Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Друштво

28.10.2018 у 19:00

Да је смена летњег и зимског рачунања времена превазиђена, недавно су уочиле и бриселске бирократе. Најаву укидања те праксе у ЕУ, а следствено и у остатку континента, Србија би могла да искористи да – продужи обданицу. За то постоје два начина, према мишљењима саговорника „Политике”. Први је да трајно задржимо зимско рачунање времена, уз померање радног времена за час уназад, чиме би се светли део дана боље искористио. Друга опција је да за свагда пређемо на летње рачунање времена, чиме бисмо истовремено из тренутне, средњоевропске прешли у суседну, источноевропску временску зону, у којој су, између осталих, Бугарска и Грчка. За ово друго решење, према појединим изворима, постоје и историјски разлози. После поделе планете на временске зоне на међународној конференцији 1884. у

Друштво

21.10.2018 у 19:01

Ноћ кад се усијало небо над Београдом

Пред мрак, после пораза Немаца, небо над Београдом се усијало од светлећих ракета. Нико није могао да заустави почасну паљбу у центру ослобођеног града. Није било ни оног – „чувај муницију”. Овако Јован Радовановић описује славље партизанских и совјетских бораца у ноћи између 19. и 20. октобра 1944. по завршетку седмодневне Београдске операције, у којој је учествовао као борац Друге пролетерске бригаде. Тада је имао 22 године и већ трогодишње ратно искуство. Данас има 96 година, а осим што је пуковник у пензији, такође је и дугогодишњи новинар, публициста, књижевник и историчар НОБ-а. Присећајући се за „Политику” детаља ослобођења Београда од немачког окупатора, Радовановић истиче да је његова дивизија 14. октобра, с почетком борби, најпре одређена за резервни састав. Тако је

Мој живот у иностранству

14.10.2018 у 12:52

Предрагов живот у иностранству

Дефинитивно нај чланак, дирљива прича, написана душом поете, дивно као и увек – неки су од коментара читалаца на сајту „Политике” испод текстова чији је аутор Предраг Рудовић Нико. Овај тридесетосмогодишњи Србин који 14 година живи у САД својим причама и путописима у нашој рубрици „Мој живот у иностранству” освојио је наклоност читалачке публике, али то је само један од његових талената. Осим што пише за наш лист и још неколико портала, Рудовић има и свој сајт, као и јутјуб канал „Емигрант”, на којем се бави видео-продукцијом. За себе каже да је рођени Београђанин који Београд није видео све док није мигрирао у Медисон, главни град савезне државе Висконсин, где од тада живи. „Рођен сам у Београду 1980. али сам детињство провео у Зајечару, где сам растао и школовао се, а права сам

Друштво

14.10.2018 у 10:09

Патријарси Иринеј и Јован сутра у Црној Гори

Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј, заједно с патријархом антиохијским и целог истока Јованом Десетим, долази сутра у Црну Гору. Ова посета, коју је јуче најавила Митрополија црногорско-приморска, десиће се недуго пошто су црногорски медији објавили да ће се патријарх Иринеј наћи на списку особа којима ће наводно бити забрањен улазак у ту земљу због увредљивих и шовинистичких изјава на рачун те државе. Судећи по првим реаговањима, за сада није извесно да ће се то сутра десити. Позивајући се на портал „CdM.me”, Танјуг је навео да у Митрополији црногорско-приморској нису одговорили имају ли сазнања да постоји могућност да се патријарху Иринеју забрани улазак у Црну Гору, као и да за сада нема реакција надлежних црногорских органа о његовом најављеном доласку. Могући

Друштво

08.10.2018 у 11:29

Основан савет за подизање ратних меморијала

Управо основаним Саветом за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, наша земља је добила кровно тело које ће уз ресорног министра одлучивати о постављању и уклањању ратних меморијала, сазнаје „Политика”. Како је за наш лист речено у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, седмочлани Савет је основан прошле седмице, у складу са Законом о ратним меморијалима, усвојеним у јуну. Чине га стручњаци и представници државне управе, који ће давати мишљење о предлозима за постављање свих обележја посвећених ратним дешавањима и личностима, али и за њихово уклањање уколико су у супротности с интересима државе и историјским чињеницама

Друштво

01.09.2018 у 23:59

Записи британских болничарки о Србији

„Место је изгледало пусто и сиромашно, с болницама на све стране. Свака велика зграда је болница. Срби су љубазни и захвални – како официри, тако и народ”, записала је Мејбл Дирмер (1872–1915) у првом писму по доласку у Крагујевац 1915. године. Ова Енглескиња, упамћена у својој земљи и као књижевница и драматург, доспела је у Србију у јеку Првог светског рата како би као чланица британске хуманитарне мисије учествовала у раду „Болнице Стобарт”. У истој мисији су биле и њене сународнице Олив Олдриџ (1867–1950) и Моника Стенли (1879–1972). Све три су оставиле писана сведочанства о боравку у окупираној, ратом разореној Србији, која ће ускоро први пут бити објављене у преводу на наш језик. За то је заслужна Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу, која је покренула пројекат „Болница

Друштво

25.08.2018 у 22:00

Од Новака до плетенице дуге 820 метара

Шта је заједничко Новаку Ђоковићу, кобасичарима из Турије и шабачком фризеру Николи Кулезићу? Тајанствена нит која их спаја је Гинисова књига рекорда. Заједно с матурантима који су учествовали у највећем плесу и снагатором Ервином Катоном, сви су они чланови шаролике „репрезентације” која брани боје Србије у највећој светској ризници подвижника. Што се Ђоковића тиче, он је 2017. године, према интернет издању Гинисове књиге рекорда, „укњижен” као тенисер с највећом зарадом у каријери (109,8 милиона долара), испред Роџера Федерера (109,3 милиона) и Рафаела Надала (91,1 милион). Тај редослед је данас извесно другачији, услед Новакове играчке паузе, али наш ас је, иначе, по још две ставке уврштен у Гинисову књигу и 2015. године. Тада је убележен по рекордном броју освојених титула на

Друштво

22.08.2018 у 22:00

Гранични камен БиХ у Србији

Бадовинци – Гранични камен жуто-плаве боје уз натпис „Добродошли у Босну и Херцеговину” однедавно „поздравља” намернике који пролазе Павловића мостом на Дрини. Стављен је на пола пута између два гранична прелаза на крајевима ћуприје – српског на десној, односно босанскохерцеговачког на левој обали реке. На ничијој земљи, рекло би се, али – само наизглед. Државно обележје БиХ заправо је освануло на територији Републике Србије, на подручју које по катастру припада мачванском селу Бадовинци у општини Богатић. Том насељу припада и читавих 3.500 хектара земље уз леву обалу Дрине, који су власништво његових мештана. Да би дошли до тих својих њива, Бадовинчани морају свакодневно да прелазе границу Србије и БиХ. А откако је постављен и спорни гранични камен, страхују за судбину својих имања

Друштво

18.08.2018 у 22:00

Од лутрије до рекламе за каладонт

Дајте ми било који огласни блок пред ударну вечерњу ТВ емисију и после три дана рећи ћу вам много тога о стању у држави. Том девизом Владимир Чех објашњава значај изучавања огласних порука за културу живљења једног друштва. С намером да се и у Србији обавезним архивирањем тих порука обезбеди грађa за проучавањe летака, плаката, новинских и магазинских огласа, као и огласних порука с радија, телевизије, јавних простора и нових медија, Чех је основао Институт за историју оглашавања. Последњих година, тај институт је организовао и неколико запажених изложба. Прва је била „Од ловљеног до ловца – Тито на плакату”, премијерно реализована на „Викенд медија фестивалу” у Ровињу, а потом репризирана у Дому омладине у Београду. Затим је уследила трилогија посвећена Првом светском рату, коју су

Друштво

11.08.2018 у 22:00

Од најдуже клисуре до највеће мачке у Европи

Београђани радо говоре да је њихов град једина европска престоница која се налази на ушћу (две реке). То је, ипак, само заблуда. Насупрот томе, у нашој земљи заиста постоје многе географске особености попут највеће клисуре у Европи. Занимљиву географију Србије допуњује и „занимљива биологија”, односно мноштво ретких или јединствених биљних и животињских врста – од наталијине рамонде до орла крсташа. Што се тиче престоница на ушћима, на Старом континенту постоји још неколико главних градова који леже на местима сусрета два речна тока. Међу њима су, на пример, Минск, у којем се Немига улива у Свислач, затим Подгорица, на ушћу Рибнице у Морачу, литвански Вилњус, у којем се „срећу” Вилија и Нерис, као и Луксембург, главни град истоименог војводства, у којем се река Петрус улива у Алзет.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Димитрије Буквић