Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

19.03.2022 у 20:58

Највеће плате у Београду, најмање у Бојнику

Из године у годину нема изненађења у којим градовима и местима су највише просечне плате, а у којима се најмање зарађује. И у 2021. највише су биле зараде Београђана, а најмање житеља Бојника. Први су, у просеку, примали 82.132 динара, а други 45.019, показују статистички подаци. Иначе, просечна нето плата у Србији прошле године, за дванаест месеци, износила је 65.864 динара што је око 558 евра. Поређења ради у 2020. просек је био око 60.000 динара или 511 евра. За годину дана зараде су номинално порасле за 9,6 одсто. У погледу висине плате Београђана поредак је непромењен у односу на раније године. Највиши просек зарада имали су житељи Врачара од 109.127 динара, затим становници Новог Београда, који су кући носили 105.613, следе они са Старог града с платом од 105.104 динара. На

Економија

13.03.2022 у 23:11

Јака конкуренција нас чини бољим

На тржишту је изражена тенденција консолидације банака, која се најбоље види у томе да их је у 2000. години у Србији било 81, десет година касније 33, а после завршетка планираних интеграција биће 21 банка. Важније од самог броја је да десет највећих банака чини око 90 одсто укупног профита овог сектора. Многе банке не успевају да опстану с текућим моделом пословања. С друге стране, за велике заокрете у стратегији и плановима потребна су озбиљна средства, па се очекује да ће се процес консолидације наставити и у наредном периоду. Наравно, једино су тржиште и интереси акционара ти који опредељују шта је то оптимална мера. Овако у интервјуу за наш лист Дарко Поповић, однедавно председник Извршног одбора Банке Интеза, иначе највеће банке у Србији, оцењује овдашње банкарске прилике. Да ли

Економија

05.03.2022 у 21:08

У доба кризе – инвеститори оклевају

Сукобом у Украјини угрожена је целокупна европска економија, па и наша. Криза ће имати последице по овдашњу привреду не само због економске сарадње са две земље у сукобу и њиховим суседима, већ и због штете коју ће имати ЕУ као наш главни спољнотрговински партнер. Списак невоља које ће нас погодити само се усложњава. Стручњаци набрајају слабији привредни раст, лошији извоз, евентуално слабији прилив страних директних инвестиција (СДИ), високе цене енергената због којих јавна предузећа могу да западну у тешкоће, то што „Железара Смедерево” полупроизводе од гвожђа купује у Украјини… Ту је и аспект да се Србија није придружила економским санкцијама против Русије па се намеће питање да ли се посредно, преко економије то нама може осветити. Милојко Арсић, професор на Економском факултету

Економија

04.03.2022 у 16:46

Евро отишао на 119 динара и нема га

Последњих неколико дана влада несташица евра у мењачницама, а и курс је већи од оног званичног Народне банке и износи 119 динара када га неко купује. У једној мењачници кажу да продаја евра зависи од откупа, а ретко ко им последњих дана нуди европску валуту. Све што откупе одмах и продају. „Кад га има евро код нас може да се купи по 119 динара, а ми га плаћамо 118,5 динара. По закону одступање од средњег курса Народне банке може да буде 1,25 одсто и то је овај износ. Чујемо да има и већег курса”, кажу у овој мењачници. А шта је разлог несташице евра по њиховом мишљењу? „Паника је у питању, а код људи је то тешко исконтролисати. Већ имамо искустава с таквим ситуацијама. Иако можемо да купимо евре од пословних банака са којима имамо уговоре то нисмо учинили, јер очекујемо да ће

Економија

23.02.2022 у 21:11

Годишња инфлација 8,2 одсто

Инфлација у Србији у јануару мерено на исти месец прошле године износи 8,2 одсто, саопштено је јуче из Републичког завода за статистику. Потрошачке цене у јануару 2022. веће су за 0,8 одсто у односу на децембар. У целој 2021. потрошачке цене су у просеку повећане за четири одсто у односу на претходну годину. Из Народне банке Србије (НБС) указују да су на месечни раст инфлације највише утицале цене намирница и то пре свега поврћа и прерађене хране. „Мере владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у децембру 2021. и јануару 2022. успори на око један одсто месечно, што је ниже у односу на октобар и новембар 2021. када је месечни раст износио у просеку око два одсто”, наводе из

Економија

19.02.2022 у 20:56

За мајке новорођене деце субвенције за стан или кућу

Млади парови са децом добиће помоћ од државе да се скуће и то у максималном износу од 20.000 евра. Субвенција се добија за куповину првог стана или куће, односно за градњу некретнине. Право на помоћ имају мајке које су родиле децу почев од првог дана 2022. године било да су у званичном браку или да је реч о ванбрачној заједници. На помоћ наравно не могу да рачунају сви. Услов је да мајке, односно млади парови примају мање од две просечне зараде. Последњи објављени податак је просечна нето плата за новембар 2021. која је без пореза и доприноса износила 69.136 динара што значи да они месечно морају да имају приход мањи од 138.272 динара. То ће се наравно мењати прама датуму подношења захтева. Они парови, односно мајке, који граде кућу у 19 девастираних општина од државе ће добити и свих

Економија

16.02.2022 у 11:01

Грађани у просеку задужени 1.650 евра

Предности ниских камата виде се највише по расту задужености грађана. Они банкама сада у просеку дугују 1.650 евра. По кориснику банкарског рачуна наводно око две хиљаде евра. Истини за вољу не могу само ниске камате да буду заслужне за то, већ је реч и о расту стандарда, односно већим зарадама. Према подацима Удружења банака Србије (УБС) грађани тренутно отплаћују чак 145.290 стамбених зајмова. Просечан износ стамбеног кредита је 3,7 милиона динара што је око 31.000 евра. Кашњење у њиховој отплати износи 0,9 одсто. За две године кредитни раст стамбених зајмова је 16,8 процената. Податак да је просечни износ стамбеног кредита 31.000 евра указује да су грађани били опрезни и да се за кров над главом нису задуживали за велике суме. Опрез је разумљив, јер је реч о обавези на 20 и неретко

Економија

12.02.2022 у 19:22

Добили банке на суду, сад им враћају новац

До пре неколико месеци клијенти су тужили банке да им врате оно што су им наплатиле за обраду трошкова кредита, а сада банке туже њих да им врате новац који су им у међувремену исплатиле по правоснажним пресудама. То је могуће учинити ревизијом спора пред Врховним касационим судом (ВКС) који банке увелико воде. Овако нешто постало је могуће након што је прошлог септембра ВКС допунио свој ранији став по коме банке имају право да наплате поменуту накнаду без образложења трошкова. У удружењима банкарских клијената кажу да ће чак на десетине хиљада дужника морати да врати новац и то око 1.000 евра у просеку. Са друге стране из Удружења банака Србије (УБС) наводе да су прегледом сајта Врховног касационог суда утврдили да је овај суд од 16. септембра 2021. до сада решио око 210 ових

Економија

09.02.2022 у 22:14

Банке привлаче клијенте зајмовима без камате

У поштанском сандучету Иван Р. нашао је понуду банке за кредит и то баш онакав какав му одговара – без камате, што је вероватно сан сваког дужника. Прецизније, камата на кредит је 0,01 одсто, а то значи: узмеш 100.000 динара, на 12 месечних рата, а вратиш толико, плус пет динара више. Овај „савршен” кредит ипак има ману – може да се добије само с поменутим параметрима и да важи за нове клијенте те, иначе, мале банке. За све оне који би да узму већи износ и на дужи рок отплате важе стандардни услови с каматом од десет одсто годишње. Јасно је да је реч о промотивној понуди, што је банка и нагласила орочивши је на месец дана. Без сумње нема бољег начина од привлачења нових клијената од зајма без камате. Ако жели да привуче нове кориснике банка може за ограничену понуду каква је ова, да

Економија

06.02.2022 у 12:07

Укрупњавање банака је добро за клијенте

Укрупњавање банака биће вишеструко корисно за клијенте, грађане и привреду. Кроз улазак у веће системе банке унапређују своје производе и услуге. Богатија је стручност којом располажу, као и кредитни капацитети. Веће банкарске групације сада могу да финансијски подрже много обимније пројекте, а такође и да се окрену специфичним врстама кредитирања, као што је улагање у енергетску ефикасност и зелене изворе енергије. Могућност банака знатно зависи и од приступа дугорочним изворима финансирања, како би рок финансирања био у складу са економским веком саме инвестиције. Овако Владимир Васић, генерални секретар Удружења банка Србије (УБС), одговара на наше питање о променама на банкарском тржишту Србије у 2021. години, које су биле више него динамичне. Да ли ће уопште на нашем тржишту бити

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана