Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

26.02.2018 u 17:14

Zukorlić traži zabranu svih igara na sreću

Tražiću promenu Zakonu o igrama na sreću, sa zahtevom da se potpuno zabrani rad kladionica, kockarnica i Državne lutrije Srbije, jer ni etički, ni kulturološki ne postoji opravdanje za legalizaciju igara na sreću, ističe za „Politiku” Muamer Zukorlić, predsednik parlamentarnog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj. Zukorlić najavljuje da će kao narodni poslanik podneti inicijativu za promenu Zakona o igrama na sreću, zato što država ove igre legalizuje isključivo zbog mogućnosti enormne zarade na raznim vidovima lutrije i drugih hazardnih igara. – Finansijski interes stavlja se iznad interesa građana, a posebno mladih. U slučaju da se ne uvaži zahtev za potpunom zabranom igara na sreću, tražiću formiranje rezervata za igre na sreću, van gradova i naseljenih mesta. Ko god

Društvo

23.02.2018 u 21:50

Pacijentima važnije cene lekova koji ne idu na recept

Možda se ljudima čini da smanjena cena lekova koji se izdaju na recept neće uštedeti njihov novac, jer oni ionako plaćaju participaciju od 50 dinara. U saopštenju Vlade Srbije, u kojem je objavljeno da će cene pojedinih lekova u Srbiji koji se izdaju na recept u proseku biće niže za 4,04 odsto, navodi se da će građani ipak nešto manje izdvajati za lekove za koje plaćaju procentualno učešće. U vladi tvrde i da će najveću uštedu zbog nižih cena lekova imati Republički fond za zdravstveno osiguranje. Kabinet Ane Brnabić usvojio je Odluku o najvišim cenama za 4.275 medikamenata po kojoj će za polovinu lekova cene biti niže za oko devet odsto, a za drugu polovinu, za oko 0,78 odsto, odnosno za procenat pada kursa evra u odnosu na dinar. Kakve će posledice niže cene pojedinih lekova imati za

Društvo

18.02.2018 u 22:00

Dom fudbala u Ruskom domu

Šaljapinska sala, posvećena slavnom operskom pevaču snažnog i bolnog glasa, sada je „Ruski dom navijača 2018”, preuređena u total-dizajnu ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu. Podrazumeva se da ljubitelji fudbala neće slušati opersku klasiku, već će gledati utakmice na Mundijalu na nekoliko velikih ekrana. U fudbalskoj enklavi Ruskog doma u Beogradu izdavaće se specijalni pasoš navijača – dokument s kojim se ulazi u Rusiju bez vize, omogućava besplatno korišćenje gradskog prevoza u gradovima u kojima će biti odigrane utakmice Svetskog prvenstva. Pasoš, s kupljenom kartom, garantuje ulazak na utakmice prvenstva. Dom navijača biće i svojevrsni fudbalski informacioni centar u kojem svi zainteresovani putnici mogu dobiti profesionalne informacije...

Društvo

12.02.2018 u 22:00

Vinča bila na nišanu NATO-a

U jutarnjim časovima 27. aprila 1999. godine inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju ponovo su posetili Institut za nuklearne nauke u „Vinči”. Gotovo u isto vreme kada su se međunarodni nuklearni posmatrači pojavili na ulazu u Institut, na internetu se pojavila satelitska fotografija sa natpisom „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. Na slici su se jasno videli Reaktor RA, Reaktor RB, laboratorije za „vruću hemiju” i proizvodnju radioizotopa, kao i moćna Akceleratorska instalacija TESLA. – Činilo nam se da smo već bili određeni kao meta za bombardovanje – kaže tadašnji v. d. direktora Instituta u Vinči dr Ilija Plećaš, prisećajući se da su međunarodni inspektori dolazili u Institut sa mandatom da kontrolišu nuklearni materijal koji je bio odlagan od početka 1999.

Društvo

11.02.2018 u 22:00

Nuklearna sigurnost u zarđalim buradima

Svakog dana stotine zaposlenih iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča” i Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” prolaze pored dva stara hangara, starog reaktora RA i bazena s radioaktivnom vodom. Prostor od 70 hektara Instituta ograđen je višedecenijskim slojem nataloženih tajni, ali otpad nastao iz naučnih eksperimenata nalazi se na površini, nabacan u starim šupama. I ne samo što zrači, već predstavlja i potencijalnu bombu. Neposredno uz istoimeno naselje, jednako poznato po nuklearnim istraživanjima i arheološkom nalazištu, dvanaest kilometara od Beograda, posle sanacije otvorene deponije radioaktivnog otpada osamdesetih godina prošlog veka, opasne materije uskladištene su u hangarima H1 i H2. Onaj ko očekuje dobro utvrđene i čuvane betonske građevine, vara se.

Politika

04.02.2018 u 22:00

Kad na Balkanu odjekne pucanj, to nije slučajno

Posle sat vremena razgovora s dr Martinom Hajpercom u jednom modernom beogradskom restoranu, s tradicionalnim srpskim specijalitetima i modernim dizajnom, obojica shvatamo koliko je bio ciničan visoki predstavnik za Bosnu Pedi Ešdaun koji je, objašnjavajući situaciju na Balkanu, rekao: „Pravite se da ste država, a mi se pravimo da vam verujemo.” Kada je četrdesetogodišnji Hajperc otišao na Kosovo 2008. godine, kako bi organizovao privredno i finansijsko odeljenje Međunarodne civilne kancelarije, shvatio je još nešto, osim Ešdaunove misli koju je citirao u svojoj knjizi „Makijato diplomatija”. Kad na Balkanu odjekne pucanj, to nije slučajno! Savršeno odeveni Nemac, deset godina posle svoje avanture na Kosovu koju je pretočio u knjigu napisanu kao politički triler s elementima fikcije,

Društvo

03.02.2018 u 22:00

Seoba „Seobe Srba”

U nekadašnjoj svečanoj trpezariji Patrijaršijskog dvora, a danas jednoj od prostorija riznice Muzeja SPC u Sremskim Karlovcima, monumentalna slika Paje Jovanovića „Seoba Srba” prekrivala je čitav južni zid. Mnogi turisti koji dolaze u Patrijaršijski dvor, čine to i zbog slike koja se tamo odavno ne nalazi! Slika je imala uzbudljivu sudbinu, baš kao i njen naručilac, stvaralac i likovi na njoj. Monumentalno delo „Seoba Srba” doživelo je cenzuru patrijarha Georgija Brankovića, a potom još nekoliko verzija i seoba. Prekretnica u stvaralaštvu Paje Jovanovića i ulazak u novu, istorijsku i po mnogima njegovu najznačajniju fazu, označila je upravo

Ekonomija

27.01.2018 u 22:00

Srbija most za saradnju Evroazijske i Evropske unije

Važan uslov za formiranje multipolarnog sveta je projekat „Velike Evroazije”, koji je komplementaran idejama Vladimira Putina o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj saradnji naroda evropskog kontinenta. Šezdesetjednogodišnji Andrej Beljaninov slovi za jednog od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina. Životni putevi su im se često ukrštali, još od kada su zajedno radili u KGB. Doktor je ekonomije na Moskovskom institutu za narodnu ekonomiju od 1978, a do 2000. radio je u nekoliko banaka u Rusiji, nakon čega je imenovan za generalnog direktora „Rosoboroneksporta”, državne megakorporacije za izvoz naoružanja

Društvo

24.01.2018 u 22:00

Kako smo pregazili vreme

Prvi broj „Politike”, štampan u tiražu od 2.450 primeraka, na četiri stranice, po ceni od pet para, izašao je 25. januara 1904. godine. Osnivač i odgovorni urednik Vladislav Ribnikar naveo je u prijavi vlastima da će list biti politički i nezavisan. Poprimajući obrise modernog i liberalnog, ali istovremeno tradicionalnog i pre svega rodoljubivog lista, „Politika” je započela avanturu bez presedana, koja traje do danas i trajaće koliko i Srbija. Istorija je pokazala da ni „Politika” ni Srbija nemaju drugi izbor, jer naš list nije izlazio samo tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Dakle, „Politika” se nije štampala samo kad je zemlja bila okupirana! Otuda najstariji politički dnevnik na Balkanu odavno više ne predstavlja samo novine, već nacionalnu instituciju...

Društvo

22.01.2018 u 22:00

Ljudi sve muke ponesu kod zaštitnika građana

U prijemnoj sobi je kao u Domu zdravlja, a zaštitnik građana podseća na lekara opšte prakse. Ne izdaje farmaceutske preparate, već pravne lekove. Penzionisani pukovnik Jovan Simonović, pukovnik u penziji, radio je u laboratoriji za pregled životnih namirnica JNA. Vodio je sanitarnu inspekciju nekadašnje velike vojske. Sada se žali zbog nepoštovanja zakona o održavanju stambenih zgrada. Stan mu prokišnjava 20 godina. Više ne živi u njemu. Pojava plesni i buđi u njegovom domu koji je napustio kako bi poživeo još koju godinu prevazilazi kriterijume svetske zdravstvene organizacije. Ali, lokalna samouprava u Nišu gluva je za molbe penzionisanog pukovnika koji već 10 minuta sedi za stolom u maloj kancelariji, preko puta Zorana Pašalića, zaštitnika građana.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Apostolovski