Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Hronika

17.11.2018 u 19:39

Samo jedan slučaj nestale bebe stigao do Strazbura

Tri decenije posle porođaja u Medicinskom centru u Ćupriji, Zorica Jovanović dobila je presudu suda u Strazburu. Povređeno je njeno pravo na poštovanje porodičnog života, iz člana osam Evropske konvencije, zbog toga što joj država u kontinuitetu nije pružala pouzdane informacije o sudbini njenog sina. Deset hiljada evra morala je da joj isplati Srbija zbog duševne boli i patnje, a dosuđeno je i 1.800 evra za troškove sudskog postupka. Reč je o jednom od najpotresnijih slučajeva iz afere o krađi beba iz porodilišta u Srbiji. Rođen je zdrav dečak, bez ikakvih smetnji i problema. Dva dana kasnije, dežurni lekar u porodilištu obavestio je majku da je njena beba preminula. Potrčala je ka prostoriji za novorođenčad, ali su je fizički sprečila dva dežurna lica, a zatim je izbegla pokušaj

Hronika

16.11.2018 u 18:41

Strazbur šokiran upotrebom bejzbol palica u policiji

Bejzbol palice u beogradskim policijskim stanicama ostavile su snažan utisak na sudije u Strazburu kada su razmatrale slučaj „Hajnal protiv Srbije” i dosudile odštetu od 12.000 evra i još 9.000 na ime troškova postupka Tihomiru Hajnalu iz Subotice, zbog fizičkog zlostavljanja i psihičkog maltretiranja u policiji. Prilikom razmatranja ovog slučaja, Evropski sud za ljudska prava uzeo je u obzir izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, nehumanog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. U tom izveštaju je navedeno da je u skoro svim policijskim stanicama koje su posećene u Beogradu, delegacija pronašla bejzbol palice i druge nestandardne predmete u prostorijama koje se koriste za ispitivanje

Hronika

15.11.2018 u 15:19

Strazbur dosudio tri odštete za povredu prava na život

Srbija je tri puta platila obeštećenje dosuđeno odlukama Evropskog suda za ljudska prava zato što je propustila da sprovede efikasnu i delotvornu istragu zbog gubitka života svojih građana i time prekršila obavezu da zaštiti pravo na život, koje je garantovano članom dva Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U sva tri slučaja reč je o sumnjivim smrtima, koje je država pokušala da zataška. Predmet „Mučibabić protiv Srbije” u javnosti je poznatiji kao slučaj pogibije 11 radnika u fabrici „Grmeč” u Zemunu, gde se tajno proizvodilo raketno gorivo pod okriljem državne obaveštajne službe. Do tragedije je došlo 23. juna 1995. godine, usled snažne eksplozije. Apelacioni sud je 2014. oslobodio odgovornosti pet okrivljenih za krivično delo izazivanja opšte opasnosti, ali je

Hronika

14.11.2018 u 23:40

Strazbur više od 100 puta presudio protiv Srbije

Građani Srbije često ne znaju koji je pravi pravni put do Strazbura niti kakve su njihove šanse da pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLjP) dobiju ono što im nije pošlo za rukom pred domaćim pravosuđem. – Od ukupno 1.631 predstavke, koliko je tokom 2017. godine otišlo u Strazbur, svega je 26 prihvaćeno. Ogroman broj je odbačen i to je u velikoj meri rezultat našeg nepoznavanja i neznanja, a ponekad i razmišljanja da treba da se ide do Strazbura da bismo odložili momenat saznanja da smo izgubili spor – naveo je beogradski advokat Goran Petronijević, govoreći o knjizi kolege Marka Sladojevića „Srbija i Evropski sud za ljudska prava”, koja je nedavno predstavljena u knjižari izdavača, „Službenog glasnika”. Kao advokat i pravni savetnik za ljudska prava, zaštitu ličnih podataka,

Hronika

11.11.2018 u 20:14

Sudski zapisnici odlaze u istoriju

„Ja i Kiza ušli smo kod Kališa u dva keca. Kiza je zidario, a ja sam mazn’o šlajpik jednom džiberu. Neki lik je to video i sa utokom krenuo na nas. Šmugnuo sam iz trole na ’ce-ka’, ali me murija patosirala i eto me sad u bajboku.” Tako je sudski zapisnik verodostojno preneo iskaz okrivljenog za džeparenje, davne šezdeset i neke godine u Beogradu, kad je na liniji broj 11, od Kalemegdana do Crvenog krsta i Dušanovca, saobraćao trolejbus. Sudija je odlučio da džeparoški žargon unese u spise predmeta, a ne da parafrazira okrivljenog. U nastavku je objasnio da „dva keca” označavaju trolejbus i da je saokrivljeni Zoran P, zvani Kiza, „zidario” tako što je „pravio živi zid” ometajući žrtvu da primeti šta se događa. „Maznuo šlajpik džiberu” značilo je da je ukrao novčanik koji je virio iz

Hronika

05.11.2018 u 13:11

Tintor izabran za predsednika Advokatske komore Beograda

Za predsednika Advokatske komore Beograda juče je izabran Jugoslav Tintor, koji je dobio 760 glasova kolega na izborima za sve organe AKB. Za Zoru Dobričanin Nikodinović glasao je 151 kolega, za Miroljuba Mišu Pavlovića 49, a nevažećih listića bilo je 14. Glasalo je ukupno 974 advokata, što je do sada najveća izlaznost na izborima u beogradskoj advokaturi. Brojanje glasova završeno je posle ponoći. Tintor je bio na čelu AKB i tokom poslednjih godinu i po dana. Izborna skupština Advokatske komore Beograda (AKB) počela je u podne beogradskom Centru „Sava“. U punoj sali advokatima su se obratila sva tri kandidata za predsednika AKB, a zatim je glasanje trajalo narednih osam časova i organizovano je po pravilima koja važe za parlamentarne izbore. Glasanje u toku (Foto A. Petrović) U

Hronika

04.11.2018 u 14:08

Počeli izbori advokata Beograda

Izborna skupština Advokatske komore Beograda (AKB) počela je u podne u beogradskom Centru „Sava”. Puna sala govori o velikom interesovanju advokata za izbor predsednika i sve organe najveće advokatske komore u Srbiji. Do 13 časova registrovan je 741 advokat u sali, a za kvorum je potrebno 300. Glasanje će trajati osam sati – do 21:30 časova uveče, pa se očekuje da broj izašlih na izbore bude i veći. U punoj sali advokatima su se obratila sva tri kandidata za predsednika AKB – Jugoslav Tintor, Zora Dobričanin Nikodinović i Miroljub Miša Pavlović. Kao aktuelni predsednik AKB, Tintor je govorio o rezultatima rada tokom prethodnih godinu dana. - Ovo što sam do sada sprovodio, nameravam da nastavim. Ako mislite da je to dobro, podržite me, ako ne mislite nemojte me podržati. Svako ko dođe na ovu

Sinoć u gradu

30.10.2018 u 23:40

Devet decenija Višeg suda u Beogradu

Monografija o istoriji Višeg suda u Beogradu, koji je osnovan pre tačno 90 godina, u septembru 1928, kada je donet Zakon o uređenju redovnih sudova za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, predstavljena je u Skupštini grada. Zakonom je pre devet decenija bilo propisano da žene ne mogu da budu sudije, a danas u srpskom pravosuđu ima 1.860 žena sudija i 766 muškaraca na sudijskim funkcijama, rečeno je na svečanosti kojoj su prisustvovali predsednici sudova, sudije, javni tužioci, advokati i profesori prava. Ministarka pravde Nela Kuburović podsetila je da će sedište Višeg suda u Beogradu krajem sledeće godine ponovo biti u Palati pravde, koja se sada renovira. Ovaj sud, koji je decenijama nosio naziv Okružni sud, danas je najveći viši sud u Srbiji. Kako je rekao predsednik suda

Hronika

30.10.2018 u 20:00

Visoki savet otpočeo vrednovanje sudija

Visoki savet sudstva (VSS) otpočeo je postupak redovnog vrednovanja rada sudija i predsednika sudova, na osnovu Zakona o sudijama i Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova. Prema Zakonu o sudijama, njihov rad podleže redovnom vrednovanju, koje obuhvata sve aspekte sudijskog posla i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu obuku i razrešenje. Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje utvrđuje VSS. Budući da Zakon o sudijama propisuje da se rad sudija i predsednika sudova vrednuje jednom u tri godine, u ovoj godini biće vrednovan rad onih sudija koji se na stalnoj sudijskoj funkciji nalaze duže od tri godine, ali će biti izuzeti oni koji su u toku 2018. napredovali na višu funkciju. Vrednovanje se izražava opisnim

Hronika

29.10.2018 u 20:00

Nepravične odluke hrvatskih sudova

Priznavanje presuda hrvatskih sudova u Srbiji, kojima se odbijaju zahtevi za obeštećenje odnosno restituciju oduzete srpske imovine, bio bi poraz i prava i pravde. To je, povodom odluke Privrednog suda u Beogradu da prizna presudu Općinskog suda u Splitu, saopštio advokat Zoran Ristić, jedan od zastupnika „Mladost turista”, čija su odmarališta na hrvatskom primorju odlukom splitskog suda pripala preduzeću „Hoteli Baška Voda”. – Priznati stranu sudsku odluku uz delimično ispunjenje formalnih zakonskih uslova, a ne upustiti se u njenu suštinu i bitne efekte koje proizvodi je nedopustiv voluntarizam i formalizam. Reč je o predlogu državnog odvjetnika Republike Hrvatske da se prizna presuda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović