Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

16.08.2018 у 22:00

Све мање фалсификованог новца

Кривотвореног новца на тржишту из године у годину је све мање, показују подаци Народне банке Србије (НБС). Фалсификатори новца ипак не мирују. Извештај централне банке, закључно са јуном ове године, показује да је, у поступку експертизе новца примљеног под сумњом да је фалсификован, откривено укупно 2.366 комада „лажираних” новчаница и домаћег и страног новца. Откривено је много више фалсификованих динара и то 2.045 новчаница, што је чак 33,6 одсто мање него у истом периоду претходне године, када је откривено 3.228 комада тих новчаница. Међу откривеним динарским фалсификатима већина су новчанице од 1.000, 2.000 и 500 динара. Та три апоена заједно чине 97,3 одсто свих фалсификованих динара. – Ако упоредимо откривене фалсификоване новчанице готовог новца с готовим новцем у

Економија

11.08.2018 у 22:00

Кредит без одласка у банку

Шта све можеш без банкара? Ову, иначе врло популарну игру, не играју сами банкарски службеници, већ управо њихови клијенти. А зашто би када због ње остају без доскора добрих радних места. Конкуренција у банкарству је велика, а дигитална трансформација у овој области је, чини се, највише одмакла. Оне не могу више да буду само организације које дају кредите или код којих се плаћају рачуни, већ морају клијентима да пруже и додатне, целовитије услуге. Већину банкарских услуга сада је могуће остварити без контаката са човеком. Последњих хит је опремљеност банака паметним банкоматима на којима грађани могу 24 часа да преносе новац с рачуна на рачун, да с рачуна подижу или уплаћују динаре и евре, обављају мењачке послове у ове две валуте, измирују рате по кредитима и кредитним картицама, као

Економија

09.08.2018 у 09:30

Почетна цена за ПКБ 104,5 милиона евра

На тендеру за продају имовине Пољопривредног комбината „Београд” (ПКБ), који је данас објављен у нашем листу, Министарство привреде за њу тражи најмање 104,5 милиона евра, а колика ће бити коначна цена показаће јавно надметање. Рок за пријаву је 10. септембар ове године, а право учешћа имају правна лица која се као претежном делатношћу баве пољопривредом и/или трговином пољопривредним производима. Други услов је да су самостално или на консолидованом нивоу остварили приход од најмање 400 милиона евра у последњој пословној години. Учесник на тендеру може бити и конзорцијум под условом да носилац конзорцијума, који има најмање 51 одсто учешћа, испуњава квалификационе услове. На продају је не само имовина ПКБ-а већ и зависних друштава – Еколаба, Института ПКБ Агроекономик и

Економија

08.08.2018 у 22:00

Дозвољени минус као казна

Камате на дозвољени минус на текућем рачуну остале су имуне на сва снижења цене новца у банкарском сектору последњих година. Преполовљене су камате на стамбене зајмове, као и на зајмове у динарима, које сада у просеку износе око десет одсто, евро индексирани зајмови просечно коштају око пет одсто, о суноврату камата на штедњу да се не говори. Међутим, камата на прекорачење по текућем рачуну и даље просечно износи око 30 одсто годишње. У Србији има чак 7,5 милиона текућих рачуна, а њих је отворило пет милиона грађана, што значи да неки грађани имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан. Коришћењем дозвољеног прекорачења грађани су позајмили око 46 милијарди динара или безмало 400 милиона евра. Подаци Удружења банака показују да је 239.000

Економија

27.07.2018 у 22:00

Камате ниске, а клијената нигде

Да ли су камате у Србији ниске или високе мерено према ценама новца у другим земљама могло би се дискутовати, али је ипак чињеница да су значајно ниже него пре неколико година. Прогнозе су да ће садашње камате потрајати. Међутим, то што су камате пале не значи да су дужници похрлили да се задужују. Могло би се пре рећи да је ситуација обрнута. Дужници, бар они нови, реткост су. Банкари су ипак оптимисти и најављују за ову годину раст пласмана осам одсто. Подаци Удружења банка показују да раста кредита у овој години није било. Закључно са јуном кредити су у односу на крај 2017. године повећани само 0,2 одсто. Укупна кредитна задуженост и грађана и привреде повећана је у истом периоду са 2.306 хиљада милијарди динара на 2.310 милијарди динара. При том, кредити привреди, који су у маси

Економија

25.07.2018 у 10:44

Лето пуни сефове

Лето је период када се сефови у банкама, због годишњих одмора, највише траже па је због тога и мало слободних. У већини банака, које пружају ту услугу, сефови су углавном заузети, има и по који слободан, а ситуација се мења дневно. Управо су нам то одговорили у Рајфајзен банци. У сефовима се најчешће чувају драгоцености – хартије од вредности, накит, злато, племенити метали или породично наслеђе, у чији садржај банка нема право увида. Банке, иначе, клијенте не саветују да у сефовима држе новац. У њима се не сме чувати оружје, предмети подложни експлозији и изазивању пожара, затим квару и распадању, као и друге ствари које могу угрозити здравље запослених, сигурност банке и других сефова. Банка има кључ, али не сме без дозволе суда да га употреби, нити да контролише садржај сефова.

Економија

19.07.2018 у 22:00

Дина „национале” смањује провизије и сузбија сиву економију

Шта ја имам од тога што ми држава гура још једну платну картицу у новчаник? Да ли ћу имати неку погодност при плаћању, на рате на пример, да ли ће ми банка смањити накнаду за одржавање текућег рачуна од 250 динара месечно ако узмем ту дину, да ли ће ми је банка наплатити као постојеће, да ли ћу моћи да је користим у иностранству? Сва ова питања упутила нам је читатељка пензионерка коју не задовољавају објашњења да је корист посредна, јер ће све више трговаца да прима картице. Наша читатељка не може да рачуна да ће бити ослобођена плаћања накнаде за текући рачун банци, али је за утеху то што банка неће моћи да јој дину додатно наплати. Домаћом картицом моћи ће да плаћа и у иностранству, а банке ће омогућити плаћање на рате.

Економија

19.07.2018 у 08:11

Курсне разлике направиле минус централној банци

Народна банка Србије (НБС) имала је у 2017. години рачуноводствени губитак од 83,1 милијарду динара, показује годишњи финансијски извештај. Подсећања ради, у 2016. години централна банка је имала добит од 49,2 милијарде динара. Разлог су курсне разлике, тачније, ова ставка у финансијском извештају показује да су ови расходи коштали НБС чак 84,8 милијарди динара. Када се искључе курсне разлике, Народна банка Србије је у 2017. години, као и у 2016, остварила добитак из оперативног пословања. Јачање динара коштало је централну банку, као што је годину дана раније његово слабљење било разлог за позитиван резултат У централној банци кажу да циљ монетарне политике, као и пословања НБС, није остваривање профита, нити се она у свом пословању руководи примарно настојањем да оствари профит.

Економија

14.07.2018 у 22:00

Не исплати се свака инвестиција

Да су нам веће инвестиције, где би нам био крај. Ову реченици небројено пута смо чули што од политичара што од стручњака. Нема јој се шта замерити јер је директна веза између њих и раста бруто домаћег производа (БДП) евидентна. Међутим, стварност показује да инвестиције не морају увек да дају допринос расту привредне активности, а то је показала и анализа билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), коју је урадила Светлана Јелић. Ово истраживање за период 2011–2016. годину показује да је ефикасност инвестиција у нашу прерађивачку индустрију слаба и да јој маргинални коефицијент ефикасности инвестиција износи само 0,11 одсто годишње. Преведено то значи да се власнику капитала од инвестиције од једног динара вратило само 11 пара. Посебно је интересантно што је у индустријама,

Економија

10.07.2018 у 23:00

Трговцима преполовљен трошак плаћања

Недавним усвајањем Закона о међубанкарским накнадама трошак плаћања на пос терминалу у трговинама значајно је смањен и од наредне године биће на европском нивоу. Накнаде ће бити ограничене на 0,2 одсто код трансакција дебитном картицом и на 0,3 одсто у случају плаћања кредитном картицом. До сада те накнаде су износиле од један, па и преко два одсто и управо је то разлог што је законом предвиђено фазно снижавање накнада. Оно почиње 18. децембра ове године и у периоду од шест месеци наплаћиваће се максимално у износу од 0,5 одсто за дебитне картице и 0,6 одсто за кредитне картице како би се банке прилагодиле ограничењима. Од 17. јуна 2019. године накнаде ће бити на законом прописаном нивоу, а ради се о накнадама које наплаћују интернационални картични системи попут „Визе”, „Мастеркарда”.

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 17:49

Пензије ће расти и више него до сада

13.06.2026 у 17:47

Мали посетио полазнике Академије младих лидера

13.06.2026 у 17:43

Самоопредељење у вођству, Српска листа освојила 9 мандата

13.06.2026 у 17:40

Гибралтарски мореуз: шпанска и мароканска полиција заплениле 4.777 килограма хашиша

13.06.2026 у 17:37

Либанска војска се повлачи из упоришта Хезболаха

13.06.2026 у 17:35

Мађарска подигла ловце због израелског авиона