Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

14.05.2019 u 13:18

Rok za plaćanje poreza na imovinu ističe sutra

Rok za izmirenje druge rate poreza na imovinu je 15. maj i plaćaće se prema novim poreskim rešenjima za 2019, bar kada je reč o stanovnicima glavnog grada. Sekretarijat za javne prihode Beograda štampao je 700.000 rešenja za sve gradske opštine i već je trebalo da stignu na adrese svih obveznika, navode u ovoj gradskoj instituciji. Ako je bilo povećanja u odnosu na poslednji kvartal prošle godine, prema kome je plaćana prva ovogodišnja rata, ta razlika se izmiruje po prijemu rešenja, odnosno uz ratu za drugi kvartal. U slučaju da u nekom gradu još nisu stigla nova rešenja obveznici su dužni da do sredine maja plate porez na imovinu u visini poslednje rate za četvrti kvartal 2018. Inače, zakonski nije određen rok u kojem se mora obračunati zaduženje i doneti rešenje kojim se utvrđuje

Ekonomija

11.05.2019 u 22:00

Šta donosi dolazak nemačkog avio-giganta

Ako nas bije glas da smo zemlja jeftine radne snage u koju dolaze proizvođači kablova, auto-delova, čarapa i guma, mahom koristeći tehnologiju druge industrijske revolucije, može li nas nemački proizvođač avio-motora i globalni svetski „igrač” u avio-industriji, „MTU aero endžins”, direktno uvesti u četvrtu industrijsku revoluciju? Martin Knap, direktor Nemačko-srpske privredne komore, ne poriče da ima investitora koji u Srbiju dolaze zbog jeftine radne snage i tu ostaju. – Ali, radujemo se i visokotehnološkim kompanijama poput „Kontinentala” u Novom Sadu, CF-a u Pančevu i najavljenog MTU-a koji je apsolutni haj-tek. Srbija može da privuče i takve investitore. Oni su važni kako se buduće generacije ne bi iseljavale iz zemlje – rekao je Knap na predstavljanju rezultata ankete o

Politika

09.05.2019 u 17:08

Moguće protivmere za robu i putnike s Kosova i Metohije

Navršilo se tačno pola godine otkad je Priština uzvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije, pa se nameće pitanje kakve mere Srbija može da uvede Kosovu, ako se odluči na takav korak. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da bi Srbija trebalo da uzvrati recipročnim merama, uvođenjem taksa na prevoz njihovih ljudi i robe. Svaki kamion koji preko naše zemlje prevozi robu ka Kosovu ili u obrnutom smeru trebalo bi da plati taksu. – Najveća šteta koja bi njima mogla da se nanese upravo se odnosi na putnike. Kosovo ima veliku dijasporu, ali budući da niko od njih u centralnu Evropu ne putuje preko Crne Gore, Srbija bi mogla da uvede tranzitnu taksu. Srbija je

Ekonomija

05.05.2019 u 15:18

Svetla velegrada primamljiva za jug Srbije

Ni sedmica na lotou ne bi zadržala stanovnika Svrljiga da ostane da živi u ovom mestu, u kome je prosek primanja najniži u Srbiji. Radije bi birao Niš ili Beograd. Magnetna privlačnost svetla velegrada omađijala je i stanovnike Bača, u kome se, baš kao i u Svrljigu, iz godine u godinu smanjuje broj stanovnika, a prosečna zarada od 38.263 dinara je duplo niža nego u Beogradu i 30 odsto manja nego što je prošle godine iznosila u Novom Sadu. Krvna slika Svrljiga izgleda ovako: od 12.811 stanovnika prošle godine je bilo zaposleno 2.487. Na birou rada ih je čekalo 1.473, uglavnom kvalifikovanih radnika ili sa srednjom stručnom spremom, što je 400 ljudi manje nego prethode tri

Ekonomija

05.05.2019 u 10:27

Putnik može da naplati svaki minut kašnjenja voza

Kada sam se uputila ka železničkoj stanici u Firenci, poslednje što sam mogla da pomislim jeste da tačan, brz i skup voz može da kasni, ali i da ću to čekanje moći da naplatim. Dočekao me je glas s razglasa koji je neprekidno ponavljao da kasni brzi voz „Frečarosa”, koji saobraća od Rima do Venecije. To je zapravo bio voz za koji sam imala unapred kupljenu elektronsku kartu i kojim je trebalo da se prevezem do Bolonje. Vreme kašnjenja na staničnim monitorima neprekidno se povećavalo. Na jednom jedinom šalteru, na kome automati još nisu zamenile službenike italijanskih železnica, saznala sam da je u pitanju kvar na jednoj deonici brze pruge, na kojoj se razvija brzina i do 300

Ekonomija

04.05.2019 u 17:45

Ka boljem poslovnom ambijentu

Svetska banka će u junu napraviti presek stanja šta je urađeno na poboljšanju privrednog ambijenta i od te ocene zavisiće rang Srbije na Duing biznis listi za 2020. Očekuje se da Srbija zabeleži napredak i skoči sa 48. pozicije, koja joj trenutno pripada. Naša zemlja je na Duing biznis listi 2019. pala za pet mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je između 190 zemalja po lakoći otpočinjanja poslovanja bila na 43. poziciji. Svetska banka je Srbiji priznala samo jednu sprovedenu reformu. Reč je o izdavanju građevinskih dozvola. Ostale reforme ostale su ispod radara, jer se kasnilo sa usvajanjem propisa. Šta je urađeno od proteklog ocenjivanja? Izmenjen je Zakon o privrednim društvima, u delu unapređenja zaštite prava manjinskih članova akcionara. Ali, budući da su promene

Ekonomija

26.04.2019 u 22:00

Auto-putem ka moru u svim pravcima

Auto-put kroz Grdeličku klisuru, u kojoj se prošlog leta obrušio potporni zid, biće završen za nekoliko dana. Oni koji bi da letuju u Bugarskoj moraće malo da sačekaju. Ko se, pak, iz Beograda uputi na odmor u Crnu Goru – do Čačka će se voziti auto-putem, već početkom sezone godišnjih odmora. – Očekujemo da do letnje sezone u saobraćaj bude pušten preostali deo južnog kraka Koridora 10, odnosno 26,3 kilometra auto-puta kroz Grdeličku klisuru. Asfaltiranje auto-puta na ovim deonicama je završeno i trebalo bi da budu puštene u saobraćaj kad se završi testiranje opreme u tunelima – kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i naglašavaju da će tačan datum puštanja u saobraćaj biti poznat kada investitor kaže da je sve bezbedno za puštanje saobraćaja. U „Koridorima

Ekonomija

21.04.2019 u 23:30

„Fijat” i energenti pogurali deficit

Srbija je u robnoj razmeni sa inostranstvom bila u minusu 926 miliona evra, u prva dva meseca ove godine, što je za 26,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Tome su prema podacima Privredne komore Srbije doprineli manji izvoz automobila i katoda od bakra, ali i povećan uvoz nafte, prirodnog gasa, i lekova za maloprodaju. Bilten „Makroekonomske analize i trendovi” objavio je da je u januaru izvezeno automobila i prikolica u vrednosti od 145 miliona evra, što je za 24 miliona evra manje nego u istom mesecu prethodne godine, a izvoz osnovnih metala bio je 119 miliona evra, što je za 26 miliona evra manje.

Ekonomija

12.04.2019 u 22:13

Čiji su inženjeri

Inženjerska komora Srbije, kako stvari stoje, biće nezavisna samo na papiru. Ministarstvo sada umesto nje dodeljuje licence inženjerima, a ubuduće će imati pravo da u upravni odbor ove strukovne organizacije imenuje svoje predstavnike. Ove novine počele su da se sprovode izmenom Zakona o planiranju i izgradnji, u novembru prošle godine, a finiširane su najnovijim izmenama ovog propisa koji je vlada usvojila krajem marta. Smatrajući da se time degradira struka Inženjerska komora uputila je otvoreno pismo javnosti. Međutim iz ministarstva uzvraćaju da protivljenje izmenama Zakona o planiranju i izgradnji nema veza sa neslaganjem oko stručnih i strukovnih

Ekonomija

05.04.2019 u 17:26

Stanovi u Srbiji poskupeli u proseku pet odsto

Tržište nekretnina je u ekspanziji, što se pre svega vidi po broju prodatih stanova, ali i po cenama. Prema zvaničnoj proceni Republičkog geodetskog zavoda prosečna cena stana u Srbiji u 2018. godini skočila je pet odsto u odnosu na prethodne četiri godine, kada se nije menjala. Marija Rašković, načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti, kaže da prosečna vrednost kvadratnog metra stana u Srbiji iznosi 920 evra, dok je od 2014. do kraja 2017. bila nepromenjena – 880 evra. – Ako se uzmu u obzir ovi podaci povećanje nije beznačajno. Ali, treba takođe reći da cenu vuku najskuplji stanovi u Beogradu. Najskuplji kvadrat prodat je u Beogradu na vodi za 7.866 evra. U prvoj polovini prošle godine promet je povećan 15 odsto, dok je u drugoj polovini bio nešto manji i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović