Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

16.08.2018 u 22:00

Sve manje falsifikovanog novca

Krivotvorenog novca na tržištu iz godine u godinu je sve manje, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Falsifikatori novca ipak ne miruju. Izveštaj centralne banke, zaključno sa junom ove godine, pokazuje da je, u postupku ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan, otkriveno ukupno 2.366 komada „lažiranih” novčanica i domaćeg i stranog novca. Otkriveno je mnogo više falsifikovanih dinara i to 2.045 novčanica, što je čak 33,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je otkriveno 3.228 komada tih novčanica. Među otkrivenim dinarskim falsifikatima većina su novčanice od 1.000, 2.000 i 500 dinara. Ta tri apoena zajedno čine 97,3 odsto svih falsifikovanih dinara. – Ako uporedimo otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u

Ekonomija

11.08.2018 u 22:00

Kredit bez odlaska u banku

Šta sve možeš bez bankara? Ovu, inače vrlo popularnu igru, ne igraju sami bankarski službenici, već upravo njihovi klijenti. A zašto bi kada zbog nje ostaju bez doskora dobrih radnih mesta. Konkurencija u bankarstvu je velika, a digitalna transformacija u ovoj oblasti je, čini se, najviše odmakla. One ne mogu više da budu samo organizacije koje daju kredite ili kod kojih se plaćaju računi, već moraju klijentima da pruže i dodatne, celovitije usluge. Većinu bankarskih usluga sada je moguće ostvariti bez kontakata sa čovekom. Poslednjih hit je opremljenost banaka pametnim bankomatima na kojima građani mogu 24 časa da prenose novac s računa na račun, da s računa podižu ili uplaćuju dinare i evre, obavljaju menjačke poslove u ove dve valute, izmiruju rate po kreditima i kreditnim

Ekonomija

09.08.2018 u 09:30

Početna cena za PKB 104,5 miliona evra

Na tenderu za prodaju imovine Poljoprivrednog kombinata „Beograd” (PKB), koji je danas objavljen u našem listu, Ministarstvo privrede za nju traži najmanje 104,5 miliona evra, a kolika će biti konačna cena pokazaće javno nadmetanje. Rok za prijavu je 10. septembar ove godine, a pravo učešća imaju pravna lica koja se kao pretežnom delatnošću bave poljoprivredom i/ili trgovinom poljoprivrednim proizvodima. Drugi uslov je da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini. Učesnik na tenderu može biti i konzorcijum pod uslovom da nosilac konzorcijuma, koji ima najmanje 51 odsto učešća, ispunjava kvalifikacione uslove. Na prodaju je ne samo imovina PKB-a već i zavisnih društava – Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i

Ekonomija

08.08.2018 u 22:00

Dozvoljeni minus kao kazna

Kamate na dozvoljeni minus na tekućem računu ostale su imune na sva sniženja cene novca u bankarskom sektoru poslednjih godina. Prepolovljene su kamate na stambene zajmove, kao i na zajmove u dinarima, koje sada u proseku iznose oko deset odsto, evro indeksirani zajmovi prosečno koštaju oko pet odsto, o sunovratu kamata na štednju da se ne govori. Međutim, kamata na prekoračenje po tekućem računu i dalje prosečno iznosi oko 30 odsto godišnje. U Srbiji ima čak 7,5 miliona tekućih računa, a njih je otvorilo pet miliona građana, što znači da neki građani imaju po dva i više računa. Nije teško zaključiti da je i broj dozvoljenih minusa približan. Korišćenjem dozvoljenog prekoračenja građani su pozajmili oko 46 milijardi dinara ili bezmalo 400 miliona evra. Podaci Udruženja banaka pokazuju

Ekonomija

27.07.2018 u 22:00

Kamate niske, a klijenata nigde

Da li su kamate u Srbiji niske ili visoke mereno prema cenama novca u drugim zemljama moglo bi se diskutovati, ali je ipak činjenica da su značajno niže nego pre nekoliko godina. Prognoze su da će sadašnje kamate potrajati. Međutim, to što su kamate pale ne znači da su dužnici pohrlili da se zadužuju. Moglo bi se pre reći da je situacija obrnuta. Dužnici, bar oni novi, retkost su. Bankari su ipak optimisti i najavljuju za ovu godinu rast plasmana osam odsto. Podaci Udruženja banka pokazuju da rasta kredita u ovoj godini nije bilo. Zaključno sa junom krediti su u odnosu na kraj 2017. godine povećani samo 0,2 odsto. Ukupna kreditna zaduženost i građana i privrede povećana je u istom periodu sa 2.306 hiljada milijardi dinara na 2.310 milijardi dinara. Pri tom, krediti privredi, koji su u masi

Ekonomija

25.07.2018 u 10:44

Leto puni sefove

Leto je period kada se sefovi u bankama, zbog godišnjih odmora, najviše traže pa je zbog toga i malo slobodnih. U većini banaka, koje pružaju tu uslugu, sefovi su uglavnom zauzeti, ima i po koji slobodan, a situacija se menja dnevno. Upravo su nam to odgovorili u Rajfajzen banci. U sefovima se najčešće čuvaju dragocenosti – hartije od vrednosti, nakit, zlato, plemeniti metali ili porodično nasleđe, u čiji sadržaj banka nema pravo uvida. Banke, inače, klijente ne savetuju da u sefovima drže novac. U njima se ne sme čuvati oružje, predmeti podložni eksploziji i izazivanju požara, zatim kvaru i raspadanju, kao i druge stvari koje mogu ugroziti zdravlje zaposlenih, sigurnost banke i drugih sefova. Banka ima ključ, ali ne sme bez dozvole suda da ga upotrebi, niti da kontroliše sadržaj

Ekonomija

19.07.2018 u 22:00

Dina „nacionale” smanjuje provizije i suzbija sivu ekonomiju

Šta ja imam od toga što mi država gura još jednu platnu karticu u novčanik? Da li ću imati neku pogodnost pri plaćanju, na rate na primer, da li će mi banka smanjiti naknadu za održavanje tekućeg računa od 250 dinara mesečno ako uzmem tu dinu, da li će mi je banka naplatiti kao postojeće, da li ću moći da je koristim u inostranstvu? Sva ova pitanja uputila nam je čitateljka penzionerka koju ne zadovoljavaju objašnjenja da je korist posredna, jer će sve više trgovaca da prima kartice. Naša čitateljka ne može da računa da će biti oslobođena plaćanja naknade za tekući račun banci, ali je za utehu to što banka neće moći da joj dinu dodatno naplati. Domaćom karticom moći će da plaća i u inostranstvu, a banke će omogućiti plaćanje na rate.

Ekonomija

19.07.2018 u 08:11

Kursne razlike napravile minus centralnoj banci

Narodna banka Srbije (NBS) imala je u 2017. godini računovodstveni gubitak od 83,1 milijardu dinara, pokazuje godišnji finansijski izveštaj. Podsećanja radi, u 2016. godini centralna banka je imala dobit od 49,2 milijarde dinara. Razlog su kursne razlike, tačnije, ova stavka u finansijskom izveštaju pokazuje da su ovi rashodi koštali NBS čak 84,8 milijardi dinara. Kada se isključe kursne razlike, Narodna banka Srbije je u 2017. godini, kao i u 2016, ostvarila dobitak iz operativnog poslovanja. Jačanje dinara koštalo je centralnu banku, kao što je godinu dana ranije njegovo slabljenje bilo razlog za pozitivan rezultat U centralnoj banci kažu da cilj monetarne politike, kao i poslovanja NBS, nije ostvarivanje profita, niti se ona u svom poslovanju rukovodi primarno nastojanjem da

Ekonomija

14.07.2018 u 22:00

Ne isplati se svaka investicija

Da su nam veće investicije, gde bi nam bio kraj. Ovu rečenici nebrojeno puta smo čuli što od političara što od stručnjaka. Nema joj se šta zameriti jer je direktna veza između njih i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) evidentna. Međutim, stvarnost pokazuje da investicije ne moraju uvek da daju doprinos rastu privredne aktivnosti, a to je pokazala i analiza biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), koju je uradila Svetlana Jelić. Ovo istraživanje za period 2011–2016. godinu pokazuje da je efikasnost investicija u našu prerađivačku industriju slaba i da joj marginalni koeficijent efikasnosti investicija iznosi samo 0,11 odsto godišnje. Prevedeno to znači da se vlasniku kapitala od investicije od jednog dinara vratilo samo 11 para. Posebno je interesantno što je u

Ekonomija

10.07.2018 u 23:00

Trgovcima prepolovljen trošak plaćanja

Nedavnim usvajanjem Zakona o međubankarskim naknadama trošak plaćanja na pos terminalu u trgovinama značajno je smanjen i od naredne godine biće na evropskom nivou. Naknade će biti ograničene na 0,2 odsto kod transakcija debitnom karticom i na 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom. Do sada te naknade su iznosile od jedan, pa i preko dva odsto i upravo je to razlog što je zakonom predviđeno fazno snižavanje naknada. Ono počinje 18. decembra ove godine i u periodu od šest meseci naplaćivaće se maksimalno u iznosu od 0,5 odsto za debitne kartice i 0,6 odsto za kreditne kartice kako bi se banke prilagodile ograničenjima. Od 17. juna 2019. godine naknade će biti na zakonom propisanom nivou, a radi se o naknadama koje naplaćuju internacionalni kartični sistemi poput „Vize”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović