Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Друштво

26.02.2018 у 22:00

Лари постао православни каубој

Потомци Срба који су почетком 19. века, у време златне грознице, кренули на Дивљи запад, надалеко се чују док прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово. У недељу, у Џексону, и то у реци, крштен је амерички фотограф Лари Ангијер, који је својим фото-апаратом међу првима овековечио слављење Божића уз рафалну паљбу. Уз присуство великог броја верника и радозналаца, Лари је постао први православни каубој. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону. А крстио га је старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. После изласка из реке, Лари је постао Лазар.

Друштво

26.02.2018 у 17:14

Зукорлић тражи забрану свих игара на срећу

Тражићу промену Закону о играма на срећу, са захтевом да се потпуно забрани рад кладионица, коцкарница и Државне лутрије Србије, јер ни етички, ни културолошки не постоји оправдање за легализацију игара на срећу, истиче за „Политику” Муамер Зукорлић, председник парламентарног Одбора за образовање, науку, технолошки развој. Зукорлић најављује да ће као народни посланик поднети иницијативу за промену Закона о играма на срећу, зато што држава ове игре легализује искључиво због могућности енормне зараде на разним видовима лутрије и других хазардних игара. – Финансијски интерес ставља се изнад интереса грађана, а посебно младих. У случају да се не уважи захтев за потпуном забраном игара на срећу, тражићу формирање резервата за игре на срећу, ван градова и насељених места. Ко год жели да

Друштво

23.02.2018 у 21:50

Пацијентима важније цене лекова који не иду на рецепт

Можда се људима чини да смањена цена лекова који се издају на рецепт неће уштедети њихов новац, јер они ионако плаћају партиципацију од 50 динара. У саопштењу Владе Србије, у којем је објављено да ће цене појединих лекова у Србији који се издају на рецепт у просеку биће ниже за 4,04 одсто, наводи се да ће грађани ипак нешто мање издвајати за лекове за које плаћају процентуално учешће. У влади тврде и да ће највећу уштеду због нижих цена лекова имати Републички фонд за здравствено осигурање. Кабинет Ане Брнабић усвојио је Одлуку о највишим ценама за 4.275 медикамената по којој ће за половину лекова цене бити ниже за око девет одсто, а за другу половину, за око 0,78 одсто, односно за проценат пада курса евра у односу на динар. Какве ће последице ниже цене појединих лекова имати за

Друштво

18.02.2018 у 22:00

Дом фудбала у Руском дому

Шаљапинска сала, посвећена славном оперском певачу снажног и болног гласа, сада је „Руски дом навијача 2018”, преуређена у тотал-дизајну овогодишњег Светског првенства у фудбалу. Подразумева се да љубитељи фудбала неће слушати оперску класику, већ ће гледати утакмице на Мундијалу на неколико великих екрана. У фудбалској енклави Руског дома у Београду издаваће се специјални пасош навијача – документ с којим се улази у Русију без визе, омогућава бесплатно коришћење градског превоза у градовима у којима ће бити одигране утакмице Светског првенства. Пасош, с купљеном картом, гарантује улазак на утакмице првенства. Дом навијача биће и својеврсни фудбалски информациони центар у којем сви заинтересовани путници могу добити професионалне информације...

Друштво

12.02.2018 у 22:00

Винча била на нишану НАТО-а

У јутарњим часовима 27. априла 1999. године инспектори Међународне агенције за атомску енергију поново су посетили Институт за нуклеарне науке у „Винчи”. Готово у исто време када су се међународни нуклеарни посматрачи појавили на улазу у Институт, на интернету се појавила сателитска фотографија са натписом „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. На слици су се јасно видели Реактор РА, Реактор РБ, лабораторије за „врућу хемију” и производњу радиоизотопа, као и моћна Акцелераторска инсталација ТЕСЛА. – Чинило нам се да смо већ били одређени као мета за бомбардовање – каже тадашњи в. д. директора Института у Винчи др Илија Плећаш, присећајући се да су међународни инспектори долазили у Институт са мандатом да контролишу нуклеарни материјал који је био одлаган од почетка 1999.

Друштво

11.02.2018 у 22:00

Нуклеарна сигурност у зарђалим бурадима

Сваког дана стотине запослених из Института за нуклеарне науке „Винча” и Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” пролазе поред два стара хангара, старог реактора РА и базена с радиоактивном водом. Простор од 70 хектара Института ограђен је вишедеценијским слојем наталожених тајни, али отпад настао из научних експеримената налази се на површини, набацан у старим шупама. И не само што зрачи, већ представља и потенцијалну бомбу. Непосредно уз истоимено насеље, једнако познато по нуклеарним истраживањима и археолошком налазишту, дванаест километара од Београда, после санације отворене депоније радиоактивног отпада осамдесетих година прошлог века, опасне материје ускладиштене су у хангарима Х1 и Х2. Онај ко очекује добро утврђене и чуване бетонске грађевине, вара се.

Политика

04.02.2018 у 22:00

Кад на Балкану одјекне пуцањ, то није случајно

После сат времена разговора с др Мартином Хајперцом у једном модерном београдском ресторану, с традиционалним српским специјалитетима и модерним дизајном, обојица схватамо колико је био циничан високи представник за Босну Педи Ешдаун који је, објашњавајући ситуацију на Балкану, рекао: „Правите се да сте држава, а ми се правимо да вам верујемо.” Када је четрдесетогодишњи Хајперц отишао на Косово 2008. године, како би организовао привредно и финансијско одељење Међународне цивилне канцеларије, схватио је још нешто, осим Ешдаунове мисли коју је цитирао у својој књизи „Макијато дипломатија”. Кад на Балкану одјекне пуцањ, то није случајно! Савршено одевени Немац, десет година после своје авантуре на Косову коју је преточио у књигу написану као политички трилер с елементима фикције, видео је

Друштво

03.02.2018 у 22:00

Сеоба „Сеобе Срба”

У некадашњој свечаној трпезарији Патријаршијског двора, а данас једној од просторија ризнице Музеја СПЦ у Сремским Карловцима, монументална слика Паје Јовановића „Сеоба Срба” прекривала је читав јужни зид. Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор, чине то и због слике која се тамо одавно не налази! Слика је имала узбудљиву судбину, баш као и њен наручилац, стваралац и ликови на њој. Монументално дело „Сеоба Срба” доживело је цензуру патријарха Георгија Бранковића, а потом још неколико верзија и сеоба. Прекретница у стваралаштву Паје Јовановића и улазак у нову, историјску и по многима његову најзначајнију фазу, означила је управо

Економија

27.01.2018 у 22:00

Србија мост за сарадњу Евроазијске и Европске уније

Важан услов за формирање мултиполарног света је пројекат „Велике Евроазије”, који је комплементаран идејама Владимира Путина о економској, политичкој и културној сарадњи народа европског континента. Шездесетједногодишњи Андреј Бељанинов слови за једног од најближих сарадника руског председника Владимира Путина. Животни путеви су им се често укрштали, још од када су заједно радили у КГБ. Доктор је економије на Московском институту за народну економију од 1978, а до 2000. радио је у неколико банака у Русији, након чега је именован за генералног директора „Рособоронекспорта”, државне мегакорпорације за извоз наоружања

Друштво

24.01.2018 у 22:00

Како смо прегазили време

Први број „Политике”, штампан у тиражу од 2.450 примерака, на четири странице, по цени од пет пара, изашао је 25. јануара 1904. године. Оснивач и одговорни уредник Владислав Рибникар навео је у пријави властима да ће лист бити политички и независан. Попримајући обрисе модерног и либералног, али истовремено традиционалног и пре свега родољубивог листа, „Политика” је започела авантуру без преседана, која траје до данас и трајаће колико и Србија. Историја је показала да ни „Политика” ни Србија немају други избор, јер наш лист није излазио само током Првог и Другог светског рата. Дакле, „Политика” се није штампала само кад је земља била окупирана! Отуда најстарији политички дневник на Балкану одавно више не представља само новине, већ националну институцију...

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

15.06.2026 у 13:56

Антонијевић: Заштита старијих је питање достојанства целог друштва

15.06.2026 у 13:53

Гашић: Војска Србије нуди сигуран посао и могућност напредовања

15.06.2026 у 13:52

Свечани дочек у Тбилисију: Кавалешвили примио Вучића уз највише државне почасти

15.06.2026 у 13:51

Игуман манастира Хиландар посетио Храм Свете Петке у КПЗ Сремска Митровица

15.06.2026 у 13:49

Ер Србија: 70 година директних летова Београд-Рим и Београд-Милано

15.06.2026 у 13:46

Мацура: Четири од десет старијих жена у Србији доживело насиље