Vratio se Eror

U vreme kada je „Beograd na vodi” bio aktuelna tema, pa se kamenom temeljcem koji je položio Vučić bavio i londonski „Gardijan”, slobodni novinar, odnosno frilenser Aleks Eror, uskočio je na stranice britanskog lista. Kao i nedavno na „Forin polisi”.

Kao što se po pravilu ispostavi kada stranci pišu o nama, kao da se ti tekstovi čitaju različitim naočarima, pa se izvlače dijametralno različiti zaključci. U zavisnosti od toga da li očekujete da će Vučić stajati na vrhu zgrada i mahati Beograđanima ili potonuti s kamenom temeljcem oko vrata.

Ovoga puta Aleks Eror imidžom fensi hipstera uklopio se u nove trendove o stabilokratiji na Balkanu, terminu koji opisuje navodnu briselsku politiku uzgajanja snažnih lidera nauštrb demokratskih vrednosti. Ukratko – demokratija je prolazna, vođe su večne!

Naravno da Eror s pravom traži svoje novinarsko mesto pod suncem, a za poznavaoca prilika u Srbiji preporučuje ga to što je rođen u Beogradu, 1989. godine, baš kad su njegovi roditelji počeli da pakuju kofere da beže iz Jugoslavije jer je zli Milošević došao na vlast. Egzodus iz Srbije za prijatelja Erora je, po njegovom tvrđenju, životni loto dobitak. Valjda mu se zato tako rado vraća.

I ne krije da mu je prosto neprijatno kad se seti da je mogao da ostane Srbin, umesto da nam dolazi u posetu kao Englez i da na svom poznavanju ovdašnjeg prostakluka zaradi poneki honorar. I potom nas poduči, kad se vrati, kako je on jedan od retkih prozora u svet za svoje slepe srpske prijatelje.

U početnom novinarskom radu Aleks je obilazio gej klubove u Beogradu, opisujući atmosferu podijuma, visoke stolove i barske stolice, mišićave muškarce koji krajičkom oka posmatraju tetkice koje se uvijaju na podijumu.

Kada je euforija o gej paradama prošla, prebacio se na narodnjake, jer stereotipi o turbo-folku nikada ne zastarevaju. Aleks je harmonikaškom žanru čak dodao genocidne note!

„To je ono što ćete naći na ajpodima nacionalista, homofoba, apologeta genocida i dela društva ispunjenog mržnjom…”, pisao je Eror.

Dakle, slušaš Stoju i apologeta si genocida? Ako si još i „zvezdaš”, mora da si turbo-seljak na kvadrat. Naime, u to vreme, kada je Aleks pisao optužnicu za udruženi muzički zločinački poduhvat, Crvenoj zvezdi su isekli struju. To je za Aleksa bila najbolja slika Srbije koja propada.

Posle se prebacio na Savu, kada su se Srbi podelili na one koji vole Vučića i „Beograd na vodi” i na one druge, koji bi ih zajedno potopili. S hipsterskim pogledom na svet, nije traćio vreme na argumente „za” i „protiv”, već je presudio da je to odvratni elitistički projekat i vulgarna megalomanska vizija, parče Dubaija u čađavom komšiluku.

Kada su ovdašnja usta postala prepuna stabilokratije, na njenim talasima je zajahao i Eror, vraćajući nam se tekstom prepunim opštih mesta. Nema u Erorovom članku autentičnih zapažanja suštine tehnologije vlasti Aleksandra Vučića, razotkrivanja tajne njegovog uspeha na izborima, čak ni podsmeha i ironije, a materijala ima koliko god hoće. Oslanja se isključivo na fraze takozvanih elitističkih posmatrača koji s nebesa snimaju kako Han, Merkelova i Kurc, tako naivni, kao da se kopčaju na leđima, padaju na Vučićeve stabilokratsko-autokratske fore. Bar da je tako napisao, pa da se u nečemu složimo.

Tako se Erorova priča zavrtela do rubrike koja izražava lične stavove „Forin polisija”, pa se vratila na mesto događaja, ali ovog puta obogaćena brendom jednog od najuticajnijih svetskih časopisa. Potom je proputovala domaćim medijima i internetom, uz šerovanja i lajkovanja.

Kako li mu je samo promaklo da šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uoči gradskih izbora dolazi u Beograd, da Vučić odlazi kod Angele Merkel, a predsednik Kine Si Đinping šalje rođendansku čestitku Vučiću tri dana pred izbore, a četiri dana pre rođendana? Nije valjda da su Angela, Sergej i Đinping međusobno koordinirali čitavu diplomatsku operaciju kako bi podržali Vučićevu gradsku listu na kojoj se motao i Žika Šarenica?

Možda ćemo čitati ponešto i o Žikinom presudnom uticaju na mozgove Srba dok glasaju? Verovatno, ako postane trendi.