Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

18.01.2017 u 22:00

„Politika za decu” proslavila 87. rođendan

„Deco, svakog četvrtka od danas dobijaćete i vi svoje novine: tu će za vas biti lepih pesama, divnih priča i raznih slika, zagonetaka…” Ovom porukom objavljenom u prvom broju podlistka „Politika za decu” 16. januara 1930. godine obeležen je početak 87 godina dugog druženja „Politikine” dečje strane sa najmlađima. Na četiri stranice prvog dečjeg dodatka najstarijeg lista na Balkanu tadašnjim malim čitaocima ponudili smo zanimljivo štivo: od Bajke o jelci čuvenog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena do mađioničarskih trikova, pesama, igrica, ali i kutka za enigmate. I baš kao što su novinari našeg lista obećali, svakog četvrtka od daleke 1930. godine do danas „Politika za decu” izlazila je pred najmlađe sa novim pesmama, reportažama, pričama… Izuzetak je bio jedino

Društvo

09.01.2017 u 20:30

Planina se ne sme potcenjivati

Pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije (GSS) ovih dana imaju pune ruke posla: sezona skijanja u našim planinskim centrima je počela pa se treba pobrinuti za sve koji zalutaju, povrede se ili im pozli. Dežurstva su danonoćna, a u mnogim situacijama brzina delovanja je od presudnog značaja, kaže za „Politiku” Predrag Milošević (28), spasilac GSS-a. „Dešavalo nam se da skijaš dobije infarkt ili moždani udar, a u tim situacijama bilo je najvažnije obezbediti njegov transport do bolnice u što kraćem roku. Kada je lepo vreme i dobra vidljivost, ljudi na stazama se opuste i voze brže. Tada smo posebno oprezni, jer su česti sudari, pa moramo što pre da zbrinemo povređene”, priča Milošević, koji je pripadnik GSS-a od 2009. godine. U eri moderne tehnologije gotovo svi na skijalištima imaju

Hronika

17.12.2016 u 22:05

Migranti sve češće na udaru krijumčara

Povod za nedavni sukob migranata na beogradskom Zelenom vencu, u kojem je jedan Avganistanac ubijen, dok je drugi ranjen, bila je svađa među krijumčarima ljudi. Tenzije u prihvatnim centrima su sve veće, jer su migranti „zaglavljeni” u Srbiji s obzirom na to da Mađarska od pre nekoliko sedmica dnevno pušta manje od 30 ljudi na svoju teritoriju, pa se čekanje na ulaz u zemlju Evropske unije produžava i na više meseci, navode u Agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji. U situaciji kada su granice za migrante zatvorene sve je više krijumčara koji zloupotrebljavaju njihov položaj. Trenutno, prema oceni Hansa Fridriha Šodera, šefa Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, na teritoriji naše zemlje ima više od 6.000 migranata, ali se veruje da se njihov broj penje i do 8.000 pošto ima i

Uvodnik

16.12.2016 u 22:00

Krivica odraslih

Gde smo pogrešili? Mnogi od nas pitamo to posle vesti da su tri dečaka zapalila beskućnika koji je umro u najgorim mukama. Nakon tragedije nadležni su se rastrčali: inspektori su za čas otkrili propuste u ustanovi čiji je štićenik jedan od trojice dvanaestogodišnjaka koji su bacili novine na dušek gde je spavao nesrećni Dragutin Todorčević. Policija je odmah našla počinioce, tužilaštvo užurbano radi na slučaju, socijalne službe kontrolišu porodice iz kojih su druga dva dečaka. Ipak, gorčinu ne može da izbriše naknadni trud: kontrola Dečjeg sela i nadzor pomenutih porodica morali su da počnu pre tragedije. I zato možemo da zaključimo: zbog nemara odraslih izgubljen je jedan život. Pominju se moguće kazne za roditelje, staratelje, traže se odgovorni. Ali već za nekoliko dana

Hronika

08.11.2016 u 21:04

Za krijumčarenje migranata i do 15 godina zatvora

Predlog strožih kazni za sve one koji krijumčare migrante naći će se ove sedmice pred Vladom Srbije, a do kraja meseca bi trebalo da prođe i skupštinsku proceduru. Oštrije kazne, pre svega potpuno ukidanje uslovne osude, smatraju u Ministarstvu pravde, uticaće na sve one amatere krijumčare koji bi da zarade na ovaj nelegalan način, da odustanu od ovakve ideje. – Predložili smo vladi da se izmene visine kazni u članu 350 Krivičnog zakonika, koji se tiče krivičnog dela krijumčarenja ljudi. Ubuduće oni koji za novac omogućavaju drugome ilegalni prelazak granice Srbije trebalo bi da budu kažnjeni zatvorom od jedne do osam godina. Do sada ova kazna iznosila je od šest meseci do pet godina – objašnjava za „Politiku” Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde. Za krivično delo

Hronika

28.10.2016 u 20:05

Privredni sud: Kocić lično primio rešenje

Agonija porodice Kocić sa beogradskog Vračara, uprkos neuspelom, sedmom po redu pokušaju prinudnog iseljenja iz stana za koji, kako tvrde, nisu ni znali da je prodat zbog naplate duga, nije završena. Podsetimo, stan Kocića od 54 kvadratna metra, čija je tržišna vrednost veća od 118.000 evra prodat je po ceni nešto višoj od 25.000 evra, a za ovu transakciju Kocić i njegov advokat Milan Bosika tvrde da je – nezakonita. Takođe, navode i da Predrag, čija je firma „Mobil mega” bila registrovana na stan u kojem živi sa porodicom, nije znao za postupak koji se od 2010. vodio protiv njega zbog duga napravljenog prema „Rotografici” te godine. Za to je saznao, kaže Kocić, sredinom prošle godine, kada je stan već bio prodat. U međuvremenu, na pitanja novinara „Politike” upućenih u utorak,

Hronika

27.10.2016 u 21:00

Privredna banka: Kocići duguju još 27.000 evra

Iseljavanje tročlane porodice Kocić iz stana na beogradskom Vračaru, za koji, kako sami tvrde, nisu znali da je sudskim putem prodat zbog neizmirenog duga, juče nije uspelo, ali se njihova agonija nastavlja. O ovom slučaju, podsećamo, juče je pisala „Politika” jer su se našoj redakciji obratili Predrag Kocić i njegov advokat Milan Bosika uz tvrdnje da je čitav postupak prodaje nekretnine – nezakonit. Kocić, čija je firma registrovana na stan u njegovom vlasništvu u Ulici Maksima Gorkog 95, u kojem decenijama živi sa suprugom i ćerkom, rekao je da je za prodaju stana saznao tek u junu 2015. mada se ispostavilo da je firma iz Subotice kojoj je ostao dužan, tražila namirenje duga prodajom pomenute nekretnine pet godina ranije. Za naš list Bosika i Kocić tvrdili su da Kocići nisu

Hronika

26.10.2016 u 10:50

Kako je stan vredan 118.000 prodat za 25.000 evra

Troje članova porodice Milovanović izjavilo je na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal da ih iz njihovog doma na Kosovu i Metohiji nije proterivao Nehat Tači, rekao je Tanjugu Tačijev advokat Sead Spahović koji je prisustvovao ispitivanju. Tači, koji je direktor kosovske policije, nalazi se u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu, a Tužilaštvo za organizovani kriminal sprovodi protiv njega istragu zbog krivičnog dela terorizam - odnosno jer je sa još nekoliko osoba 1999. godine pretio porodici Milovanović, nakon čega su napustili svoj dom u Lipljanu 1999. godine. Prema rečima njegovog branioca, oštećeni u tom događaju koji je opisalo tužilaštvo tokom svedočenja nisu imali nikakvu dilemu, već su direktno rekli da to nije on. „To je direktan dokaz da Nehat Tači nije izvršio

Hronika

19.10.2016 u 22:00

Veće zatvorske kazne za krijumčare migranata

Hladno vreme nije sprečilo migrante u pokušajima da pređu državnu granicu na jugu Srbije, a sve je više slučajeva krijumčarenja. Posle pooštrenih mera za zaštitu granice u julu ove godine, kada su osnovani mešoviti timovi vojske i policije za patroliranje pograničnim krajevima duž međe sa Bugarskom i Makedonijom, država će se protiv krijumčara boriti i strožim propisima. To je najavila ministarka pravde Nela Kuburović naglašavajući da će radna grupa ministarstva na čijem je čelu u narednom periodu izraditi izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ), u cilju pooštravanja kaznene politike za krivična dela krijumčarenja migranata, i nedozvoljenog prelaska državne granice.

Hronika

17.10.2016 u 08:30

Zakon i udruženja štite humanitarne pare u Francuskoj

Ljudi dobre volje u inostranstvu često daju novčane priloge onima kojima je pomoć neophodna, ali se, za razliku od nas, tamo prate svi tokovi novca i kontroliše svaka uplata. U francuskoj zakonskoj regulativi od 1998. godine postoji odredba da je kažnjivo korišćenje donacije u svrhe za koje nije namenjena, a sudija procenjuje da li je u takvim slučajevima došlo do nenamerne greške, ili je reč o krivičnom delu. Arno Gujon, direktor francuske nevladine organizacije „Solidarnost za Kosovo” kaže za „Politiku” da u Francuskoj prikupljeni novac nikada ne odlazi na privatne račune, kao što je bio slučaj, na primer, u aferi „Ognjanović”. „Novac se uplaćuje udruženjima za određeni projekat i samo za njega može da se koristi. Ako iz nekog razloga pare treba preusmeriti, od donatora se traži

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dejana Ivanović