Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Svet

15.05.2022 u 21:09

Ljubavni pritisak

Kada nekoga volite, onda je tu uvek i pritisak. Tim rečima je Manuel Saracin u Beogradu lakonski odgovorio na pitanje novinara da objasni to što se pojačana diplomatska aktivnost Nemačke u Srbiji poima u našoj javnosti kao vid političkog pritiska. Upravo je ovaj četrdesetogodišnji funkcioner nemačkih Zelenih postao posebni „pojačivač” delatnosti svoje zemlje na našem podneblju. Jer, od 1. marta je postao specijalni izaslanik nemačke vlade za zapadni Balkan. Saracin je tako postao četvrti međunarodni specijalni izaslanik za ovaj region, nakon Miroslava Lajčaka (EU), Stjuarta Piča (Velika Britanija) i Gabrijela Eskobara (SAD). Njegov nedavni susret u Beogradu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio je samo poslednji u nizu intenzivnih sastanaka nemačkih i srpskih zvaničnika. Sve je

Politika

15.05.2022 u 16:42

Biće još povlačenja priznanja

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da očekuje još povlačenja priznanja takozvanog Kosova. On je kazao da se uz ranijih 18 država koje su povukle priznanje taj broj sada povećao za još četiri i da će se „svakako još povećavati”. Petković je izjavio i da prekjučerašnji razgovori Beograda i Prištine u Briselu nisu propali. „Nemojte da upadate u zamku Prištine, oni su ti koji žele da dijalog propadne. Tako su radili i svih ovih meseci. Činjenica da (prištinski pregovarač Besnik) Bislimi ne želi direktno da razgovara s našom stranom pokazuje da oni ni oko čega ne žele s nama da se dogovaraju”, naveo je Petković za RTS. Prema njegovim rečima, kada se insistiralo da se razgovara o Zajednici srpskih opština ili o nestalima, predstavnici Prištine su to odbili.

Politika

18.04.2022 u 12:36

Naprednjaci zadovoljni, opozicija zanemela

Vlast zadovoljno trlja ruke, dok opozicija neuspešno pikira Beograd kao utešnu nagradu. Ovako bi se najjednostavnije mogao sažeti rezultat ponovljenih izbora na 93 biračka mesta širom Srbije. Prekjučerašnje izjašnjavanje građana donelo je Srpskoj naprednoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije još više glasova. Predsednički kandidat SNS-a Aleksandar Vučić osvojio je na 35 birališta na kojima je ponovljeno glasanje za šefa države blizu 80 odsto glasova, dok je na istim biračkim mestima 3. aprila imao manje od 60 procenata. Bolji rezultat koalicija oko naprednjaka ostvarila je i na 54 biračka mesta gde se ponovo glasalo za Skupštinu Srbije (osvojila je 60,94 odsto, a 3. aprila 43,61 procenat), kao i na četiri birališta u Beogradu, gde je osvojila oko 400 glasova više za gradski parlament. Na ta

Svet

10.04.2022 u 17:10

Tri scenarija za budućnost planete

Novi hladni rat, veliki globalni oružani sukob ili multipolarni svet – to su tri moguća scenarija za budućnost planete, smatra prof. dr Maks Ote. Ovaj nemački ekonomista, član CDU, profesor ekonomije na nekoliko univerziteta i kopredsednik Špenglerovog društva, održao je nedavno predavanja u Institutu za evropske studije u Beogradu i Matici srpskoj u Novom Sadu. Govoreći o tri moguća scenarija, Ote je kazao da je najizvesniji prvi ishod – novi hladni rat između evroatlantskog i kineskog bloka, uz ratove preko posrednika (proksi ratove) koji mogu manje ili više eskalirati. Pri tome, prema njegovom mišljenju, kineskom bloku bi pripala i Rusija, koju Zapad svojim sankcijama zbog rata u Ukrajini gura u saradnju s najmnogoljudnijom zemljom sveta. „Kada je reč o drugom scenariju, odnosno velikom

Društvo

28.02.2022 u 22:46

Neodrživost samoproglašene nezavisnosti Kosmeta

Većina ekonomskih i demografskih pokazatelja na Kosmetu je nakon jednostrano samoproglašene nezavisnosti 2008. godine drastično pogoršana. To je jedna od glavnih poruka sa naučnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na nedavno održanom okruglom stolu „Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja” istaknuto je i da bi srpska država trebalo da pokrene pitanje svojih višedecenijskih investicija u južnoj pokrajini. U uvodnom izlaganju akademik Časlav Ocić je istakao da je Kosmet kod Srba vekovima u temelju identiteta. S druge strane, govoreći o interesima, on je ocenio da Vašingtonski sporazum, „uprkos lošim stranama, otvara mogućnost” da se pitanja u odnosima Beograda i Prištine rešavaju „i sa ekonomskog aspekta i tako omogući racionalan

Društvo

28.02.2022 u 21:31

Trolovanje i botovanje u vrtlogu informacija

Još pre nego što je u Ukrajini zazvečalo oružje, uvertira za ovaj sukob vođena je i na internetu. Društvene mreže i dalje vrve od informacija i mnogo više –dezinformacija. Osim toga, i vlade pojedinih država su radije preko „Fejsbuka” i „Tvitera” pozivale svoje građane na evakuaciju nego posredstvom zvaničnih saopštenja. Svi ovi aspekti upotrebe društvenih mreža u informacionom ratu zapravo su svojevrsni digitalni nastavak nekadašnjih „medijskih ratova”. Prema mišljenju prof. dr Dalibora Petrovića, sociologa, to je posledica sve veće državne kontrole nad internetom. „Često se dešava da onaj ko dobije informacioni rat bude pobednik i u oružanom sukobu na terenu. Ipak, za razliku od devedesetih godina, kada su tradicionalni mediji kreirali dominantnu sliku u javnom mnjenju, sada imamo

Društvo

21.02.2022 u 15:28

Korona povećala broj venskih tromboza

U Srbiji je u poslednja 24 časa evidentirano 3.876 novih slučajeva virusa korona na osnovu 12.239 testiranih uzoraka, a preminule su još 62 osobe. Prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno je hospitalizovan 3.851 pacijent, od kojih je 137 na respiratorima. Iako je broj zaraženih u padu, lekari i dalje apeluju na oprez i upozoravaju na česte dugoročne posledice kovida 19. Uz podsećanje da je reč o sistemskoj bolesti koja pogađa sve organe, dr Bogdan Crnokrak, pomoćnik direktora za medicinska pitanja KBC „Bežanijska kosa” kaže da se najčešće javljaju kardiovaskularni problemi. Prema njegovim rečima, pacijenti se javljaju i endokrinolozima, gastroenterolozima i pulmolozima. „Uočavaju se vrlo loša regulacija pritiska, poremećaj ritma, regulacije glikemije, kao i gastroenterološke

Društvo

20.02.2022 u 17:26

Najviše stradale domaćice, deca i najstariji

Čak 90 odsto stradalih Jevreja sa tla okupirane Srbije izgubilo je život u dva logora formirana u Beogradu – na Sajmištu i Topovskim šupama. Time su se ova dva stratišta izdvojila kao centralna mesta Holokausta u okupiranoj Srbiji. Nasuprot ovom procentu, u drugim koncentracionim logorima ili na mestima masovnih i pojedinačnih streljanja usmrćena je tek sedmina pobijenih pripadnika jevrejske zajednice. Ovo je samo deo nalaza koje smo pronašli u studiji „Od Topovskih šupa do Sajmišta”, istoričara dr Dragana Cvetkovića, muzejskog savetnika u Muzeju žrtava genocida. Ta institucija je nedavno objavila drugo izdanje ove knjige, s podnaslovom „Kvantitativna analiza Holokausta u okupiranoj Srbiji”. S namerom da sagleda unutrašnju strukturu pretrpljenih gubitaka jevrejske zajednice s područja

Društvo

06.02.2022 u 20:06

Nemac koji je širio istinu o kragujevačkim žrtvama

Sve što sam doznao u Kragujevcu o nacističkim zločinima užasnulo me je i motivisalo da svoje đake u Nemačkoj podučavam o zlu nacizma. Ovim rečima Nemac Verner Ekert (78), penzionisani srednjoškolski profesor istorije iz mesta Verl u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, započinje priču o svojim mladalačkim posetama bivšoj Jugoslaviji. Zahvaljujući gotovo slučajnom poznanstvu s Kragujevčankom Jelenom Timotijević i njenim suprugom Vidosavom, Ekert je imao prilike da se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u tom gradu upozna sa istorijskim činjenicama o streljanju civila, posebno đaka, 1941. godine. Potresen tim saznanjima, o kojima se tada u Nemačkoj ćutalo, on je na primeru kragujevačkog masakra svojim učenicima decenijama širio istinu o masovnim nacističkim egzekucijama nad

Društvo

25.01.2022 u 11:45

Tradicija, istorija, jezik i kultura su naše Arijadnino klupko

Srpska akademija nauka i umetnosti svoje aktivnosti mora da ostvaruje zagledana u sve vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost, pri čemu mislim na naučnu i umetničku anticipaciju onoga što nas čeka u vremenu pred nama. Ovim rečima, predsednik SANU Vladimir Kostić sumira misiju najznačajnije naučne i umetničke institucije u našem narodu. U intervjuu za „Politiku”, on govori i o aktivnostima akademije u 2021, planovima za ovu godinu i ulozi SANU u očuvanju tradicije i uspostavljanju društvenih vrednosti. Ako bismo sumirali rad SANU u 2021, čime ste najzadovoljniji, a čime ste najmanje zadovoljni? Počeo bih direktno onime s čime nisam zadovoljan: rezultatima izbora za nove članove. Primljeni su odlični kandidati, ali ostaje žalost što ih nije bilo više, posebno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić