Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

31.01.2020 u 20:00

Pregreva se planeta, s njom i Srbija

Zvuči poznato i logično. – Dok mu je telesna temperatura 36,5 čovek se oseća uobičajeno, ali čim živa u toplomeru pokaže stepen više, on oseća tegobe. Tako je i s planetom – ovim rečima meteorolog Vladimir Đurđević, inače profesor na Institutu za meteorologiju pri Fizičkom fakultetu u Beogradu, opisuje koliki je udar za našu planetu jedan stepen, koliko je porasla prosečna temperatura u proteklih sto godina. Upravo je to razlog za sve blaže zime i sve češće toplotne talase. I ne samo to, posledice tog jednog stepena jesu jake oluje, šumski požari poput ovih australijskih, smanjena količina leda oko 40 odsto na Severnom polu... – Iako ne izgleda mnogo, prosečna temperatura planete porasla je u izuzetno kratkom periodu. Zemlja je u procesu klimatskih promena, a krivac su fosilna

Društvo

25.01.2020 u 22:00

Vazduh zagađen, struja skupa a auto još skuplji

Automobili na struju u garaži i centralno grejanje u stanu, formula su na koju računaju predstavnici države u borbi za čistiji vazduh. Građani ove mere vide kao utopijske, primenjive samo u daleko bogatijim zemljama od Srbije. Toj tezi u prilog govore i prošlogodišnji podaci: kupljeno je svega 34.000 novih i 140.000 polovnih automobila, za koje su građani u proseku izdvajali oko 5.000 evra. Imaju li ovaj podatak na umu članovi vladine radne grupe koji najavljuju da će zagađenje vazduha smanjiti tako što će finansijski pomoći građane u kupovini hibridnih i električnih vozila, čija cena u slučaju jeftinijeg modela iznosi više od 20.000 evra? – Ekonomska moć naših građana je slaba. Od svih prodatih novih automobila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing. Broj onih koji kupuju nove

Društvo

17.01.2020 u 22:00

Ostali bez bebe i – objašnjenja

Da li je bilo propusta u radu kada je Džesika Floranović na svet donela mrtvu bebu još nije poznato jer izveštaj inspekcije koju je Ministarstvo zdravlja uputilo u požarevačku opštu bolnicu nije gotov. Nesrećni događaj odigrao se krajem prošle godine, a prašinu u javnosti je podigao video-snimak na kojem se vidi da direktor bolnice roditeljima govori da se mrtvorođeno dete tretira kao fetus, te da će se s telom postupiti u skladu s Pravilnikom o postupanju sa medicinskim otpadom. Uz pitanje zašto joj nije predato telo deteta, Floranovićeva je optužila lekare za smrt svoje bebe. Pošto je snimak kružio internetom, prvo su reagovale nevladine organizacije: – Obrazloženje rukovodioca bolnice da se mrtvorođeno dete ne može predati roditeljima radi sahranjivanja neprofesionalno je i problematično

Društvo

16.01.2020 u 10:46

Je l’ živ Goran Trivan?

„Je li ti živ ministar koji je zadužen za životnu sredinu?” Ovo pitanje nisu postavili juče premijerki Ani Brnabić protivnici izgradnje malih hidroelektrana koji čekaju davno obećane izmene zakona, ovo je reakcija predsednika Aleksandra Vučića na vest da je sazvan hitan sastanak vlade zbog zagađenja vazduha. O kritikama predsednika Srbije Trivan je saznao kada smo ga zamolili za komentar. Međutim, prozivka ga je zatekla nespremnog jer je rekao da je sve vreme bio na sastancima. Zabrinutost građana zbog alarma koji ovih dana upozorava na opasnosti koje vrebaju iz vazduha skoro da je prerasla u histeriju – ne veruju podacima nacionalne agencije koja kaže da stanje nije alarmantno, a iz domena ekologije ovaj problem se preselio u političku arenu. Opozicija sve češće loš kvalitet vazduha

Društvo

15.01.2020 u 22:55

Vazduh postao vrlo vidljiv problem

– Zašto peremo zube? – Dolaze nam gosti. – A šta ćemo da im radimo? Ovom replikom iz čuvenog filma Gorana Paskaljević „Varljivo leto ’68” Marko Vujić, asistent političke ekologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, opisuje odnos srpskih vlasti prema vazduhu i životnoj sredini uopšte. Povod za razgovor s njim su alarmantni podaci koji upozoravaju na ogromnu zagađenost širom zemlje. – U očima svih naših vlada u poslednje tri decenije rezultati koji se ne vide golim okom, jer ne predstavljaju recimo metar seoskog puta ili kilometar auto-puta, nepotreban su trošak. Zašto bismo ulagali u vazduh kad on ništa ne košta? Šta ima veze što nije čist kad se to ne vidi, neće gosti obratiti pažnju – objašnjava Vujić kako smo došli u grupu najzagađenijih gradova u Evropi. Šampioni

Društvo

02.01.2020 u 19:46

Ćuta ne može da ćuti

Producent jedne od najuzbudljivijih predstava u Srbiji „Odbranimo reke Stare planine” Aleksandar Jovanović Ćuta ne veruje u Deda Mraza, ali veruje u predizbornu kampanju. Nada se da će ona kilovat sate pretvoriti u glasove. Vođa pokreta otpora protiv izgradnje mini-hidroelektrana zaista je pozorišni producent, ali učestvuje u realnoj predstavi postavljenoj na planinskim selima raštrkanim po obodima Stare planine. I kao u svakoj drami, i tu se vodi borba između dobra i zla, a glavne role su podeljene gorštacima koji brane netaknutu prirodu od korporaciju, željnih da se tokovi planinskih reka sliju na njihove bankovne račune. Eko-gerilci državu su performansom odvratili od namere da Toplodolsku reku preusmere u tunel i naprave branu. Privatnog investitora su kamenicama sprečili da na

Društvo

28.12.2019 u 09:33

Poslodavci u lovu na Snoudene

Ne opuštajte se previše na poslovnom kompjuteru jer još nečije oči osim vaših mogu da čitaju službenu poštu, obiđu datoteke, provere koliko ste bili vredni, a koliko ste dangubili na „Instagramu”. I sve to, a da vi i ne primetite još nečije prisustvo. Recimo, poslodavac može da instalira softver koji će nadgledati to što vi radite. A koliko će strog nadzor biti, najčešće zavisi od vaše uloge u preduzeću. Ako radite s osetljivim finansijskim podacima ili vladinim ugovorima, možete računati na to da će vas poslodavac pažljivo pratiti. I nemojte da vas čudi što neko u vama vidi potencijalnog Snoudena; podsetimo se čoveka koji je raskrinkao masovnu prismotru od strane američkih službi, jer je za čak 75 odsto curenja podataka kriv upravo insajder. – Na službenim računarima, tabletima,

Društvo

27.12.2019 u 21:00

Zeleni dogovor – bajka ili rešenje naših eko-problema

Uz novu Evropsku komisiju stigao je i novi zeleni dogovor – Evropa će biti ekološki neutralna do 2050. godine. To znači da će se u životnu sredinu na ovom kontinentu uložiti više biliona evra kako bi se transformisali i ekonomija i društvo, a prekinulo s ispuštanjem emisija koje su glavni krivac za klimatske promene. Zeleni dogovor ovog momenta u Srbiji, zemlji koja se suočava s velikim ekološkim problemima, poput otpadnih voda, divljih deponije, zagađenog vazduha, zvuči kao bajka. Možemo li za 30 godina da postanemo ekološki neutralna zemlja? – Srbija je osamdesetih godina imala manju privredu nego Francuska tridesetih, zatim su nastupile sankcije, ratovi, koruptivna privatizacija... Nažalost, nismo imali privilegiju kao stanovnici Zapadne Evrope da strateški razmišljamo decenijama

Društvo

19.12.2019 u 21:00

Neizvesna sudbina srpske dece na Malti

Rešenje za srpsku decu koja su na Malti, a preti im deportacija jer njihovi roditelji ne zarađuju onoliko koliko malteški zakoni nalažu, ni juče nije pronađeno. U Ministarstvu spoljnih poslova kazali su za naš list da novosti na ovu temu nema, a jedino je za sada izvesno da tamošnja vlada nije donela odluku o njihovom izuzeću, kako su neki mediji pogrešno izvestili, kao i da ona neće biti proterana pre praznika. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je njegovo ministarstvo uputilo zvaničnu notu i zamolilo predstavnike Malte za humani pristup i najavio da će u januaru biti održane političke konsultacije na tu temu.

Društvo

16.12.2019 u 16:00

Za čistiji vazduh 2,4 milijarde evra

Vazduh u Srbiji je zagađen i to je jedino oko čega nema dilema. A koliko, pitanje je oko kojeg koplja lome i vlast i opozicija. Dok jedni tvrde da su dramatični rezultati kvaliteta vazduha uobičajena posledica niskih temperatura, drugi kažu da je situacija lošija nego što nam se predstavlja, pa prstom upiru u rezultate stranih sajtova. A oni pokazuju da je Srbija među negativnim rekorderima. Priča o kvalitetu vazduha u našoj zemlji ne može da se ispriča bez priče o našoj ekonomiji. Produžena tranzicija privrede, loše poslovanje državnih preduzeća i nizak nivo ekološke svesti doveli su do ovolikog zagađenja. Najveći krivci nalaze se u energetici, industriji i saobraćaju, i to su preduzeća u državnom vlasništvu – EPS, RTB „Bor”, „Azotara”, „Petrohemija”, gradske toplane... Fiskalni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Višnja Aranđelović