Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Слободан Кљакић

Политика

11.10.2016 у 18:10

Јосип Броз Јошка узвраћа ударац

На ватри фракционашке борбе некад давно пекао се Јосип Броз Тито, а његов унук Јосип Броз Јошка, председник Комунистичке партије (КП), одлучио је да раскрсти с фракционашима у овој странци, с „групом бунџија” из Војводине који су летње месеце искористили за акцију његовог дискредитовања и смењивања, о чему је „Политика” писала 30. септембра. Подсетимо, Здравко Томашковић из Суботице, председник војвођанског, Покрајинског комитета (ПК), изјавио је за наш лист да су унутарпартијске несугласице избиле у време избора.

Друштво

30.09.2016 у 22:00

Зрак смрти или медијски блесак

Спектакуларну вест емитовану 29. септембра на порталу Раша тудеј (РТ), да је Еф-Би-Ај „коначно објавио“ документа која ће после смрти Николе Тесле 7. јануара 1943. године, у „два камиона“ однети америчка влада, пренели су на насловним странама и у ударним терминима безмало сви домаћи и медији. Руска агенција ставила је нагласак на чињеницу да се у документима с којих је скинута ознака „строго поверљиво“ потврђује Теслино ангажовање на „зрацима смрти“; да је он тај свој изум у другој половини четрдесетих година прошлог века нудио Великој Британији, Совјетском Савезу, САД и југословенској краљевској влади; да је његова оставштина пребачена у једно складиште на Менхетну; да је са становишта Еф-Би-Аја ова документација била од „виталне важности“ и да је треба сачувати од „страних

Коментари

12.09.2016 у 08:20

Погрешно читање

Професорка Надежда Винавер је у свом јучерашњем реаговању (,,Пародија опасних текстова из 1945.”) само потврдила оно што због просторних ограничења нисам написао у уводнику ,,Прошлост под лупом” 9. септембра. Њено бављење сложеним питањима прошлости даје танушне резултате, што не чуди – на сличан начин разумева и оно што се дешава ових дана. Из почетне реченице др Винавер испада да сам члан ,,Авнојевског форума”, што нема никакве везе са чињеницама. Као што је на погрешан начин читала оно што сам написао, тако је на погрешан начин повезивала чињенице читајући гласило ЦК КПЈ ,,Пролетер”. За тај лист, који је излазио од 1929. до 1942, тврди да је ,,непознат читалаштву”, уз додатак да је ,,такође” непознат и њој самој. Репринт свих бројева ,,Пролетера” објављен је у Београду још 1968.

Уводник

08.09.2016 у 22:00

Прошлост под лупом

Јуче је завршена серија текстова у којима су аутори, иначе чланови Авнојевског форума „Јосип Броз Тито”, изрекли оштре критичке оцене о фељтону професорке Надежде Винавер, објављиваном током јула на фељтонским страницама „Политике”. У том тексту, подсетимо, ауторка је изрекла низ негативних ставова о југословенским и српским комунистима и Јосипу Брозу Титу, о њиховом деловању током неколико деценија 20. века. Оштрим оценама се обрушила и на партизански, Народноослободилачки покрет током Другог светског рата, стављајући му на плећа историјску одговорност за Концентрациони логор Јасеновац (КЛЈ), зато што партизани нису покушали да ослободе мученике из ове усташке кланице и што је у поратним годинама власт организовала ћутање о усташким злочинима. И овај фељтон и реаговања на тврдње

Друштво

11.07.2016 у 13:00

Болести у замци Теслиних струја

У тадашњој Римској улици број 3 код Бајлонијеве пијаце у једну кућу се до 1939. већ годинама стицао свет, „као на ћабу”, мада се у тој кући „не дели ни злато ни благо, ни зимска помоћ”. „Ту се добија здравље”, пошто се у тој кући налази ординација др Илића-Раковачког, који је „познати наш лекар помоћу нарочито нове и данас у целом свету признате методе, лечи болесне и крепи здраве електричном струјом”, писала је „Политика” 8. маја 1939. у тексту под насловом „Лекарска ординација која је свакодневно опседнута многобројним пацијентима”. Објављен преко целе странице, на пет стубаца, чланак је имао наднаслов „Теслина струја у служби медицине” и у оно време био нека врста сензације, пошто је читалишту представљено „најјевтиније лечилиште у Југославији”, које је „преко целе године отворено”

Друштво

13.07.2016 у 18:15

Прослава Теслиног 80. рођендана

Захваљујући вишегодишњим напорима инжењера Славка Бокшана, неуморног борца за ширење истине о доприносима Николе Тесле науци, електротехници и индустрији, 26. јануара 1936. одржана је Оснивачка скупштина Друштва за подизање Института Николе Тесле у Београду. За председника је изабран угледни професор Техничког факултета Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, математичар др Богдан Гавриловић. Уредба о оснивању Института Николе Тесле представљена је јавности током обележавања његовог 80. рођендана, на свечаностима одржаним од 28. до 31. маја у Београду. Биће још вреднији Никола Тесла је организаторима и учесницима свечаности упутио телеграм, уобичајено скромно интониран: „Молим изразите овом приликом моју најтоплију захвалу на великој части

Друштво

11.07.2016 у 22:00

Савети за Хаила Селасија, цара Етиопије

Једна од најважнијих интелектуалних преокупација Николе Тесле, од најранијих година до краја његовог живота, била је испитивање узрока који човека уводе у рат и трагање за одговором како да се успостави мир, како би појединац и човечанство могли слободно да развијају своје креативне снаге и да повећавају своју стваралачку енергију. Питање рата и мира дошло је на дневни ред и када је фашистички диктатор Бенито Мусолини, вођен фикс-идејом о успостављању новог Римског царства, кренуо у њено остваривање. Испровоцирао је прве сукобе у Етиопији почетком децембра 1934. а онда извршио инвазију на древну Абисинију. Без објаве рата, поход је започео 3. октобра 1935. из Еритреје, обалског појаса Црвеног мора на Рогу Африке, уз ангажовање пола милиона војника, 76 ратних бродова, 795 тенкова, 595

Друштво

10.07.2016 у 20:00

Како су зраци мира постали зраци смрти

„Њујорк, 13 јула. Пре неколико дана, прославио је велики научник Никола Тесла свој 78. рођендан. Овај јубилеј не би био много опажен у свету да Тесла тим поводом, америчкој јавности није дао једну изјаву која значи сензацију за цео свет. Он је изјавио да је успео да пронађе један нови електрични зрак који има да онемогући сваки рат у будућности.” Четворостубачно сложен текст, чији смо почетак навели, објављен је у „Политици” 14. јула 1934. под насловом „Никола Тесла пронашао је зраке за које верује да ће онемогућити сваки рат”. Наднаслов текста гласио је „Србин кога ће ако успе у својој замисли благосиљати цело човечанство”, а у поднаслову је писало: „Теслини ’зраци смрти’, једно страшно оружје које би имало да учини крај крвопролићима”. Аутор тог непотписаног текста је подсетио

Друштво

09.07.2016 у 18:15

Намргођени Тесла о Пупину и Марконију

У небројеним приликама, поготово амерички дневни и недељни листови, објављивали су на преласку из 19. у 20. век на првим страницама текстове о Николи Тесли и његове фотографије, чак и његова писма. У њима је Тесла реаговао на писање новинара, изјаве научних ауторитета, оповргавао нетачне информације о својим експериментима или појашњавао своје изуме. После Првог светског рата наступила је пауза која ће потрајати све до средине тридесетих година 20. века, кад је Тесла опет почео да плени пажњу, пошто је годинама потискиван у сенку јавности. Диктирали су то различити разлози и интереси, уз остале и свесно настојање његових конкурената и корпорација које су користиле Теслине изуме да се забашуре његови доприноси, а он означи као већ остарели научник који више није у стању да пружи

Друштво

08.07.2016 у 15:06

Телефонски спектакл у част генија

Поуздани спољни сарадник „Политике”, изванредан познавалац историје Београда инжењер Димитрије Ц. Ђорђевић (1861–1941), објавио је 28. маја 1936. у нашем листу текст под насловом „Пре 41 годину, наши поштари приредили су у Београду и Нишу велике свечаности у част Николе Тесле”. Ђорђевић је описао подухват који је омогућио да се 28. јануара 1895. телефонском линијом преносе концерти на релацији Београд–Ниш, у част тада 39-годишњег Тесле, његових великих открића и изума. Ову „лепу манифестацију” приредила је Поштанско-телеграфска задруга у Београду, „у време када у Србији још није био уведен међуградски телефонски јавни саобраћај”, у „доба почетка великих успеха и славе Теслине”, пише Ђорђевић. Задруга је донела одлуку „да на један видан, необичан и оригиналан начин, истакне пред

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Слободан Кљакић

12.06.2026 у 12:11

Сутра променљиво облачно и мало топлије

12.06.2026 у 12:10

Експо 2027: Волонтери важан део слике коју ће свет понети из Србије

12.06.2026 у 12:08

Блокадери позвали на навијање за државе које не признају тзв. Косово, па се предомислили

12.06.2026 у 12:07

Драгoсављевић и Достанићева у А финалу

12.06.2026 у 12:00

Почела изградња дела ауто-пута Бијељина‒Брчко

12.06.2026 у 11:59

Отворене пријаве за органске произвођаче и чуваре старих сорти, награде до милион динара