Učenje matiša uz čunjeve i loptice

Njegov šou videli su i posetioci manifestacije „Maj mesec matematike” u Beogradu, u organizaciji Centra za promociju nauke. Pre razgovora za „Politiku”, iz prtljaga je izvadio metalni lančić. Držeći ga u vazduhu, pustio je niz njega prsten koji se, umesto da očekivano aterira na sto, upetljao u lanac pri samom kraju „spusta”.

„Ako je kuvanje hemija, a princip rada katapulta fizika, zašto žongliranje ne bi bilo matematika”, objasnio je uz osmeh.

Tu vezu, koja do sredine osamdesetih nije bila istraživana, otkrio je s kolegama s Kembridža. Zahvaljujući tome, dodaje, naučili su brojne trikove koji nikad ranije nisu bili primenjivani, baš kao ovaj s prstenom i lančićem. Štaviše, za Rajta je to dokaz da je matematika i uopšte nauka u tesnoj vezi s umetnošću. Kopča koja ih spaja zove se – kreativnost.

„U školi nas uče aritmetici, algebri, teoriji verovatnoće. To su samo alatke koje kasnije koristimo da odgovorimo na nerešena pitanja. Da bismo u tome uspeli, potrebna nam je kreativnost i novi način promišljanja. Poput umetnika koji stalno tragaju za novim načinima izazivanja emocije i prenošenja osećaja, matematičari svoj stvaralački nerv kombinuju sa teoretskim alatkama ne bi li istražili apstraktni svet. Matematika je zlatna sredina između umetnosti i nauke, jer dobar istraživač mora da bude kreativan a da opet zadrži kontrolu. Baš kao što slikari, vajari i kompozitori takođe najpre uče pravila i tehnike, koje kasnije mogu da krše ne bi li otkrili nešto novo, što je promaklo drugima”, ističe Rajt.

Upravo zato, naš sagovornik kroz svoje nastupe želi da pokaže kreativnu stranu nauke i primenu matematike u drugim sferama, pa tako i svakodnevnom životu. U tome se rukovodi sopstvenim geslom da u svakoj nauci mora da se unapređuje formalno znanje, jer vremena za učenje na greškama nema.

„Iz istorije ćete naučiti godine i zašto se neka bitka odigrala, ali ako odete na poprište tog boja i vidite zamkove koje su vojske pokušavale da osvoje, saznaćete mnogo više. Geografija će vam objasniti zašto je neko utvrđenje podignuto baš na tom mestu, a geologija – zbog čega su planine koje opasuju tvrđavu pomogle da ne bude osvojena. Veza između nauke i svakodnevnog života je utoliko važnija, jer se mnogim ljudima iskustvo s matematikom u školi svelo na upoznavanje sa nasumičnim pravilima bez ikakvog sklada, koja moraju da nauče kako bi položili ispit, a da nikad ne uvide zašto su istinski korisna za njih”, navodi Rajt.

To svakako ne važi za mlade srpske matematičare, za čije je uspehe na planetarnim takmičenjima čuo i naš sagovornik.

„Poznato mi je da na matematičkim olimpijadama učestvuje mnogo izvanrednih takmičara iz Istočne Evrope, pa i Srbije. Iskreno, ne znam im imena (smeh), ali kad su me pozvali da dođem ovde, palo mi je na um da je Srbija jedna od država koju poznajem po učešću sjajnih matematičara na međunarodnim nadmetanjima”, ističe Rajt.

Ovaj pedesetpetogodišnji naučnik rođen je u Melburnu, gde je diplomirao. Pošto je doktorirao na Kembridžu, istraživački rad nastavio je u Mančesteru, a jedno vreme je bio i predsednik Liverpulskog matematičkog društva. Uža specijalnost mu je teorija grafova – oblast u kojoj je značajna otkrića imao i Švajcarac Leonard Ojler (1707–1783). On je i Rajtov najveći matematički heroj.

„Osim značajnih otkrića u teoriji grafova, Ojler se bavio i topologijom koja je danas važna za razumevanje kompjuterskih mreža i procesora. On je sedamdesetih godina 18. veka praktično započeo s prvim idejama o tome. S vremenom je oslepeo na jedno oko, ali je nastavio s radom. A kad je i na drugo oko izgubio vid, napisao je 80 knjiga tako što ih je diktirao svojoj deci. Ako se gleda po broju strana koje je objavio, Ojler je najplodniji matematičar u istoriji”, zaključuje Rajt.