Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

28.10.2018 u 19:00

Da petao kukurikne u tri ujutro

Da je smena letnjeg i zimskog računanja vremena prevaziđena, nedavno su uočile i briselske birokrate. Najavu ukidanja te prakse u EU, a sledstveno i u ostatku kontinenta, Srbija bi mogla da iskoristi da – produži obdanicu. Za to postoje dva načina, prema mišljenjima sagovornika „Politike”. Prvi je da trajno zadržimo zimsko računanje vremena, uz pomeranje radnog vremena za čas unazad, čime bi se svetli deo dana bolje iskoristio. Druga opcija je da za svagda pređemo na letnje računanje vremena, čime bismo istovremeno iz trenutne, srednjoevropske prešli u susednu, istočnoevropsku vremensku zonu, u kojoj su, između ostalih, Bugarska i Grčka. Za ovo drugo rešenje, prema pojedinim izvorima, postoje i istorijski razlozi. Posle podele planete na vremenske zone na međunarodnoj konferenciji 1884. u

Društvo

21.10.2018 u 19:01

Noć kad se usijalo nebo nad Beogradom

Pred mrak, posle poraza Nemaca, nebo nad Beogradom se usijalo od svetlećih raketa. Niko nije mogao da zaustavi počasnu paljbu u centru oslobođenog grada. Nije bilo ni onog – „čuvaj municiju”. Ovako Jovan Radovanović opisuje slavlje partizanskih i sovjetskih boraca u noći između 19. i 20. oktobra 1944. po završetku sedmodnevne Beogradske operacije, u kojoj je učestvovao kao borac Druge proleterske brigade. Tada je imao 22 godine i već trogodišnje ratno iskustvo. Danas ima 96 godina, a osim što je pukovnik u penziji, takođe je i dugogodišnji novinar, publicista, književnik i istoričar NOB-a. Prisećajući se za „Politiku” detalja oslobođenja Beograda od nemačkog okupatora, Radovanović ističe da je njegova divizija 14. oktobra, s početkom borbi, najpre određena za rezervni sastav.

Moj život u inostranstvu

14.10.2018 u 12:52

Predragov život u inostranstvu

Definitivno naj članak, dirljiva priča, napisana dušom poete, divno kao i uvek – neki su od komentara čitalaca na sajtu „Politike” ispod tekstova čiji je autor Predrag Rudović Niko. Ovaj tridesetosmogodišnji Srbin koji 14 godina živi u SAD svojim pričama i putopisima u našoj rubrici „Moj život u inostranstvu” osvojio je naklonost čitalačke publike, ali to je samo jedan od njegovih talenata. Osim što piše za naš list i još nekoliko portala, Rudović ima i svoj sajt, kao i jutjub kanal „Emigrant”, na kojem se bavi video-produkcijom. Za sebe kaže da je rođeni Beograđanin koji Beograd nije video sve dok nije migrirao u Medison, glavni grad savezne države Viskonsin, gde od tada živi. „Rođen sam u Beogradu 1980. ali sam detinjstvo proveo u Zaječaru, gde sam rastao i školovao se, a prava

Društvo

14.10.2018 u 10:09

Patrijarsi Irinej i Jovan sutra u Crnoj Gori

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej, zajedno s patrijarhom antiohijskim i celog istoka Jovanom Desetim, dolazi sutra u Crnu Goru. Ova poseta, koju je juče najavila Mitropolija crnogorsko-primorska, desiće se nedugo pošto su crnogorski mediji objavili da će se patrijarh Irinej naći na spisku osoba kojima će navodno biti zabranjen ulazak u tu zemlju zbog uvredljivih i šovinističkih izjava na račun te države. Sudeći po prvim reagovanjima, za sada nije izvesno da će se to sutra desiti. Pozivajući se na portal „CdM.me”, Tanjug je naveo da u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj nisu odgovorili imaju li saznanja da postoji mogućnost da se patrijarhu Irineju zabrani ulazak u Crnu Goru, kao i da za sada nema reakcija nadležnih crnogorskih organa o njegovom najavljenom

Društvo

08.10.2018 u 11:29

Osnovan savet za podizanje ratnih memorijala

Upravo osnovanim Savetom za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, naša zemlja je dobila krovno telo koje će uz resornog ministra odlučivati o postavljanju i uklanjanju ratnih memorijala, saznaje „Politika”. Kako je za naš list rečeno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sedmočlani Savet je osnovan prošle sedmice, u skladu sa Zakonom o ratnim memorijalima, usvojenim u junu. Čine ga stručnjaci i predstavnici državne uprave, koji će davati mišljenje o predlozima za postavljanje svih obeležja posvećenih ratnim dešavanjima i ličnostima, ali i za njihovo uklanjanje ukoliko su u suprotnosti s interesima države i istorijskim činjenicama

Društvo

01.09.2018 u 23:59

Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji

„Mesto je izgledalo pusto i siromašno, s bolnicama na sve strane. Svaka velika zgrada je bolnica. Srbi su ljubazni i zahvalni – kako oficiri, tako i narod”, zapisala je Mejbl Dirmer (1872–1915) u prvom pismu po dolasku u Kragujevac 1915. godine. Ova Engleskinja, upamćena u svojoj zemlji i kao književnica i dramaturg, dospela je u Srbiju u jeku Prvog svetskog rata kako bi kao članica britanske humanitarne misije učestvovala u radu „Bolnice Stobart”. U istoj misiji su bile i njene sunarodnice Oliv Oldridž (1867–1950) i Monika Stenli (1879–1972). Sve tri su ostavile pisana svedočanstva o boravku u okupiranoj, ratom razorenoj Srbiji, koja će uskoro prvi put biti objavljene u prevodu na naš jezik. Za to je zaslužna Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, koja je pokrenula projekat

Društvo

25.08.2018 u 22:00

Od Novaka do pletenice duge 820 metara

Šta je zajedničko Novaku Đokoviću, kobasičarima iz Turije i šabačkom frizeru Nikoli Kuleziću? Tajanstvena nit koja ih spaja je Ginisova knjiga rekorda. Zajedno s maturantima koji su učestvovali u najvećem plesu i snagatorom Ervinom Katonom, svi su oni članovi šarolike „reprezentacije” koja brani boje Srbije u najvećoj svetskoj riznici podvižnika. Što se Đokovića tiče, on je 2017. godine, prema internet izdanju Ginisove knjige rekorda, „uknjižen” kao teniser s najvećom zaradom u karijeri (109,8 miliona dolara), ispred Rodžera Federera (109,3 miliona) i Rafaela Nadala (91,1 milion). Taj redosled je danas izvesno drugačiji, usled Novakove igračke pauze, ali naš as je, inače, po još dve stavke uvršten u Ginisovu knjigu i 2015. godine. Tada je ubeležen po rekordnom broju osvojenih titula

Društvo

22.08.2018 u 22:00

Granični kamen BiH u Srbiji

Badovinci – Granični kamen žuto-plave boje uz natpis „Dobrodošli u Bosnu i Hercegovinu” odnedavno „pozdravlja” namernike koji prolaze Pavlovića mostom na Drini. Stavljen je na pola puta između dva granična prelaza na krajevima ćuprije – srpskog na desnoj, odnosno bosanskohercegovačkog na levoj obali reke. Na ničijoj zemlji, reklo bi se, ali – samo naizgled. Državno obeležje BiH zapravo je osvanulo na teritoriji Republike Srbije, na području koje po katastru pripada mačvanskom selu Badovinci u opštini Bogatić. Tom naselju pripada i čitavih 3.500 hektara zemlje uz levu obalu Drine, koji su vlasništvo njegovih meštana. Da bi došli do tih svojih njiva, Badovinčani moraju svakodnevno da prelaze granicu Srbije i BiH. A otkako je postavljen i sporni granični kamen, strahuju za sudbinu svojih imanja

Društvo

18.08.2018 u 22:00

Od lutrije do reklame za kaladont

Dajte mi bilo koji oglasni blok pred udarnu večernju TV emisiju i posle tri dana reći ću vam mnogo toga o stanju u državi. Tom devizom Vladimir Čeh objašnjava značaj izučavanja oglasnih poruka za kulturu življenja jednog društva. S namerom da se i u Srbiji obaveznim arhiviranjem tih poruka obezbedi građa za proučavanje letaka, plakata, novinskih i magazinskih oglasa, kao i oglasnih poruka s radija, televizije, javnih prostora i novih medija, Čeh je osnovao Institut za istoriju oglašavanja. Poslednjih godina, taj institut je organizovao i nekoliko zapaženih izložba. Prva je bila „Od lovljenog do lovca – Tito na plakatu”, premijerno realizovana na „Vikend medija festivalu” u Rovinju, a potom reprizirana u Domu omladine u Beogradu. Zatim je usledila trilogija posvećena Prvom svetskom

Društvo

11.08.2018 u 22:00

Od najduže klisure do najveće mačke u Evropi

Beograđani rado govore da je njihov grad jedina evropska prestonica koja se nalazi na ušću (dve reke). To je, ipak, samo zabluda. Nasuprot tome, u našoj zemlji zaista postoje mnoge geografske osobenosti poput najveće klisure u Evropi. Zanimljivu geografiju Srbije dopunjuje i „zanimljiva biologija”, odnosno mnoštvo retkih ili jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta – od natalijine ramonde do orla krstaša. Što se tiče prestonica na ušćima, na Starom kontinentu postoji još nekoliko glavnih gradova koji leže na mestima susreta dva rečna toka. Među njima su, na primer, Minsk, u kojem se Nemiga uliva u Svislač, zatim Podgorica, na ušću Ribnice u Moraču, litvanski Vilnjus, u kojem se „sreću” Vilija i Neris, kao i Luksemburg, glavni grad istoimenog vojvodstva, u kojem se reka Petrus uliva u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić