Petak, 19.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Dimitrije Bukvić

Društvo

02.07.2017 u 22:00

Mitovi i legende iza gvozdenih vrata

Zaštićena prirodna bogatstva naše zemlje nedavno su dobila svojevrsnu „ličnu kartu”. Njena izrada trajala je godinama, a sadrži 1.800 stranica. Reč je o petotomnoj ediciji „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije” – kapitalnom izdavačkom poduhvatu u izdanju „Službenog glasnika”. Na ovom projektu okupilo se 120 autora koji su napisali 4.000 leksikografskih odrednica, predstavljajući ne samo biljni i životinjski svet, već i kulturne znamenitosti, običaje, predanja, demografske podatke, istoriju, arheološke lokalitete i mnoge druge osobenosti prirodnih bogatstava Srbije.

Društvo

24.06.2017 u 22:00

Srpski nacionalni parkovi dobili ličnu kartu

Radeći ove publikacije, nismo mogli da posegnemo za iskustvima drugih, jer je ovo, prema našim saznanjima, prva leksikografska edicija, i to ne samo u Srbiji, u kojoj su obrađeni svi aspekti nacionalnih parkova jedne države. Tim rečima urednik Vladimir Roganović opisao je na nedavnoj promociji u Narodnoj biblioteci Srbije kapitalni petotomni izdavački poduhvat „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije”. O impozantnosti ove edicije u izdanju „Službenog glasnika” dovoljno svedoče cifre. Svaki leksikon posvećen je jednom od nacionalnih parkova – Đerdapu, Kopaoniku, Tari, Fruškoj gori i Šar-planini.

Društvo

18.06.2017 u 22:00

Ko gospodari Fejsbukom

Da li „Fejsbukom” gospodari menadžment te kompanije na čelu s Markom Zakerbergom? Ili ovom društvenom mrežom vladaju korisnici koji takođe kreiraju sadržaj? A možda njome zapravo caruju programi i algoritmi koje svi mi besplatno hranimo svojim podacima? Verovali ili ne, na sva tri pitanja može se dati potvrdan odgovor. To je zaključak debate održane nedavno u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Učesnici razgovora o temi „Ko gospodari Fejsbukom” saglasili su se da ova društvena mreža, baš kao i servisi poput „Gugla”, beleži sve virtuelne tragove koje ostavljaju korisnici. Ti podaci kasnije se prodaju drugim kompanijama koje na osnovu toga lociraju svoje ciljne grupe i poturaju im onlajn oglase za svoje robe i usluge.

Politika

18.06.2017 u 16:32

Stefanović: Izbori su mogući

Zaplet oko obezbeđivanja skupštinske većine za ustoličenje Ane Brnabić na funkciji premijera, mogao bi da dobije radikalan rasplet u vidu novih izbora. Tu mogućnost je obznanio potpredsednik vlade i funkcioner Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović, koji je ipak uveren da do tog scenarija neće doći. „Kada se bavite politikom, izbori uvek postoje kao mogućnost i ne vidim ništa loše u proveri narodne volje. Međutim, s obzirom na to da nam je narod dao jasan mandat, pre svega, kroz podršku Aleksandru Vučiću na izborima, verujem da ćemo uspeti da obezbedimo stabilnu većinu za podršku vladi”, rekao je Stefanović.

Politika

17.06.2017 u 22:00

Bombardovanje Srbije je bilo slično napadu na Nagasaki

S ljubaznošću koja odudara od klišea o poslovičnoj krutosti profesionalnih vojnika, Bjađo di Gracija, dok se rukujemo, pita: „Da li ’Politika’ još izlazi na ćirilici?”. Posle potvrdnog odgovora, dodaje: „Ne zamerite što ne znam, Beograd sam napustio 2001. godine”. Glavni grad Srbije bio je poslednja stanica u balkanskoj karijeri ovog vojnog diplomate i italijanskog generala NATO-a. U drugoj polovini devedesetih bio je na dužnostima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najpre kao šef operacija u Posmatračkoj misiji Evropske zajednice (ECMM) sa sedištem u Zagrebu (od 1995. godine)

Društvo

11.06.2017 u 22:00

Čitava Srbija je arheološko nalazište

Stručnjaci Arheološkog instituta, koji je nedavno proslavio 70 godina postojanja, danas brinu o gotovo svim vodećim lokalitetima u Srbiji iz praistorije, antike i srednjeg veka, kao što su Sirmijum, Singidunum, Šarkamen, Naisus, Feliks romulijana, Caričin grad, Viminacijum, Beogradska tvrđava, Ras, Studenica... Neki od njih uvršteni su na Uneskovu listu svetskog kulturnog blaga, a neki čekaju na upis. Malo je, međutim, poznato da koreni srpske arheologije sežu u 1883. godinu, kada je osnovano Srpsko arheološko društvo.

Društvo

10.06.2017 u 22:00

Srpska istorija u staklu

Uramljena stakla na kojima su s unutrašnje strane ovekovečeni artefakti srpske prošlosti krase sve prostorije stana u beogradskoj Ulici Svetozara Markovića. Čak se i zidovi u predsoblju jedva vide od zastakljene istorije koju Ljuba Marković, sa svojim saradnicima iz radionice „Niški grafit”, stvara kombinovanim tehnikama – od crtanja i štampe do vajarskih otisaka i mozaika. Taj prostor je već dve godine beogradski atelje, u kojem je šezdesetdvogodišnji Nišlija, po obrazovanju pravnik, primio ekipu „Politike”. Ručno izrađeni unikati proizvode se u Nišu, u „saloncu” u tamošnjoj Cvijićevoj ulici, koji je takođe preinačen u galeriju.

Društvo

03.06.2017 u 22:00

Kruna Petra Prvog jedina sačuvana od zaborava

Ove godine navršava se osam vekova otkako je Srbija postala kraljevina. Taj jubilej dočekujemo sa samo jednom sačuvanom krunom nekog od srpskih kraljeva, starom „tek” nešto više od jednog veka. Otkako je 1904. u Beogradu njome krunisan Petar Prvi Karađorđević, „prebrodila” je dva svetska rata, a danas je u zbirci Istorijskog muzeja Srbije. S druge strane, kad je reč o krunama vladara iz loze Nemanjića – koji krunisanjem Stefana Prvovenčanog 1217. godine izdižu Srbiju u rang međunarodno priznate kraljevine, sve do sloma države i turske okupacije – o njihovom izgledu možemo doznati samo na osnovu fresaka. Jer, one po svoj prilici nisu preživele

Društvo

27.05.2017 u 22:00

Kako su Nemanjići došli do kraljevske titule

Godina je 1204. Krstaši osvajaju Carigrad. Na tlu srušene Vizantije nastaju nove države. Međunarodni odnosi u jugoistočnoj Evropi se usložnjavaju. Čak i u takvim neveselim političkim okolnostima, jedna zemlja uspeva da ostvari svoj cilj i stekne međunarodno priznanje. To je Srbija, čiji vladar Stefan Nemanjić (Prvovenčani) direktno iz Rima dobija kraljevsku krunu, što je značilo sticanje državnosti i samostalnosti. Zbilo se to pre tačno osam vekova – 1217. godine.

Društvo

21.05.2017 u 21:30

Učenje matiša uz čunjeve i loptice

Sve je počelo sredinom osamdesetih, kao najobičnija dokolica. Da bi odmorio vijuge od umnog rada, Kolin Rajt, tadašnji doktorand matematike na Kembridžu, latio se žongliranja. Ubrzo je spazio da mnogi trikovi koje je savladavao imaju uporište u nauci koju proučava. Tri decenije kasnije ovaj Australijanac, nastanjen u Engleskoj, gde radi kao predavač na Univerzitetu Kil u Staforširdu, proslavio se po naučnopopularnim nastupima na kojima širom sveta objašnjava matematiku uz pomoć čunjeva, loptica i drugih žonglerskih rekvizita.

Prethodna Sledeća

Početna / Dimitrije Bukvić

19.06.2026 u 12:04

Saks: Srbija je u pravu što sarađuje sa Kinom uprkos pritiscima Zapada

19.06.2026 u 12:03

Tužilaštvo: Radnik Linglonga stradao zbog nepoštovanja pravila rada

19.06.2026 u 12:02

Đurić: Najveće umeće srpske diplomatije održavanje odnosa sa Istokom i Zapadom

19.06.2026 u 12:00

Zaharova govori o cenzuri u Evropi: Nema objašnjenja za neobjavljivanje članka Sergeja Lavrova

19.06.2026 u 11:59

Peskov: Sa Rusijom se ne može razgovarati sa pozicije sile

19.06.2026 u 11:58

Vučević posle saopštenja VJT: Priča o „zvučnom topu” bila planirana