Dan kada se vijorila srpska zastava nad Belom kućom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Vudro Vilson naložio je da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD istakne srpska zastava. U poruci američkoj javnosti izneo je i razloge zbog kojih se odlučio na taj gest, možda bez presedana u dotadašnjoj diplomatskoj istoriji.

„U nedelju 28. jula – poručio je predsednik Vilson – navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnika i vojnoj moći... Iako je njihova zemlja opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost”, naveo je predsednik Vudro Vilson i u nastavku poruke koju su objavili američki listovi poručio:

„Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećanje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.”

„Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi na samom vrhu svih poimanja pravde u mislima svakog mislećeg i patriotski orijentisanog čoveka u SAD”, naveo je predsednik Vilson u telegramu povodom 28. jula koji je uputio Nikoli Pašiću, predsedniku Vlade Kraljevine Srbije.

Samo mesec dana pre nego što je srpska zastava istaknuta na Beloj kući i pre navedenih dirljivih i snažnih poruka predsednika, u SAD je 28. jun 1918. godine obeležen kao veliki srpski praznik – Dan Kosova. Moralno i pobedonosno pulsiranje Kosovske bitke tako se 530 godina docnije prenelo na svet ojađen do tada nikad nezabeleženom klanicom Velikog rata.

Američka štampa ushićeno je pisala o čitavom nizu manifestacija koje su priređivane tokom juna 1918. godine, a posebnu pažnju je posvetila onome što se dogodilo u čuvenom njujorškom hotelu „Valdorf Astorija”, kada se povodom Dana Kosova okupilo 3.000 elitnih zvanica.

U tom talasu uznesene podrške Srbiji i srpskom narodu u SAD, pogotovo je bila važna uloga državnog sekretara Roberta Lansinga koji je imao veliki uticaj na predsednika Vilsona.

U privrženost Srbije i srpskog naroda svetim načelima slobode, pravde i istine, načelima pretočenim i na američku zastavu, Lansing se uverio u neposrednim razgovorima sa slavnim Mihajlom Idvorskim Pupinom, sa Ljubomirom M. Mihajlovićem, prvim srpskim poslanikom u Vašingtonu, kao i sa dr Davidom Albalom, srpskim kapetanom i diplomatskim poverenikom, koji je onda bio vodeći autoritet jevrejske zajednice u Srbiji.

Razume se da iskrenost i ubedljivost pomenutih zastupnika srpskih interesa ne bi bili dovoljni, da srpska vojska i srpski narod u Velikom ratu nisu na tragičan i herojski način potvrdili svoju duboku, stvarno ispoljenu privrženost načelima slobode, pravde i istine. Zbog toga je Robert Lansing i izjavio: „Jednog dana kada se istorija ovog rata bude pisala, njeno najslavnije poglavlje zvaće se Srbija.”

Eto još jednog u nizu razloga zbog kojih bi javnost u Srbiji, ne samo na „okrugle” godišnjice, trebalo da se seti juna i jula 1918. godine, pa i 28. jula, kada je srpska zastava bila istaknuta nad Belom kućom.

U almanahu kulture sećanja mogla bi da se na današnji dan svake godine otvori baš ta stranica, koja 2019. nije promakla ni predsedniku SAD Donaldu Trampu. U poruci predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, povodom Dana državnosti, 15. februara, Tramp je napisao:

„Ove godine se, od proslave stote godišnjice od kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom, okrećemo ka tome da obezbedimo da naredni vek našeg partnerstva bude na sličan način posvećen miru, prosperitetu i slobodi.”

Podsećamo da je 28. jula 2018, zahvaljujući velikom angažovanju srpske diplomatije, ministra Ivice Dačića i ambasadorke dr Ljiljane Nikšić, u Predstavničkom domu SAD održana svečanost, u prisustvu premijerke Ane Brnabić, na kojoj je tada obeležena stogodišnjica događaja. Istog dana je raniji ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skot, istakao srpsku zastavu u svojoj beogradskoj rezidenciji.

Prošle godine je novoimenovani ambasador SAD Entoni Godfri predao američku zastavu ministru Dačiću, kao poklon Predstavničkog doma SAD za Muzej srpske diplomatije.

Reprezentativnu monografiju „Kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući” o 28. julu 1918, objavio je nedavno beogradski izdavač „Knjiga komerc”. Zahvaljujući svesrdnom angažovanju direktora Bobana Stojiljkovića, u prilici smo da na osnovu tekstova iz ove dobrodošle knjige najavimo feljton koji će uskoro biti objavljen na stranicama „Politike”.

Tvit i telegrami

Uliva nadu činjenica da 28. jul 1918. nije zaboravljen ni ove godine. Svedoči o tome tvit Justine Pupin, čiji je pradeda stric, slavni Mihajlo Idvorski Pupin, učinio toliko u postavljanju snažnih temelja srpsko-američkih odnosa.