Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Svet

29.12.2016 u 09:30

Novi sudar Zapada i Rusije u Libiji

Samo što je Libija obeležila 65 godina od sticanja nezavisnosti, šest država Zapada (Francuska, Nemačka, Italija, Španija, SAD i Velika Britanija) i Rusija ponovo su – kao i pre „arapskog proleća” 2011 – sukobile mišljenja o budućem uređenju države sa najvećim dokazanim rezervama nafte u Africi. Do najnovijeg razilaženja Zapada i Moskve oko Libije dolazi nakon oslobađanja Alepa u Siriji i redefinicije odnosa političkih snaga u regionu Bliskog istoka i severne Afrike. Koliko juče, lideri Zapada pohvalili su vladu u Tripoliju (koju podržava UN) zbog „napora da godinu dana od potpisivanja mirovnog sporazuma obnovi jedinstvenu upravu zemlje, prosperitet i bezbednost”, stoji u zajedničkom saopštenju „šestorke”. Sekstet sa Zapada istovremeno je upozorio „druge zemlje” da odustanu od podrške

Svet

27.12.2016 u 18:55

Malta: Talas afričkih izbeglica biće još veći

Evropska borba sa najvećom migrantskom krizom od Drugog svetskog rata ove godine završava se Pirovom pobedom. Koliko je kontroverzni sporazum EU i Turske u martu uveliko zaustavio priliv migranata preko Egejskog mora, toliko je seoba ka Evropi intenzivirana na centralnom Mediteranu. U zoni plovidbe između obala Libije i Tunisa prema Italiji i Malti ove godine udavio se rekordan broj od 5.000 migranata, izvestila je Međunarodna organizacija za migrante (IOM). U prevodu, tokom 2016. na zlosrećnoj ruti između obala urušene Libije i Italije svakog dana smrt u talasima nalazilo je najmanje 14 ljudi, žena ili dece. Na pragu zime crni rekord daleko je premašen. Naime, krajem prošle sedmice, na putu iz Libije prema italijanskoj obali, samo u jednom danu podavilo se preko 100 migranata. IOM

Svet

16.12.2016 u 22:10

Tobruk zove Moskvu, Haftar kreće na Tripoli

Istočnolibijski režim pozvao je Moskvu na dalje jačanje saradnje dve naftom i gasom bogate države, izričito zahtevajući pomoć Rusije u budućoj obuci vojske severnoafričke države na čijem je čelu nominalno privremena vlada Fajiza Seradža sa sedištem u Tripoliju. „Libija je bogata država kojoj je neophodno strano iskustvo i podrška takvih velikih država kakva je Rusija. Vidimo veliki prostor za razvoj odnosa između Libije i Rusije na temelju već postojeće dugogodišnje saradnje u proizvodnji nafte i gasa, železnice, poljoprivrede itd. Rusija nam je neophodna i u rekonstrukciji zemlje i posebno za obuku vojske”, izjavio je Agil Saleh, predsednik jedinog međunarodno priznatog parlamenta Libije od svrgavanja Moamera el Gadafija, inače sa sedištem u Tobruku (toj skupštini, inače mandat je

Svet

16.12.2016 u 22:05

Dolar obara evro

Svetske valutne berze oborile su juče vrednost evra u odnosu na američki dolar na najniži nivo od 2002. godine (1,04005 američkih dolara), kladeći se da će se dve zapadne valute vrlo brzo izjednačiti po vrednosti. Britanska Barklejz banka izašla je juče sa procenom da će do pariteta dolara i evra doći na jesen 2017. nakon čega bi valuta monetarne unije EU mogla da vredi i manje od jednog „zelenog“ dolara. Američka banka Džej Pi Morgan smatra da će evro već u prvom tromesečju 2017. vredeti koliko i dolar, preneo je Rojters. Jučerašnji strmoglav evra i skok dolara, direktna je posledica dve odluke centralne banke SAD (poznatije kao Federalne rezerve ili skraćeno FED) u sredu veče. Naime, drugi put od izbijanja globalne finansijske krize 2008. i prvi put u ovoj godini,

Svet

14.12.2016 u 22:00

Evropa se brani na makedonskoj granici

Evropska agencija za zaštitu spoljnih granica „Fronteks“ od januara 2017. pokreće dve paralelne operacije zaštite severnih grčkih granica, radi sprečavanja „drugog talasa priliva migranata takozvanom balkanskom rutom“, potvrdila je u utorak po podne zvanična Atina državnoj novinskoj agenciji APA, a nakon informacija koje je nešto ranije istog dana objavio nemački „Špigl“. Janis Muzalas, grčki ministar za migracije, istakao je u izjavi za APA da će „Fronteks” poslati 60 službenika EU na sever Grčke radi sprečavanja eventualnog novog talasa migranata

Svet

09.12.2016 u 22:05

Evropska centralna banka doštampava milijarde evra

Evropska centralna banka (ECB) doštampaće najmanje 780 milijardi evra do decembra 2017. godine ne bi li dodatno podstakla oživljavanje privrede i rast inflacije u evrozoni. Ukoliko „situacija” u 2017. bude iziskivala drugačije, ECB će povećati obim svežeg novca u finansijskom sistemu i nastaviti sa praksom usijavanja kovnice novca i nakon kraja iduće godine. Ove neočekivane odluke ECB iznenadile su juče svetska finansijska tržišta koja su očekivala skoriji kraj nekonvencionalnog programa podsticaja privrede monetarne unije u koji je ECB inače već uložio preko 1,4 biliona evra, sa prilično skromnim ekonomskim i inflatornim rezultatima. Program doštampavanja evra – kao „nekonvencionalne mere za borbu protiv posustalog privrednog rasta i anemične inflacije” – uveden je marta prošle godine sa

Svet

07.12.2016 u 09:30

Srpska energetika privlači grčke investitore

Posle više od godinu dana zamenik ministra inostranih poslova Grčke Jorgos Katrugalos je prvi visoki zvaničnik Atine koji je stigao u zvaničnu posetu Beogradu, gde učestvuje u radu Poslovnog foruma Srbija–Grčka u Privrednoj komori Srbije. Intervju za „Politiku” počinjemo pitanjima o mogućnostima jačanje ekonomske saradnje. Koje su oblasti ekonomske saradnje između dve zemlje zapostavljene? Gde je moguć zajednički nastup u trećim zemljama? O našoj saradnji dovoljno govori više od 200 grčkih kompanija koje posluju u Srbiji, pokrivajući širok dijapazon privrednih aktivnosti (finansijski sektor, građevina, telekomunikacije/informacione tehnologije, prehrambeni proizvodi i piće) i 25.000 zaposlenih. Ali ima prostora za unapređenje, npr. promovisanjem zajedničkih projekata u

Uvodnik

01.12.2016 u 22:00

Istorijski dogovor OPEK-a

Odlučan stav Teherana da ne smanji proizvodnju nafte i odluka Saudijske Arabije da uvaži ekonomske tegobe ljutog zalivskog rivala tokom ere sankcija – doveli su OPEK u sredu do istorijskog dogovora o zajedničkom zavrtanju petroslavina, prvog od 2008. Na prvi mig da su Rijad i Teheran uspeli da poslovne interese stave u prvi plan, ključni spoljni akteri petrobiznisa reagovali su munjevito. Berze su smesta podigle cenu barela (skoro devet odsto), a sa njima i vrednost akcija američkih petrokompanija (10 odsto). Zvanična Moskva hitro je objavila da se pridružuje OPEK-u u smanjenju proizvodnje, kao i da bi se tom dogovoru mogli pridružiti Azerbejdžan, Kazahstan, Meksiko, Oman, Bahrein i „druge nečlanice OPEK-a“ . Taj raznorodni novi globalni petroklub zainteresovan da

Svet

30.11.2016 u 15:24

Iran nadjačao Saudijsku Arabiju u OPEK-u

Kartel vodećih svetskih proizvođača nafte OPEK postigao je juče u Beču prvi dogovor o smanjenju zajedničke proizvodnje od 2008. godine nakon što je Saudijska Arabija u poslednji čas odustala od svih ranijih zahteva za smanjenje tekuće naftne proizvodnje Irana. Halid el Falih, ministar energetike Saudijske Arabije, do juče dominantne članice OPEK-a, obelodanio je veliki ustupak Rijada. „Odustajemo od zahteva da Iran smanji proizvodnju, u znak uvažavanja posledica koje su sankcije imale na njihovu ekonomiju i industriju”, istakao je Fatih u izjavi koju prenosi agencija Blumberg.

Svet

24.11.2016 u 07:50

Brisel preti američkim bankama

Devet godina od izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, bankari Zapada još nemaju jedinstven plan kako da ne ponove krah iz 2007. godine. Umesto dogovora kako da spreče sledeću eventualnu bankarsko-finansijsku krizu – Evropa i Amerika zaoštrile su ovih dana međusobnu kavgu, preteći da svet ostave bez „spasilačkog recepta”. U dva sukobljena tabora svrstali su se – u prvi EU i Japan, a u drugi SAD i Švajcarska, odnosno bankarski establišment najrazvijenijeg dela sveta, inače protagoniste krize od kolapsa američkog hipotekarnog tržišta (2007) i basnoslovnog kolapsa banke Braća Liman (septembar 2008). Kavga oko profila budućih pravila kojima bi se sprečilo da banke pogrešno (svesno ili slučajno) procene rizike poslova u koje su se upustile eskalirala je juče

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Tanja Vujić