Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Društvo

17.01.2017 u 18:40

Pravi sneg zatrpao virtuelne igrice

„Čuvaaaaaaaaj!“, zagalamio je mali Petar upozoravajući svoje „saborce“ crvenog nosa da se sprema za još jedan spust sankama niz zaleđenu padinu u beogradskom naselju Miljakovac. Prostor po kome se inače šetaju samo razmaženi kućni psi, nakon pada temperatura i prvih pahulja, pretvorio se u sankalište. Taoci virtuelnih svetova mobilnih telefona i tableta, zarobljenici dečjih soba i igraonica u koje ih smeštaju roditelji, nakon meseci „kućnog pritvora” konačno su se dokopali doze svežeg vazduha. Deca, koja su nekada bila zaštitni znak gradskih parkova, ređe se viđaju u prirodi od runolista na liticama Alpa. Ljuljaške za koje se nekada čekao red zvrje prazne, ali se zato se u igraonicama traži mesto više, a tržni centri prepuni su dece sive boje lica koja su poslednji put izvedena u

Društvo

14.01.2017 u 11:00

Trećina tridesetogodišnjakinja u Srbiji bez dece

Svaka četvrta žena u Italiji, Španiji i Grčkoj koja je rođena sedamdesetih godina prošlog veka najverovatnije neće imati decu, pesimističke su prognoze francuskih stručnjaka iz Nacionalnog instituta za demografske studije, koji upozoravaju da se Evropa bliži rekordno niskoj stopi materinstva. Iako se udeo žena bez dece povećava u celoj Evropi, oni skreću pažnju na činjenicu da je stopa neplodnosti najbrže porasla u zemljama na jugu kontinenta, koje su pogođene ekonomskim problemima. Ova statistika, nažalost, važi i za našu zemlju. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da dete nema čak svaka treća žena koja je rođena osamdesetih godina, a svaka druga tridesetogodišnjakinja koja nije postala majka živi u Beogradu. Tu nije kraj, već samo početak brige demografa koji

Društvo

02.01.2017 u 08:30

Majka Hrabrost i njene princeze

Vaše kćerke imaju Daunov sindrom, da li znate šta to znači, upitao je lekar dvadesetogodišnju Podgoričanku Saru Huremović, kada je pre osam godina na svet donela bliznakinje Irmu i Ildu. Sara je odmahnula glavom. „To znači da su ometene u razvoju, najverovatnije neće moći ni da hodaju ni da govore i čitav život će im proći u operacijama. Najbolje bi bilo da ih smestite u dom. Mladi ste i imate šansu da rodite još mnogo zdrave dece.” I drugi lekari sa kojima je Sara dolazila u kontakt u prvim mesecima života svojih bliznakinja govorili su joj da devojčice treba da odrastaju u ustanovi i da ona nije u stanju da izađe na kraj sa tako komplikovanim genetskim

Društvo

30.12.2016 u 21:00

I posle Jugoslavije – jugo muzika

„Beogradski koncert Tereze Kesovije održan 2011. godine za mene je bio jedan od najzanimljivijih socioloških eksperimenata kome sam prisustvovala. Posetioci tog koncerta sve vreme su pričali, pevali, plakali i evocirali uspomene na letovanja u Dalmaciji, prve poljupce i prve suze. Neki su se prisećali neuzvraćenih, a neki pustili suzu za ljubavima prohujalim sa vihorom rata. U živom sećanju ostale su mi i Terezine reči: „Tačno je, govorila sam da nikada neću pevati u Srbiji. Moja kuća u Konavlima je bila bombardovana, ali od tada je prošlo 25 godina. Mi moramo živeti dalje.” Po završetku koncerta u glavi su mi se rojila pitanja – kako je jugoslovenska popularna muzika nadživela zemlju u kojoj je nastala? Da li je moguće političko pomirenja putem muzike ili muzika potvrđuje da su

Društvo

30.12.2016 u 09:05

Zašto žene ne glasaju za žene

Odlaskom dr Sande Rašković Ivić sa čela DSS-a, sa političke scene Srbije otišla je jedina liderka političke partije, a analiza Delegacije EU u Srbiji, koja je sprovedena uz podršku vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pokazuje da među donosiocima odluka u našoj zemlji gotovo da nema žena. Od 19 ministarskih mesta u Vladi Srbije samo pet drže žene. Analiza Centra za istraživanje javnih politika pod nazivom „Rodna ravnopravnost i politički procesi: zašto žene ne glasaju za žene”, pokazala je da je visoka politika i dalje rezervisana za pripadnike „jačeg” pola. Osim što Srbija nema nijednu ženu predsednicu političke stranke, broj žena koje su potpredsednice stranke takođe nije ohrabrujući. Naime, Demokratska stranka je jedina partija u kojoj su dve žene izabrane na ovu

Društvo

26.12.2016 u 18:38

Starost na selu je doba usamljenosti

Veliki broj starih osoba u ruralnim predelima naše zemlje živi bez bračnog partnera i sa teškim osećanjem usamljenosti. U njihovim domovima, pored ikona svetaca, vise fotografije dece i unuka koji žive negde daleko od njih. Većina seoskih domaćinstava ima samo jedan izvor prihoda i teško sastavlja kraj sa krajem. Socijalnu pomoć prima tek svaka šesta stara osoba – pokazalo je najnovije istraživanje Crvenog krsta Srbije, poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Studija „Položaj starijih na selu”, nastala na osnovu istraživanja sprovedenog od avgusta do oktobra na uzorku od 685 ispitanika starijih od 65 godina koji žive na selu, pokazala je da većinu ruralnog stanovništva čine žene. Svaka deseta stara osoba na selu ima više od 85 godina, a

Društvo

25.12.2016 u 11:20

Dvogodišnjaci sa poremećajem ličnosti

Koliko rano možemo da dijagnostikujemo antisocijalni poremećaj ličnosti, glasi intrigantan naziv studije koja je nedavno objavljena u uglednom naučnom časopisu „Psihologija danas“, iza koga stoje rezultati sedmogodišnje studije kojom je ustanovljeno da se rani znaci poremećaja ličnosti mogu videti već na uzrastu od dve godine. Prateći odrastanje i razvoj 731. deteta od druge do devete godine života, profesorka psihologije sa Univerziteta u Mičigenu dr Rebeka Valer došla je do zaključka da deca koja ne osećaju krivicu zbog svog lošeg ponašanja – ne menjaju ponašanje nakon roditeljske kazne, često ulaze u sukobe sa drugom decom, uništavaju igračke i stvari po kući i imaju napade besa – često razvijaju poremećaj ličnosti. To važi i za one dvogodišnjake koji su sebični, ne žele da dele svoje

Društvo

21.12.2016 u 20:10

Za komšije poželjniji Romi i Hrvati od LGBT osoba i migranata

Čak 13 procenata naših sugrađana smatra da je bilo izloženo nekoj vrsti diskriminacije, pokazalo je najnovije istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koje je realizovala agencija „Faktor plus“ na reprezentativnom uzorku od 1.200 stanovnika Srbije starijih od 15 godina. Istraživanje pod nazivom „Odnos građana i građanki Srbije prema diskriminaciji u Srbiji“ pokazalo je da najveći broj naših sugrađana smatra da su Romi, LGBT populacija, pripadnici nacionalnih manjina, siromašne osobe i osobe sa hendikepom najviše izloženi diskriminaciji, a njihovo mišljenje poklapa se sa rezultatima brojnih studija koje svedoče o diskriminaciji u našem društvu. Osim toga, 72 odsto naših sugrađana smatra da je diskriminacija najizraženija u oblasti rada i zapošljavanja. Kako je na

Društvo

17.12.2016 u 10:00

U 870 hraniteljskih porodica odrasta 1050 dece

Kad biste upoznali osamnaestogodišnju Ljubinu Kojić, ne biste pretpostavili da se iza blistavog osmeha i nesvakidašnje lepote krije trnovit životni put. Na svoj osmi rođendan smeštena je u Dom za decu bez roditeljskog staranja u Valjevu. Potom je brigu o njoj preuzela hraniteljska porodica Stojanović iz Koceljeve. U život ove devojčice uselila se radost, poljupci i toplina. A onda joj se svet srušio – njena hraniteljica je iznenada preminula. Ljubina je morala da promeni sredinu, školu, prijatelje. Poslednjih šest meseci, živi u hraniteljskoj porodici Teodorović u Valjevu. Ali, od svojih snova ne odustaje. Žarko želi da naredne godine u Beogradu upiše Medicinski fakultet. – Svi moji novi prijatelji se iznenade kad im otkrijem detalje iz svog života. Uprkos svemu što mi se dogodilo,

Društvo

14.12.2016 u 19:46

Svako osmo dete u Srbiji živi ispod granice siromaštva

Svako osmo dete do 18 godina u Srbiji živi ispod apsolutne linije siromaštva, što znači da mesečno preživljava sa 8.150 dinara, upozoravaju čelnici beogradske kancelarije Unicefa. Oni naglašavaju da novac koji se dobija na ime socijalne pomoći ne omogućava ugroženim porodicama ni da dosegnu liniju siromaštva. Direktor beogradske kancelarije Unicefa Mišel Sen Lo upozorava da je trećina dece u Srbiji u riziku od siromaštva, dok je u Evropi taj procenat znatno manji i iznosi 19 odsto. – Riziku od siromaštva naročito su izložena deca u porodicama gde su roditelji niskog stepena obrazovanja ili su nezaposleni odnosno povremeno zaposleni. Podaci takođe pokazuju da su riziku od siromaštva natprosečno izložena deca čiji su roditelji samozaposleni ili se bave poljoprivredom.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević