Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

19.03.2022 u 20:58

Najveće plate u Beogradu, najmanje u Bojniku

Iz godine u godinu nema iznenađenja u kojim gradovima i mestima su najviše prosečne plate, a u kojima se najmanje zarađuje. I u 2021. najviše su bile zarade Beograđana, a najmanje žitelja Bojnika. Prvi su, u proseku, primali 82.132 dinara, a drugi 45.019, pokazuju statistički podaci. Inače, prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 65.864 dinara što je oko 558 evra. Poređenja radi u 2020. prosek je bio oko 60.000 dinara ili 511 evra. Za godinu dana zarade su nominalno porasle za 9,6 odsto. U pogledu visine plate Beograđana poredak je nepromenjen u odnosu na ranije godine. Najviši prosek zarada imali su žitelji Vračara od 109.127 dinara, zatim stanovnici Novog Beograda, koji su kući nosili 105.613, slede oni sa Starog grada s platom od 105.104 dinara.

Ekonomija

13.03.2022 u 23:11

Jaka konkurencija nas čini boljim

Na tržištu je izražena tendencija konsolidacije banaka, koja se najbolje vidi u tome da ih je u 2000. godini u Srbiji bilo 81, deset godina kasnije 33, a posle završetka planiranih integracija biće 21 banka. Važnije od samog broja je da deset najvećih banaka čini oko 90 odsto ukupnog profita ovog sektora. Mnoge banke ne uspevaju da opstanu s tekućim modelom poslovanja. S druge strane, za velike zaokrete u strategiji i planovima potrebna su ozbiljna sredstva, pa se očekuje da će se proces konsolidacije nastaviti i u narednom periodu. Naravno, jedino su tržište i interesi akcionara ti koji opredeljuju šta je to optimalna mera. Ovako u intervjuu za naš list Darko Popović, odnedavno predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza, inače najveće banke u Srbiji, ocenjuje ovdašnje bankarske

Ekonomija

05.03.2022 u 21:08

U doba krize – investitori oklevaju

Sukobom u Ukrajini ugrožena je celokupna evropska ekonomija, pa i naša. Kriza će imati posledice po ovdašnju privredu ne samo zbog ekonomske saradnje sa dve zemlje u sukobu i njihovim susedima, već i zbog štete koju će imati EU kao naš glavni spoljnotrgovinski partner. Spisak nevolja koje će nas pogoditi samo se usložnjava. Stručnjaci nabrajaju slabiji privredni rast, lošiji izvoz, eventualno slabiji priliv stranih direktnih investicija (SDI), visoke cene energenata zbog kojih javna preduzeća mogu da zapadnu u teškoće, to što „Železara Smederevo” poluproizvode od gvožđa kupuje u Ukrajini… Tu je i aspekt da se Srbija nije pridružila ekonomskim sankcijama protiv Rusije pa se nameće pitanje da li se posredno, preko ekonomije to nama može osvetiti. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom

Ekonomija

04.03.2022 u 16:46

Evro otišao na 119 dinara i nema ga

Poslednjih nekoliko dana vlada nestašica evra u menjačnicama, a i kurs je veći od onog zvaničnog Narodne banke i iznosi 119 dinara kada ga neko kupuje. U jednoj menjačnici kažu da prodaja evra zavisi od otkupa, a retko ko im poslednjih dana nudi evropsku valutu. Sve što otkupe odmah i prodaju. „Kad ga ima evro kod nas može da se kupi po 119 dinara, a mi ga plaćamo 118,5 dinara. Po zakonu odstupanje od srednjeg kursa Narodne banke može da bude 1,25 odsto i to je ovaj iznos. Čujemo da ima i većeg kursa”, kažu u ovoj menjačnici. A šta je razlog nestašice evra po njihovom mišljenju? „Panika je u pitanju, a kod ljudi je to teško iskontrolisati. Već imamo iskustava s takvim situacijama. Iako možemo da kupimo evre od poslovnih banaka sa kojima imamo ugovore to nismo učinili, jer očekujemo da će

Ekonomija

23.02.2022 u 21:11

Godišnja inflacija 8,2 odsto

Inflacija u Srbiji u januaru mereno na isti mesec prošle godine iznosi 8,2 odsto, saopšteno je juče iz Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u januaru 2022. veće su za 0,8 odsto u odnosu na decembar. U celoj 2021. potrošačke cene su u proseku povećane za četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ukazuju da su na mesečni rast inflacije najviše uticale cene namirnica i to pre svega povrća i prerađene hrane. „Mere vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u decembru 2021. i januaru 2022. uspori na oko jedan odsto mesečno, što je niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast iznosio u proseku oko dva odsto”, navode iz

Ekonomija

19.02.2022 u 20:56

Za majke novorođene dece subvencije za stan ili kuću

Mladi parovi sa decom dobiće pomoć od države da se skuće i to u maksimalnom iznosu od 20.000 evra. Subvencija se dobija za kupovinu prvog stana ili kuće, odnosno za gradnju nekretnine. Pravo na pomoć imaju majke koje su rodile decu počev od prvog dana 2022. godine bilo da su u zvaničnom braku ili da je reč o vanbračnoj zajednici. Na pomoć naravno ne mogu da računaju svi. Uslov je da majke, odnosno mladi parovi primaju manje od dve prosečne zarade. Poslednji objavljeni podatak je prosečna neto plata za novembar 2021. koja je bez poreza i doprinosa iznosila 69.136 dinara što znači da oni mesečno moraju da imaju prihod manji od 138.272 dinara. To će se naravno menjati prama datumu podnošenja zahteva. Oni parovi, odnosno majke, koji grade kuću u 19 devastiranih opština od države će dobiti

Ekonomija

16.02.2022 u 11:01

Građani u proseku zaduženi 1.650 evra

Prednosti niskih kamata vide se najviše po rastu zaduženosti građana. Oni bankama sada u proseku duguju 1.650 evra. Po korisniku bankarskog računa navodno oko dve hiljade evra. Istini za volju ne mogu samo niske kamate da budu zaslužne za to, već je reč i o rastu standarda, odnosno većim zaradama. Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS) građani trenutno otplaćuju čak 145.290 stambenih zajmova. Prosečan iznos stambenog kredita je 3,7 miliona dinara što je oko 31.000 evra. Kašnjenje u njihovoj otplati iznosi 0,9 odsto. Za dve godine kreditni rast stambenih zajmova je 16,8 procenata. Podatak da je prosečni iznos stambenog kredita 31.000 evra ukazuje da su građani bili oprezni i da se za krov nad glavom nisu zaduživali za velike sume. Oprez je razumljiv, jer je reč o obavezi na 20 i

Ekonomija

12.02.2022 u 19:22

Dobili banke na sudu, sad im vraćaju novac

Do pre nekoliko meseci klijenti su tužili banke da im vrate ono što su im naplatile za obradu troškova kredita, a sada banke tuže njih da im vrate novac koji su im u međuvremenu isplatile po pravosnažnim presudama. To je moguće učiniti revizijom spora pred Vrhovnim kasacionim sudom (VKS) koji banke uveliko vode. Ovako nešto postalo je moguće nakon što je prošlog septembra VKS dopunio svoj raniji stav po kome banke imaju pravo da naplate pomenutu naknadu bez obrazloženja troškova. U udruženjima bankarskih klijenata kažu da će čak na desetine hiljada dužnika morati da vrati novac i to oko 1.000 evra u proseku. Sa druge strane iz Udruženja banaka Srbije (UBS) navode da su pregledom sajta Vrhovnog kasacionog suda utvrdili da je ovaj sud od 16. septembra 2021. do sada rešio oko 210 ovih

Ekonomija

09.02.2022 u 22:14

Banke privlače klijente zajmovima bez kamate

U poštanskom sandučetu Ivan R. našao je ponudu banke za kredit i to baš onakav kakav mu odgovara – bez kamate, što je verovatno san svakog dužnika. Preciznije, kamata na kredit je 0,01 odsto, a to znači: uzmeš 100.000 dinara, na 12 mesečnih rata, a vratiš toliko, plus pet dinara više. Ovaj „savršen” kredit ipak ima manu – može da se dobije samo s pomenutim parametrima i da važi za nove klijente te, inače, male banke. Za sve one koji bi da uzmu veći iznos i na duži rok otplate važe standardni uslovi s kamatom od deset odsto godišnje. Jasno je da je reč o promotivnoj ponudi, što je banka i naglasila oročivši je na mesec dana. Bez sumnje nema boljeg načina od privlačenja novih klijenata od zajma bez kamate. Ako želi da privuče nove korisnike banka može za ograničenu ponudu kakva je ova,

Ekonomija

06.02.2022 u 12:07

Ukrupnjavanje banaka je dobro za klijente

Ukrupnjavanje banaka biće višestruko korisno za klijente, građane i privredu. Kroz ulazak u veće sisteme banke unapređuju svoje proizvode i usluge. Bogatija je stručnost kojom raspolažu, kao i kreditni kapaciteti. Veće bankarske grupacije sada mogu da finansijski podrže mnogo obimnije projekte, a takođe i da se okrenu specifičnim vrstama kreditiranja, kao što je ulaganje u energetsku efikasnost i zelene izvore energije. Mogućnost banaka znatno zavisi i od pristupa dugoročnim izvorima finansiranja, kako bi rok finansiranja bio u skladu sa ekonomskim vekom same investicije. Ovako Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije (UBS), odgovara na naše pitanje o promenama na bankarskom tržištu Srbije u 2021. godini, koje su bile više nego dinamične. Da li će uopšte na našem tržištu biti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović