Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Politika

11.10.2016 u 18:10

Josip Broz Joška uzvraća udarac

Na vatri frakcionaške borbe nekad davno pekao se Josip Broz Tito, a njegov unuk Josip Broz Joška, predsednik Komunističke partije (KP), odlučio je da raskrsti s frakcionašima u ovoj stranci, s „grupom bundžija” iz Vojvodine koji su letnje mesece iskoristili za akciju njegovog diskreditovanja i smenjivanja, o čemu je „Politika” pisala 30. septembra. Podsetimo, Zdravko Tomašković iz Subotice, predsednik vojvođanskog, Pokrajinskog komiteta (PK), izjavio je za naš list da su unutarpartijske nesuglasice izbile u vreme izbora.

Društvo

30.09.2016 u 22:00

Zrak smrti ili medijski blesak

Spektakularnu vest emitovanu 29. septembra na portalu Raša tudej (RT), da je Ef-Bi-Aj „konačno objavio“ dokumenta koja će posle smrti Nikole Tesle 7. januara 1943. godine, u „dva kamiona“ odneti američka vlada, preneli su na naslovnim stranama i u udarnim terminima bezmalo svi domaći i mediji. Ruska agencija stavila je naglasak na činjenicu da se u dokumentima s kojih je skinuta oznaka „strogo poverljivo“ potvrđuje Teslino angažovanje na „zracima smrti“; da je on taj svoj izum u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka nudio Velikoj Britaniji, Sovjetskom Savezu, SAD i jugoslovenskoj kraljevskoj vladi; da je njegova ostavština prebačena u jedno skladište na Menhetnu; da je sa stanovišta Ef-Bi-Aja ova dokumentacija bila od „vitalne važnosti“ i da je treba sačuvati od „stranih

Komentari

12.09.2016 u 08:20

Pogrešno čitanje

Profesorka Nadežda Vinaver je u svom jučerašnjem reagovanju (,,Parodija opasnih tekstova iz 1945.”) samo potvrdila ono što zbog prostornih ograničenja nisam napisao u uvodniku ,,Prošlost pod lupom” 9. septembra. Njeno bavljenje složenim pitanjima prošlosti daje tanušne rezultate, što ne čudi – na sličan način razumeva i ono što se dešava ovih dana. Iz početne rečenice dr Vinaver ispada da sam član ,,Avnojevskog foruma”, što nema nikakve veze sa činjenicama. Kao što je na pogrešan način čitala ono što sam napisao, tako je na pogrešan način povezivala činjenice čitajući glasilo CK KPJ ,,Proleter”. Za taj list, koji je izlazio od 1929. do 1942, tvrdi da je ,,nepoznat čitalaštvu”, uz dodatak da je ,,takođe” nepoznat i njoj samoj. Reprint svih brojeva ,,Proletera” objavljen je u Beogradu još 1968.

Uvodnik

08.09.2016 u 22:00

Prošlost pod lupom

Juče je završena serija tekstova u kojima su autori, inače članovi Avnojevskog foruma „Josip Broz Tito”, izrekli oštre kritičke ocene o feljtonu profesorke Nadežde Vinaver, objavljivanom tokom jula na feljtonskim stranicama „Politike”. U tom tekstu, podsetimo, autorka je izrekla niz negativnih stavova o jugoslovenskim i srpskim komunistima i Josipu Brozu Titu, o njihovom delovanju tokom nekoliko decenija 20. veka. Oštrim ocenama se obrušila i na partizanski, Narodnooslobodilački pokret tokom Drugog svetskog rata, stavljajući mu na pleća istorijsku odgovornost za Koncentracioni logor Jasenovac (KLJ), zato što partizani nisu pokušali da oslobode mučenike iz ove ustaške klanice i što je u poratnim godinama vlast organizovala ćutanje o ustaškim zločinima. I ovaj feljton i reagovanja

Društvo

11.07.2016 u 13:00

Bolesti u zamci Teslinih struja

U tadašnjoj Rimskoj ulici broj 3 kod Bajlonijeve pijace u jednu kuću se do 1939. već godinama sticao svet, „kao na ćabu”, mada se u toj kući „ne deli ni zlato ni blago, ni zimska pomoć”. „Tu se dobija zdravlje”, pošto se u toj kući nalazi ordinacija dr Ilića-Rakovačkog, koji je „poznati naš lekar pomoću naročito nove i danas u celom svetu priznate metode, leči bolesne i krepi zdrave električnom strujom”, pisala je „Politika” 8. maja 1939. u tekstu pod naslovom „Lekarska ordinacija koja je svakodnevno opsednuta mnogobrojnim pacijentima”. Objavljen preko cele stranice, na pet stubaca, članak je imao nadnaslov „Teslina struja u službi medicine” i u ono vreme bio neka vrsta senzacije, pošto je čitalištu predstavljeno „najjevtinije lečilište u Jugoslaviji”, koje je „preko cele godine otvoreno”

Društvo

13.07.2016 u 18:15

Proslava Teslinog 80. rođendana

Zahvaljujući višegodišnjim naporima inženjera Slavka Bokšana, neumornog borca za širenje istine o doprinosima Nikole Tesle nauci, elektrotehnici i industriji, 26. januara 1936. održana je Osnivačka skupština Društva za podizanje Instituta Nikole Tesle u Beogradu. Za predsednika je izabran ugledni profesor Tehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, matematičar dr Bogdan Gavrilović. Uredba o osnivanju Instituta Nikole Tesle predstavljena je javnosti tokom obeležavanja njegovog 80. rođendana, na svečanostima održanim od 28. do 31. maja u Beogradu. Biće još vredniji Nikola Tesla je organizatorima i učesnicima svečanosti uputio telegram, uobičajeno skromno intoniran: „Molim izrazite ovom prilikom moju najtopliju zahvalu na velikoj časti

Društvo

11.07.2016 u 22:00

Saveti za Haila Selasija, cara Etiopije

Jedna od najvažnijih intelektualnih preokupacija Nikole Tesle, od najranijih godina do kraja njegovog života, bila je ispitivanje uzroka koji čoveka uvode u rat i traganje za odgovorom kako da se uspostavi mir, kako bi pojedinac i čovečanstvo mogli slobodno da razvijaju svoje kreativne snage i da povećavaju svoju stvaralačku energiju. Pitanje rata i mira došlo je na dnevni red i kada je fašistički diktator Benito Musolini, vođen fiks-idejom o uspostavljanju novog Rimskog carstva, krenuo u njeno ostvarivanje. Isprovocirao je prve sukobe u Etiopiji početkom decembra 1934. a onda izvršio invaziju na drevnu Abisiniju. Bez objave rata, pohod je započeo 3. oktobra 1935. iz Eritreje, obalskog pojasa Crvenog mora na Rogu Afrike, uz angažovanje pola miliona vojnika, 76 ratnih brodova, 795 tenkova, 595

Društvo

10.07.2016 u 20:00

Kako su zraci mira postali zraci smrti

„Njujork, 13 jula. Pre nekoliko dana, proslavio je veliki naučnik Nikola Tesla svoj 78. rođendan. Ovaj jubilej ne bi bio mnogo opažen u svetu da Tesla tim povodom, američkoj javnosti nije dao jednu izjavu koja znači senzaciju za ceo svet. On je izjavio da je uspeo da pronađe jedan novi električni zrak koji ima da onemogući svaki rat u budućnosti.” Četvorostubačno složen tekst, čiji smo početak naveli, objavljen je u „Politici” 14. jula 1934. pod naslovom „Nikola Tesla pronašao je zrake za koje veruje da će onemogućiti svaki rat”. Nadnaslov teksta glasio je „Srbin koga će ako uspe u svojoj zamisli blagosiljati celo čovečanstvo”, a u podnaslovu je pisalo: „Teslini ’zraci smrti’, jedno strašno oružje koje bi imalo da učini kraj krvoprolićima”. Autor tog nepotpisanog teksta je podsetio

Društvo

09.07.2016 u 18:15

Namrgođeni Tesla o Pupinu i Markoniju

U nebrojenim prilikama, pogotovo američki dnevni i nedeljni listovi, objavljivali su na prelasku iz 19. u 20. vek na prvim stranicama tekstove o Nikoli Tesli i njegove fotografije, čak i njegova pisma. U njima je Tesla reagovao na pisanje novinara, izjave naučnih autoriteta, opovrgavao netačne informacije o svojim eksperimentima ili pojašnjavao svoje izume. Posle Prvog svetskog rata nastupila je pauza koja će potrajati sve do sredine tridesetih godina 20. veka, kad je Tesla opet počeo da pleni pažnju, pošto je godinama potiskivan u senku javnosti. Diktirali su to različiti razlozi i interesi, uz ostale i svesno nastojanje njegovih konkurenata i korporacija koje su koristile Tesline izume da se zabašure njegovi doprinosi, a on označi kao već ostareli naučnik koji više nije u stanju da pruži

Društvo

08.07.2016 u 15:06

Telefonski spektakl u čast genija

Pouzdani spoljni saradnik „Politike”, izvanredan poznavalac istorije Beograda inženjer Dimitrije C. Đorđević (1861–1941), objavio je 28. maja 1936. u našem listu tekst pod naslovom „Pre 41 godinu, naši poštari priredili su u Beogradu i Nišu velike svečanosti u čast Nikole Tesle”. Đorđević je opisao poduhvat koji je omogućio da se 28. januara 1895. telefonskom linijom prenose koncerti na relaciji Beograd–Niš, u čast tada 39-godišnjeg Tesle, njegovih velikih otkrića i izuma. Ovu „lepu manifestaciju” priredila je Poštansko-telegrafska zadruga u Beogradu, „u vreme kada u Srbiji još nije bio uveden međugradski telefonski javni saobraćaj”, u „doba početka velikih uspeha i slave Tesline”, piše Đorđević. Zadruga je donela odluku „da na jedan vidan, neobičan i originalan način, istakne pred

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Slobodan Kljakić