Utorak, 16.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Jovana Rabrenović

Ekonomija

26.12.2016 u 22:00

Nude jednu, a zaračunavaju drugu kamatu

Kamata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto. Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata. Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih

Ekonomija

20.12.2016 u 22:00

Banke pune para, a biraju klijente

Rata samo pet hiljada dinara. Kupovina s karticom koja donosi popuste. Zaboravite na novčanik plaćajte mobilnim umesto kartice. Kreditna kartica na rate bez kamate. Brz i jednostavan onlajn keš kredit. Non-stop kredit. Reklame s ovakvim sadržajima ne prestaju da se vrte na tv kanalima. Bankarskih oglasa pune su novine, a i bilbordi. Površni posmatrač bi zaključio da su banke pretekle sve ostale oglašivače. Stara je marketinška istina da se najviše reklamira roba koja ne ide. Da li je moguće da je to slučaj s bankama ili je posredi nešto drugo? Prema suvim ekonomskim podacima bankama u Srbiji dobro ide

Ekonomija

17.12.2016 u 09:05

Bankari se otimaju za privrednike

Modiskinja L. V. iz Beograda dva puta godišnje uzima kredit od banke za svoj mali biznis. Pred sezonu jesen-zima i proleće-leto. U međuvremenu, što znači za šest meseci, ne stiže da otplati ni stari zajam, a već uzima novi, refinansirajući. Takva su vremena, kaže. Zarada joj ne omogućava da bez zaduživanja krene u novi ciklus. Promenila je i nekoliko banaka sve u potrazi za što povoljnijim uslovima, a pad kamata ju je baš obradovao. Nekada se zajmila po ceni većoj od 20 odsto godišnje za dinarski obračunat kredit, a sada značajno manje.

Ekonomija

12.12.2016 u 22:00

Obavezno osiguranje poskupljuje kredite za penzionere

Vaš tekst da se kamate na keš i refinansirajuće kredite kreću od sedam do 11 odsto godišnje nije tačan. Za mene koji imam više od 70 godina i za sve moje ispisnike koji imaju 70 godina i jedan dan više kamate na gotovinske kredite su od 14 odsto pa naviše. Obišao sam sve banke i to je „rezultat”. Ovim ukorom nedavno nam se obratio naš redovni čitalac. Da li je on u pravu po onoj narodnoj bolje pitaj paćenog nego učenog ili banke koje negiraju da prave starosnu diskriminaciju. Čini se da jeste, iako je to malo koja banka voljna da prizna. Razlog zbog koga su krediti za ovu populaciju skuplji su upravo njihove godine i to rizik da ne dožive otplatu kredita, a od toga se banke štite obaveznim osiguranjem. Banke kažu da je osiguranje za korisnika besplatno, međutim taj trošak

Ekonomija

11.12.2016 u 09:05

Poreznici kažu Dedinju pala cena

Kada na proleće gradski poreznici žiteljima Beograda budu poslali nova rešenja za porez na imovinu za 2017. godinu novi iznos neće predstavljati udar na njihove novčanike. Jer, porez na imovinu u prestonici biće uvećan najviše za dva odsto u odnosu na stara, ovogodišnja rešenja. U celini posmatrano žitelji prestonice dobiće i rešenja s većim porezom, ali i sa manjim tamo gde je bilo pada vrednosti cene nekretnina. Odlukom gradskih vlasti od udara većeg poreza zaštićeni su oni vlasnici nekretnina u zonama kod kojih je bilo povećanja cene kvadrata. Na primer, u prvoj zoni, a to su delovi Starog grada, Vračara, Novi Beograd uz auto-put, staro jezgro Zemuna, gradska uprava prihoda registrovala je povećanje cena nekretnina od pet odsto, ali vlasnici nekretnina neće dobiti da plate porez na

Ekonomija

09.12.2016 u 21:05

Javna preduzeća rizik i za novi budžet

Predlog budžeta Srbije za 2017. godinu donosi poboljšanje javnim finansijama, međutim propuštena je prilika za veći korak ka njihovom trajnom ozdravljenju. Takođe, dug države od oko 74 odsto BDP-a je izuzetno visok i opasan, ocenio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na konferencije za novinare dodajući da neuspešna javna i državna preduzeća predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik. Po njegovim rečima, relativno nizak budžetski deficit za 2017. godinu od 69 milijardi dinara smanjiće javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) za oko 1,1 procentni poen. Petrović je ocenio da je deficit planiran kredibilno, odnosno da nema većih rizika da će prihodi znatno podbaciti u odnosu na plan, niti da će se rashodi otrgnuti kontroli. Procenjuje

Ekonomija

07.12.2016 u 08:52

EBRD emitovala prve dinarske obveznice

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) emitovala je pre dva dana prvih 250 obveznica denominovanih u dinarima u vrednosti od 2,5 milijardi dinara, koje će biti iskorišćene za odobravanje dinarskih kredita, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije (NBS). Prve obveznice EBRD-a u srpskoj valuti izdate su sa rokom dospeća od tri godine, odnosno dospećem 5. decembra 2019. i varijabilnom kamatom određenom kao tromesečni belibor plus 0,4 procentna poena godišnje, a obračunavaju se i plaćaju kvartalno.

Ekonomija

07.12.2016 u 08:14

Samo šest stambenih kredita u dinarima

Kamate na stambene zajmove u dinarima značajno su pale, međutim potencijalni dužnici ih i dalje zaobilaze u širokom luku. Razlog – i dalje su skuplji od onih indeksiranih u evrima. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova za desetak godina koliko oni postoje osigurali su ukupno šest dinarskih kredita za stanove. Kamate za dinarske zajmove su šarolike, a svakako je najniža ona u Rajfajzen banci koja nominalno iznosi 4,9 odsto godišnje. Interesantno je da je mogući rok otplate čak 30 godina. Druge banke ove zajmove uglavnom odobravaju na kraći rok otplate od deset do 20 godina i godišnja kamata se kreće do osam odsto. Kod dinarskih stambenih zajmova nema valutnog rizika, ali to ne znači da se mesečna rata neće menjati, jer je kamata promenljiva kao rezultat

Ekonomija

03.12.2016 u 12:00

Produži kredit i preživi

U svim bankama među najtraženijim zajmovima su oni za refinansiranje postojećih keš kredita što nimalo ne čudi s obzirom na pad kamata. Onaj ko se za gotovinski kredit pre neku godinu zadužio s kamatom od 20, pa i 25 odsto i zajam još uvek otplaćuje sada ostatak duga može da nastavi da otplaćuje po znatno nižoj ceni. Pride dužnik može da uzme i novi keš. Kamate refinansirajućih zajmova sada se kreću od sedam do 11 odsto bilo da se radi o promenljivoj ili fiksnoj kamati.

Ekonomija

30.11.2016 u 09:30

Kamatni kazino za stambene zajmove

Onaj ko ovih dana bira vrstu zajma za krov nad glavom samom sebi liči na igrača u kazinu. Jer, nalazi se pred dilemom da li da za višedecenijsko zaduženje uzme kredit s fiksnom kamatom ili s promenljivom koja zavisi od euriobora – referentne evropske međubankarske stope. Inteza banka, na primer, nudi stambeni zajam s fiksnom kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, dok u slučaju varijabilne kamate ti iznosi se kod raznih banka kreću na sadašnjem nivou euribora od minus 0,2 odsto do 2,6 odsto godišnje pa naviše. Koji kredit je za mene povoljniji, pitaju potencijalni dužnici kredita za krov nad glavom? Može li to neko da mi izračuna? Da li znači da ću, ako izaberem promenljivu kamatu, a euribor skoči na pet odsto kao što je bio pre krize, da plaćam kamatu od preko sedam odsto? Na ovo pitanje ni

Prethodna Sledeća

Početna / Jovana Rabrenović

16.06.2026 u 12:31

Policijska akcija „Fabija”: zaplenjeno više od 10 kilograma droge, četvoro uhapšeno

16.06.2026 u 12:29

Džordan Lojd produžio ugovor sa Efesom do 2027. godine

16.06.2026 u 12:28

Gorivo poskupelo u Severnoj Makedoniji

16.06.2026 u 12:23

AI alati u rukama botaničara mogu da spreče nestanak biljnih vrsta

16.06.2026 u 12:22

Broj stanovnika Nemačke opao prvi put od 2020. godine

16.06.2026 u 12:20

Brnabićeva sazvala vanrednu sednicu Skupštine, na dnevnom redu više od 30 tačaka