Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Свет

15.05.2022 у 21:09

Љубавни притисак

Када некога волите, онда је ту увек и притисак. Тим речимa је Мануел Сарацин у Београду лаконски одговорио на питање новинара да објасни то што се појачана дипломатска активност Немачке у Србији поима у нашој јавности као вид политичког притиска. Управо је овај четрдесетогодишњи функционер немачких Зелених постао посебни „појачивач” делатности своје земље на нашем поднебљу. Јер, од 1. марта је постао специјални изасланик немачке владе за западни Балкан. Сарацин је тако постао четврти међународни специјални изасланик за овај регион, након Мирослава Лајчака (ЕУ), Стјуарта Пича (Велика Британија) и Габријела Ескобара (САД). Његов недавни сусрет у Београду с председником Србије Александром Вучићем био је само последњи у низу интензивних састанака немачких и српских званичника. Све је то

Политика

15.05.2022 у 16:42

Биће још повлачења признања

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић рекао је да очекује још повлачења признања такозваног Косова. Он је казао да се уз ранијих 18 држава које су повукле признање тај број сада повећао за још четири и да ће се „свакако још повећавати”. Петковић је изјавио и да прекјучерашњи разговори Београда и Приштине у Бриселу нису пропали. „Немојте да упадате у замку Приштине, они су ти који желе да дијалог пропадне. Тако су радили и свих ових месеци. Чињеница да (приштински преговарач Бесник) Бислими не жели директно да разговара с нашом страном показује да они ни око чега не желе с нама да се договарају”, навео је Петковић за РТС. Према његовим речима, када се инсистирало да се разговара о Заједници српских општина или о несталима, представници Приштине су то одбили. „Све

Политика

18.04.2022 у 12:36

Напредњаци задовољни, опозиција занемела

Власт задовољно трља руке, док опозиција неуспешно пикира Београд као утешну награду. Овако би се најједноставније могао сажети резултат поновљених избора на 93 бирачка места широм Србије. Прекјучерашње изјашњавање грађана донело је Српској напредној странци и Социјалистичкој партији Србије још више гласова. Председнички кандидат СНС-а Александар Вучић освојио је на 35 биралишта на којима је поновљено гласање за шефа државе близу 80 одсто гласова, док је на истим бирачким местима 3. априла имао мање од 60 процената. Бољи резултат коалиција око напредњака остварила је и на 54 бирачка места где се поново гласало за Скупштину Србије (освојила је 60,94 одсто, а 3. априла 43,61 проценат), као и на четири биралишта у Београду, где је освојила око 400 гласова више за градски парламент. На та

Свет

10.04.2022 у 17:10

Три сценарија за будућност планете

Нови хладни рат, велики глобални оружани сукоб или мултиполарни свет – то су три могућа сценарија за будућност планете, сматра проф. др Макс Оте. Овај немачки економиста, члан ЦДУ, професор економије на неколико универзитета и копредседник Шпенглеровог друштва, одржао је недавно предавања у Институту за европске студије у Београду и Матици српској у Новом Саду. Говорећи о три могућа сценарија, Оте је казао да је најизвеснији први исход – нови хладни рат између евроатлантског и кинеског блока, уз ратове преко посредника (прокси ратове) који могу мање или више ескалирати. При томе, према његовом мишљењу, кинеском блоку би припала и Русија, коју Запад својим санкцијама због рата у Украјини гура у сарадњу с најмногољуднијом земљом света. „Када је реч о другом сценарију, односно великом

Друштво

28.02.2022 у 22:46

Неодрживост самопроглашене независности Космета

Већина економских и демографских показатеља на Космету је након једнострано самопроглашене независности 2008. године драстично погоршана. То је једна од главних порука са научног скупа у Српској академији наука и уметности. На недавно одржаном округлом столу „Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања” истакнуто је и да би српска држава требало да покрене питање својих вишедеценијских инвестиција у јужној покрајини. У уводном излагању академик Часлав Оцић је истакао да је Космет код Срба вековима у темељу идентитета. С друге стране, говорећи о интересима, он је оценио да Вашингтонски споразум, „упркос лошим странама, отвара могућност” да се питања у односима Београда и Приштине решавају „и са економског аспекта и тако омогући рационалан приступ”. „То

Друштво

28.02.2022 у 21:31

Троловање и ботовање у вртлогу информација

Још пре него што је у Украјини зазвечало оружје, увертира за овај сукоб вођена је и на интернету. Друштвене мреже и даље врве од информација и много више –дезинформација. Осим тога, и владе појединих држава су радије преко „Фејсбука” и „Твитера” позивале своје грађане на евакуацију него посредством званичних саопштења. Сви ови аспекти употребе друштвених мрежа у информационом рату заправо су својеврсни дигитални наставак некадашњих „медијских ратова”. Према мишљењу проф. др Далибора Петровића, социолога, то је последица све веће државне контроле над интернетом. „Често се дешава да онај ко добије информациони рат буде победник и у оружаном сукобу на терену. Ипак, за разлику од деведесетих година, када су традиционални медији креирали доминантну слику у јавном мњењу, сада имамо

Друштво

21.02.2022 у 15:28

Корона повећала број венских тромбоза

У Србији је у последња 24 часа евидентирано 3.876 нових случајева вируса корона на основу 12.239 тестираних узорака, а преминуле су још 62 особе. Према подацима Министарства здравља, тренутно је хоспитализован 3.851 пацијент, од којих је 137 на респираторима. Иако је број заражених у паду, лекари и даље апелују на опрез и упозоравају на честе дугорочне последице ковида 19. Уз подсећање да је реч о системској болести која погађа све органе, др Богдан Црнокрак, помоћник директора за медицинска питања КБЦ „Бежанијска коса” каже да се најчешће јављају кардиоваскуларни проблеми. Према његовим речима, пацијенти се јављају и ендокринолозима, гастроентеролозима и пулмолозима. „Уочавају се врло лоша регулација притиска, поремећај ритма, регулације гликемије, као и гастроентеролошке тегобе,

Друштво

20.02.2022 у 17:26

Највише страдале домаћице, деца и најстарији

Чак 90 одсто страдалих Јевреја са тла окупиране Србије изгубило је живот у два логора формирана у Београду – на Сајмишту и Топовским шупама. Тиме су се ова два стратишта издвојила као централна места Холокауста у окупираној Србији. Насупрот овом проценту, у другим концентрационим логорима или на местима масовних и појединачних стрељања усмрћена је тек седмина побијених припадника јеврејске заједнице. Ово је само део налаза које смо пронашли у студији „Од Топовских шупа до Сајмишта”, историчара др Драгана Цветковића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида. Та институција је недавно објавила друго издање ове књиге, с поднасловом „Квантитативна анализа Холокауста у окупираној Србији”. С намером да сагледа унутрашњу структуру претрпљених губитака јеврејске заједнице с подручја наше

Друштво

06.02.2022 у 20:06

Немац који је ширио истину о крагујевачким жртвама

Све што сам дознао у Крагујевцу о нацистичким злочинима ужаснуло ме је и мотивисало да своје ђаке у Немачкој подучавам о злу нацизма. Овим речима Немац Вернер Екерт (78), пензионисани средњошколски професор историје из места Верл у покрајини Северна Рајна-Вестфалија, започиње причу о својим младалачким посетама бившој Југославији. Захваљујући готово случајном познанству с Крагујевчанком Јеленом Тимотијевић и њеним супругом Видосавом, Екерт је имао прилике да се шездесетих и седамдесетих година прошлог века у том граду упозна са историјским чињеницама о стрељању цивила, посебно ђака, 1941. године. Потресен тим сазнањима, о којима се тада у Немачкој ћутало, он је на примеру крагујевачког масакра својим ученицима деценијама ширио истину о масовним нацистичким егзекуцијама над

Друштво

25.01.2022 у 11:45

Традиција, историја, језик и култура су наше Аријаднино клупко

Српска академија наука и уметности своје активности мора да остварује загледана у све временске димензије: прошлост, садашњост и будућност, при чему мислим на научну и уметничку антиципацију онога што нас чека у времену пред нама. Овим речима, председник САНУ Владимир Костић сумира мисију најзначајније научне и уметничке институције у нашем народу. У интервјуу за „Политику”, он говори и о активностима академије у 2021, плановима за ову годину и улози САНУ у очувању традиције и успостављању друштвених вредности. Ако бисмо сумирали рад САНУ у 2021, чиме сте најзадовољнији, а чиме сте најмање задовољни? Почео бих директно ониме с чиме нисам задовољан: резултатима избора за нове чланове. Примљени су одлични кандидати, али остаје жалост што их није било више, посебно

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Димитрије Буквић

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније

17.06.2026 у 22:53

Иранска агенција Тасним објавила пун текст Меморандума Ирана и САД

17.06.2026 у 22:44

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:44

Касем: Између Либана и Израела мора се постићи реципрочна безбедност

17.06.2026 у 22:42

Војска Србије у Паризу уговорила сарадњу са гигантом „Дасо”

17.06.2026 у 22:40

Наоружана банда упала у болницу и отела дете заражено еболом