Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
126.82	127.59	127.21

Društvo

22.04.2016 u 22:05

Kako je Krf branio Srbe od NATO-a

Krf – U aprilu, 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, na aerodrom na Krfu sleteo je transportni vojni avion, bez jasnih obeležja vojske kojoj pripada. Glas o tome brzo se proširio ovim grčkim ostrvom, izazvavši gnev žitelja što se njihova vazdušna luka koristi za operacije protiv Srba. Ogorčenje je ubrzo preraslo u masovne proteste – kolona Krfljana uputila se ka aerodromu. Predvodio ih je Janis Trepeklis, koji će kasnije, od 2011. do 2014, biti gradonačelnik Krfa. Demonstranti su blokirali aerodrom, a zatim i oštetili deo infrastrukture, kako bi onemogućili da NATO s njihovog ostrva na bilo koji način deluje.

Društvo

18.04.2016 u 10:29

Vek Plave grobnice

Krf, Vido – Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su juče došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku. To je možda najupečatljiviji detalj svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na

Društvo

17.04.2016 u 21:30

Stogodišnjica iskrcavanja srpskih ratnika na Krfu

Stota godišnjica od iskrcavanja srpske vojske na Krfu, posle prolaska kroz albansku golgotu, biće obeležena sutra i u utorak, kada će na ovom ostrvu, kao i na ostrvcu Vido, ali i nad morem u okolini, biti organizovano nekoliko svečanosti u znak sećanja na borce i njihovo stradanje. Državnu delegaciju Srbije, koja će odati počast stradalima, predvodiće predsednik Tomislav Nikolić, a predviđeno je da učestvuju predstavnici grada Krfa i savezničkih zemalja iz Prvog svetskog rata. Na ovom mestu zajednički će se podsetiti evakuacije oko 150.000 Srba, od kojih je oko 10.000 preminulo od iznemoglosti i bolesti posle dolaska u ovaj deo Grčke. Prva grupa u mesto Guvija i na obližnje malo ostrvo Lazaret, gde je bilo organizovano lečenje, stigla je još 19. januara 1916, a poslednja upravo 18.

Društvo

17.04.2016 u 08:15

Spasić i Mašera u senci revizije istorije

Samo nekoliko sati posle potpisivanja bezuslovne kapitulacije Vojske Kraljevine Jugoslavije, 17. aprila 1941, mornarički poručnici Milan Spasić i Sergej Mašera aktivirali su eksploziv na bojnom brodu „Zagreb” i zajedno s njim odleteli u vazduh. Dok su ostali članovi posade napuštali brod, a Italijani već bili na vratima Boke kotorske, njih dvojica su izabrali smrt umesto sramne predaje i odvođenja u zarobljeništvo. Telo Milana Spasića sledećeg dana su u Tivatskom zalivu pronašli ribari. Sahranjen je na vojničkog groblju Savini kod Herceg Novog. Među silnim svetom koji je došao da ga isprati, bio je i vod italijanskih vojnika – i okupatori su došli da odaju vojnu počast. Herojska smrt dvojice mornaričkih poručnika impresionirala je i Britance: Vojska Ujedinjenog Kraljevstva njima u

Politika

11.04.2016 u 08:05

Mrze li Vučića ili njegovu politiku

Postoje li razlike u programima proevropske vlasti i proevropske opozicije i da li je Miloševićev nekadašnji spoljnopolitički kurs jedino što se na izborima nudi kao alternativaMi ne mrzimo Vučića, mi mrzimo njegovu politiku, poručio je nedavno biračima lider Levice Srbije Borko Stefanović, optužujući pri tome „staru” građansku opoziciju kako govori da će raditi sve isto što i dosadašnji premijer, „samo stručnije, elegantnije, spretnije…” Time kao da je usred predizborne kampanje ponovo otvorio pitanje šta se razlikuje u programu proevropskih opozicionih kolona i sadašnje proevropske vlasti. Jer ni jedni ni drugi Evropi ne vide alternativu, svi bi nastavili briselske pregovore s Prištinom i politiku pomirenja u regionu, dovršili privatizaciju i ekonomske reforme, dovodili strane

Politika

08.04.2016 u 18:27

Vučić: Od njihovog programa ostala je samo mržnja

„Hvala vam što ste u ovolikom broju došli, jer znam da nema ljudi koji su gladni politike, ima ljudi koji su i dalji siromašni i gladni, čekaju na svoja radna mesta”, rekao je predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić na mitingu ove partije na Trgu slobode u Novom Sadu. On je za govornicom dočekan jednominutnim aplauzom i skandiranjem: „Aco, Srbine!” „Sve što mogu da vam kažem jeste da smo u prethodne dve godine dali sve od sebe, radili svakoga dana i postavili temelje normalne i pristojne Srbije, uvažene u svetu. Srbije koja drži do sebe i ponosito, čvrsto, nedvosmisleno i dostojanstveno brani i štiti svoje državne interese, ali Srbije koja je gradila mir, stabilnost i bila sidro sigurnosti u regionu, a da nikakva opasnost ne preti”, rekao je Vučić. Lider SNS-a podsetio

Politika

06.04.2016 u 22:00

Kada je dobacivanje premijeru incident

„Siguran sam da je dobro i da ga niko dirnuo nije”, istakao je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanje novinara TV N1 da li zna šta se dogodilo sa čovekom koji mu je na konvenciji naprednjaka u Pančevu pre dva dana dobacio da je narod gladan. Kako je su sa tog skupa izvestile agencije, ovog čoveka obezbeđenje je posle nekoliko minuta izvelo sa skupa, a potom predalo policiji. „Možda su njega štitili, ali da se bilo kome bilo šta desilo, da ga je bilo ko dirnuo, to bi bila glavna vest na vašoj televiziji (N1). Da jeste, siguran sam da biste vi i plakate u međuvremenu odštampali da najavite emisiju na svojoj televiziji”, odgovorio je Vučić na pitanje novinara ove medijske kuće.

Teme nedelje.

28.03.2016 u 09:15

Hitler bi prekršio dogovor od 25. marta

Kako bi izgledala katolička Srbija bez Svetog Save, renesansna srpska despotovina dugovečnog Stefana Lazarevića, šta bi se desilo bez srpskih ustanaka, ili da je poživeo knez Mihailo, ili da je Srbija postala republika 1903. ili da nije bilo Prvog svetskog rata, da je Ljotić vladao umesto Tita, da smo pobedili NATO, da je Zoran Đinđić preživeo 2003. godinu... Na sva ova pitanja pokušali su da odgovore istoričari Predrag J. Marković i Čedomir Antić u knjizi „Alternativna istorija Srbije”, sačinjenoj od poglavlja u kojima su iz specifičnog ugla obrađeni najvažniji događaji i ličnosti iz prošlosti – od najgorih i najcrnjih mogućnosti, do onih najpovoljnijih po našu zemlju. Delo koje spada u žanr sve popularnije „kontrafaktualne” istorije obuhvata čitav milenijum – od Rastka Nemanjića

Teme nedelje.

28.03.2016 u 09:15

Deda je izveo prevrat jer niko nije verovao Hitleru

„Ovde je planiran taj puč, pod ovim krovom nije se verovalo Hitleru”, ponosno kaže Dušan Simović, otvarajući vrata svog doma u Puškinovoj ulici. U ovom vremešnom zdanju, koje je i danas dobro očuvano, ali ne liči na velike i luksuzne vile iz dedinjskog komšiluka, planirao je stari general i poslednji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije događaje od 27. marta 1941. Pred njegovim portretom na kojem pozira u uniformi, na centralnom mestu u dnevnoj sobi, kao da se i na 75. godišnjicu prevrata otvaraju ključna pitanja i dileme o tom događaju.

Politika

24.03.2016 u 18:32

Šešelj: Ovo su izbori između rusofila i evrounijata

Godišnjicu NATO bombardovanja, ali i protest protiv presude Radovanu Karadžiću, članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke obeležili su skupom na Trgu republike. Miting pod nazivom „Narodni bunt protiv Vučićevog režima” počeo je porukom Vojislava Šešelja da su oni koji su „bombardovali i ubijali Srbiju 1999.” sada odlukom Narodne skupštine dobili pravo da „do zuba naoružani” prolaze kroz Srbiju. „Zato treba da se vratimo pod okrilje majke Rusije i pozivamo narod da to jasno kaže na predstojećim izborima. To su izbori između ’tradicionalnih neprijatelja Srbije’ i ’evrounijata’, s jedne strane, i radikala i rusofila, s druge”, istakao je Šešelj, čije je obraćanje trajalo nešto manje od pola sata.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nikola Belić