Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Magazin

18.07.2018 u 08:00

Što šarenije to je svečanije

Zuzana Zolarek (71) od majke je učila da šije, veze i plete. Gledala je kako to vešto radi njena, samouka mama, baš onako kako je pre nje to činila i Zuzanina baka. Knjige da se takva veština prenese su suvišne. Danas je Zuzana jedna od malobrojnih žena u Selenči, selu u južnobačkom okrugu, u opštini Bač, koja ručno izrađuje tradicionalnu slovačku nošnju. Uz široki osmeh kaže da njene vršnjakinje u ovom naselju, sa većinskim slovačkim stanovništvo, takođe znaju tajne ručnog rada, ali da to čine samo za decu, unuke, dok ona radi za druge. – Nije samo potrebno da znaš kako, treba malo i talenta, da se uklope sve te nijanse i – puno vremena. Ali ja to volim. To je moj odmor, priznaje. Kada završi obaveze po kući i u bašti, priča dok prebira po „brdu” profircanih podsuknji, uredno povešanih

Magazin

28.06.2018 u 08:15

Buđenje Fruške gore

„Ja sam „Bačvan” koji je živeo na Limanu i stalno gledao ka Fruškoj gori. Onda sam se preselio na tu stranu Dunava pa su mi Sremci zamerili što sam došao međ njih. I dalje me smatraju „dođošem“. Ovako, u prepoznatljivom, komičarskom maniru počinje razgovor o Fruškoj gori Dimitrije Banjac, koji glumi Đorđa Čvarkova, u seriji „Državni posao”. On je jedno od poznatih lica „sa malog ekrana” koji su se priključili akciji „Buđenje Fruške gore”, projektu Pokrajinske vlade i Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”. Cilj ovog projekta je da se u naredne četiri godine razviju i unaprede kulturne tačke na Fruškoj gori, odnosno da se kroz kapitalne infrastrukturne projekte u najstarijem Nacionalnom parku u Srbiji, brojni lokaliteti i manifestacije učine dostupnijim, vidljivijim i

Magazin

14.06.2018 u 08:15

I žene su fudbalski navijači

Da li znate da 14. juna u Rusiji počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu? Da li ćete gledati utakmice? Ova pitanja upućujemo i ženama i muškarcima. U obe grupe ima vatrenih navijača koji smatraju da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, ali i onih koje ni ovaj sport ni kup ne zanimaju. Među prvima je i Iranka Zahra Kočnavaz, koja je svoje uverenje u važnost jedne lopte i 22 igrača na terenu pokazala jednim veoma hrabrim potezom. Da bi mogla da prati utakmicu sa tribina prerušila se u muškarca, rizikujući da bude uhapšena, jer je u njenoj domovini zabranjeno da žene prisustvuju fudbalskim mečevima koje igraju muškarci. Ona je to pravilo prekršila: nalepila je lažnu bradu i brkove, obukla mušku odeću i dva puta bodrila omiljeni klub na stadionu. Na takav čin odlučila se posle

Magazin

13.06.2018 u 14:15

Osunčan, zelen i kaskadan

Čitaoci neka ne zamere što je u naslovu parafrazirana rečenica nobelovca Ive Andrića i povremenog stanovnika grada ušuškanog na najjužnijem fjordu Evrope. O Herceg Novom on je napisao da je grad „večitog zelenila, sunca i brojnih skalinada”. Tu je pisac provodio zime, desetak godina, sredinom 20. veka, sa suprugom Milicom Babić, u kući na Toploj, okruženoj baštom bogatom sa više desetina različitih vrsta biljaka. Od njegovog opisa zabeleženog pre više od pola veka malo šta se promenilo. Broj osunčanih dana tokom godine, više od 220, ostao je isti. Stepeništa u centru kao i ona krivudava, urbanistički kapilarna, natkrivena magnolijama, zelenom lozom, širokim listovima kivija, uvek nekako sa završetkom na šetalištu uz Jadran, jedino su još više uglačana od ljudskih stopa; ne samo

Magazin

07.06.2018 u 08:15

Muzejska postavka u franjevačkom samostanu

Fratru Josipu Špeharu iz franjevačkog samostana u Baču poslednjih meseci društvo su majstori i restauratori. Zdanje s kraja 12. veka uređuje se kako bi u septembru bilo otvoreno za posetioce sa novim muzejsko-obrazovnim sadržajem koji ipak neće dovesti u pitanje versku poziciju objekta. Obnova je počela pre dve godine u okviru projekta „Vekovi Bača” koji sprovodi Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Kako kaže konzervatorka dr Slavica Vujović, načelnica Arhitektonskog sektora Zavoda, samostan u Baču je jedinstveno i fascinantno kulturno dobro, samo po sebi muzejski eksponat u kojem su sačuvani autentični tragovi života duži od osam vekova. Radovi su finansirani iz donacije Evropske unije, dobijene novembra 2016, a do koje mere će biti završeni do jeseni zavisi od priliva

Magazin

06.06.2018 u 13:15

Dukati i pirotska šara na modernom nakitu

Da li biste nosili ogrlicu koja podseća na niz dukata kakvim su se kitile naše prabake? Da li biste poklonili privezak, prsten sa šarom pirotske zvezde, početnim ćiriličnim slovom imena drage osobe? Takav nakit, inspirisan srpskom tradicijom i junacima iz bajki naše usmene književnosti stvara dizajnerka i juvelir Marija Đorđević koja se ovim poslom godinama bavi u Švajcarskoj. U jednoj renomiranoj svetskoj kući nakita i satova tokom radnog vremena Marija crta i kreira nakit modernih linija, dok slobodno vreme ispunjava dizajnirajući komade za liniju „Kalis” koju je pokrenula sa sestrom Milenom. Marija je zadužena za kreativni, a sestra Milena, po profesiji ekonomista, za organizacioni deo. To je njena veza sa korenima sa Balkana, kaže, i otkriva da je odmalena crtala i bila u dodiru sa

Magazin

18.05.2018 u 13:15

Bujica odnese sve za jedan dan

I ovog proleća, stanovnici opština Kruševac, Trstenik, Kosovska Mitrovica, Žitorađa i Ćićevac borili su se s visokim vodostajima Zapadne i Južne Morave, Ibra ili Toplice, iako je još pre 140 godina, decembra 1878. godine u Srbiji donet prvi zakon o vodama. Skoro vek i po kasnije, oni su svoje kuće, oranice i stoku pred naletom vodene mase štitili uz pomoć stručnih službi. Samo u poslednjih 12 godina u Srbiji smo se suočili s tri velike poplave. Nakon povlačenja reka i potoka u korita, opet smo morali da otklanjamo štetu koja se meri milionima dinara. Goran Puzović (Foto D. Jevremović) Dokle će žitelji priobalnih područja Srbije u sezoni velikih vodostaja i posle otapanja snega strepeti za svoje živote i imovinu? Koliko sami doprinosimo da se zbog nemara i loše organizacije i

Magazin

17.05.2018 u 08:15

Najvažnija haljina tinejdžerki

Zbog potrage za haljinom, koju će devojčice obući za matursko veče, mnoge roditelje ovih dana hvataju i muka i panika. Osim pitanja koliko će novca morati da odvoje za garderobu i sve ostalo što ide uz najsvečaniji događaj koji označava kraj osnovne ili srednje škole, mame su u nedoumici da li da ispune želje dece i kupe im garderobu kakvu žele ili da iskoriste roditeljski autoritet i nametnu svoje viđenje prikladne odeće. Modni dizajneri od kojih smo potražili savet kako izabrati garderobu za maturu poručuju da deca na kraju osmogodišnjeg i tinejdžeri, koji završavaju srednjoškolsko obrazovanje, ne bi trebalo te večeri da izgledaju drastično starije nego što jesu, a upravo je to trend poslednjih godina. Savetuju da se u potragu krene na vreme, dok se ne pronađe ono u čemu će se devojke i mladići

Magazin

16.05.2018 u 08:15

Poene skuplja na modnom terenu

Kada je kao maturant prirodnog smera Gimnazije „Isidora Sekulić”, u Novom Sadu, sa vršnjacima iz razreda koji je te godine ostvario najbolji prosek ocena u gradu, odlučivala koji fakultet da upiše, za Biljanu Tipsarević nije bilo dileme. Konkurisala je na Tehničkim naukama i naravno prošla sa drugarima na „budžet”. Iako je odmalena skicirala, išla na časove šivenja i govorila da će jednog dana biti dizajner, društvo u kome je stekla, kako kaže, prijatelje za ceo život, „povuklo” je ka tehničkim naukama. Prvo je radila u struci kao inženjer u jednoj hrvatskoj nautičkoj kompaniji, oprobala se kao novinar, magistrirala je u oblasti industrijskog inženjerstva i menadžmenta, pa su tek onda na red stigli časovi u umetničkoj akademiji „Del luso”. Lekcije o modi došle su na red za učenje

Magazin

04.05.2018 u 13:15

Kafa u središtu zemlje

Da li ste sedeli u kafiću za koji ste morali da potpišete da ulazite na sopstvenu odgovornost? Ako niste u Srbiji postoji takav „lokal”. I to 400 metara ispod površine mora. Do kafića „Jama” stiže se liftom čiji je kapacitet 22 tone i svi gosti moraju da nose šlemove i fluoroscentne prsluke. Među posetiocima kojih je za prethodnih sedam godina bilo više od 5.000, između ostalih, bili su predsednici država, studenti, rudarski stručnjaci, novinari, ekonomisti, delegacije kojima rudarstvo nije zanimanje, pop ikona Zdravko Čolić, fudbaleri Crvene zvezde, vaterpolo reprezentativci... Od januara 2011. na koti 11, u nekadašnjoj rudarskoj kancelariji menadžment Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTV Bor) osmislio je klub uređen po svim podzemnim standardima.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Andrijana Cvetićanin