”, Popović je započeo, po svemu sudeći, početkom januara, kada ga je na

Društvo

17.12.2018 u 18:40

Kusturica snima film o Jasenovcu

Stvaralačka košnica Andrićgrada protekle subote je iznedrila temelj još jednog, novog projekta. Ovoga puta reč je o igranom filmu koji bi režirao proslavljeni Emir Kusturica u saradnji s dr Gideonom Grajfom, svetski priznatim ekspertom za Aušvic. Bila je to scena koja možda ostaje za istoriju – u poslovičnoj užurbanosti koja krasi zbivanja u Andrićgradu, u multipleksu ,,Doli Bel”, u kome su se smenjivali događaji, dr Grajf i Kusturica, pred licem brojnih prisutnih, započeli su razgovore o filmu koji bi, konačno, prikazao dubinu pakla ustaškog logora uništenja Jasenovac, taj genocidni kotao u kome je besprimerno zlo progutalo živote oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista u NDH. Dvojica starih poznanika, saradnika i prijatelja, razgovarali su neposredno po završetku tribine na kojoj

Društvo

26.11.2018 u 20:00

Svedočenje iz pakla

Na predlog sisačkog biskupa Vlade Košića, u Sisku će za koji dan, 30. novembra, biti održan „naučni” skup ,,Zbrinjavanje ratne siročadi u Sisku 1942–1943”. Organizatori su Hrvatski studij Sveučilišta u Zagrebu i Hrvatsko katoličko sveučilište. Među učesnicima će biti i dr Vlatka Vukelić, koja je početkom ovog meseca u „Glasu koncila” izjavila da je tvrdnja o postojanju koncentracionog logora za decu u Sisku, u vreme NDH, „apsolutna laž”. Cilj predstojećeg skupa je, prema njenim rečima, da se dokažu napori lokalnog stanovništva i nadbiskupa Alojzija Stepinca u pomoći deci koja su stradala, te da se „pokušaju definirati sudbine osoba koje su preživjele tu humanitarnu kalvariju”.

Društvo

12.11.2018 u 21:21

Verni prijatelj Srbije i istine

„Zaljubljen u Srbiju i istinu”, glasio je naslov kratkog teksta u kome sam davno, pre punih četvrt veka, u novembru 1993. godine, čitaocima „Politike” predstavio Babkena Simonjana, tada malo poznatog u široj javnosti. Jermenski pesnik, prevodilac, esejista i kulturni delatnik, obreo se tih godina u „balkanskoj vatri”, tokom onog tragičnog razdoblja kada su mnogi dolazili u Srbiju. U šarolikom društvu stranaca bilo je i ovakvih i onakvih, a nije oskudevalo ni u opsenarima, sitnim ili krupnijim prevarantima, čak secikesama. Leporečivost je poneke od njih dovodila na stranice novina, na televizijske i radio talase, sve do pompezno organizovanih susreta s visokim predstavnicima vlasti i opozicije, do prijema u važnim ustanovama i udruženjima, kada su u teškim vremenima uzdizani u javnosti

Društvo

27.10.2018 u 19:00

Srbi i Jevreji veruju u pobedu istine

Ponosan sam i srećan, sada sam još više uveren da je nagrada 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dodeljena mojoj knjizi „Jasenovac – Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti”, za poseban doprinos u nauci, u stvari priznanje Međunarodnoj grupi istoričara GH7, mojim kolegama iz sedam zemalja. To je priznanje našim naporima i nastojanjima, borbi, našoj misiji da očuvamo istorijske činjenice o logoru smrti Jasenovac u kolektivnoj svesti čovečanstva. Ovo je bio odgovor prof. dr Gideona Grajfa, s čijom smo knjigom proteklih dana bar delimično upoznali čitaoce „Politike”, kada smo ga upitali kako je primio vest o pomenutoj nagradi. Kakve impresije nosite sa Sajma i veličanstvene promocije vaše knjige prošlog ponedeljka? Prva impresija je da Srbi mnogo čitaju. A narod koji mnogo čita ima šire

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Slobodan Kljakić