Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Društvo

19.01.2020 u 23:30

Dogovorena rekonstrukcija VMA od poda do plafona

Vojnomedicinska akademija, koja će uskoro obeležiti 176 godina postojanja, dobiće potpuno novo ruho. Zahvaljujući saradnji s Nemačkom bankom za razvoj planirano je da počne kompletna rekonstrukcija ove ustanove. U razgovoru za „Politiku” pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik ove kuće, objašnjava da je Vlada Srbije potpisala memorandum o saradnji s ovom bankom za kredit od oko sedamdeset pet miliona evra koji će služiti za poboljšanje energetske efikasnosti VMA. To znači da će se VMA sređivati od poda do plafona: postaviće se nove instalacije, vodovodne cevi i sistem grejanja, preurediće se operacioni blokovi, poboljšaće se klimatizacija i enterijer, adaptiraće se kupatila unutar odeljenja, ulepšaće se fasada...

Društvo

18.01.2020 u 21:30

Bela kuga i odlazak mladih katastrofalni su po Srbiju

Srpski genetičar Miodrag Stojković, u naučnim krugovima jedan od vrlo uvaženih i priznatih stručnjaka, koji trenutno radi na čuvenom Univerzitetu Harvard, dobio je poziv da bude deo grupe koja će kandidovati naučnike za Nobelovu nagradu u oblasti medicine. Ovaj poziv stigao mu je s Instituta „Karolinska”. U razgovoru za „Politiku” Stojković, koji će narednih nedelju dana biti u Srbiji, kaže da je ovo velika čast za njega jer takav poziv dobiju naučnici koji su se za to kvalifikovali. „Broj naučnika koji dobije takvu priliku veći je nego što mislimo jer je broj izvrsnih naučnika iz oblasti medicine i fizologije više nego impozantan, tu uključujem i naše naučnike”, naglašava naš sagovornik. Zbog čega ste se svojevremeno vratili u Srbiju i čemu ste planirali da se posvetite? Naša

Društvo

16.01.2020 u 21:00

Glavni grad planira prodaju Apoteke „Beograd”

Posle prodaje Centra „Sava” i „Beograđanke”, grad planira da proda Apoteku „Beograd”, najavio je juče Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. – Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost – rekao je Vesić. S mrežom od 124 apoteke na teritoriji 17 beogradskih opština, Apoteka „Beograd” je jedinstvena zdravstvena ustanova takve vrste na Balkanu i jugoistočnoj Evropi uopšte.

Zdravlje

14.01.2020 u 18:00

Posle pedesete veći rizik od nastanka šloga

Šlog je treći na listi uzroka smrti, ali i prvi razlog zbog čega ljudi trajno ostaju invalidi. Učestalost šloga u Srbiji u odnosu na ukupnu populaciju iznosi 2,36 odsto sa smrtnošću od 42,2 odsto. Posle pedesete godine rizik od nastanka moždanog udara se udvostručuje svakih 10 godina. Simptomi šloga su isti za sve tipove ovog oboljenja, ali razlika postoji u njegovom trajanju i težini. Moždani udar se najčešće ispoljava iskrivljenošću jedne polovine lica, problemima s govorom, trnjenjem, slabošću ili oduzetošću polovine tela. Tada dolazi i do otežanog hoda ili nemogućnosti da se čovek pomera, glavobolje i gubitka svesti. (Foto: M. Veličković) Docent dr Ljubica Nikčević, načelnik Službe za fizikalnu medicinu i ranu rehabilitaciju Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti

Zdravlje

13.01.2020 u 20:20

Hladnoća opasna za srčane bolesnike

Hladno vreme utiče na povećanje krvnog pritiska, a kada temperatura padne samo dva stepena, povećava se broj infarkta srca za dva odsto u periodu od 14 dana od kada je došlo do zahlađenja. Samo u Beogradu se beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, kada su najhladniji dani, mrazevi, magla, zagađenost vazduha. Jedno svetsko istraživanje pokazalo je da ljudi imaju od 26 do 36 odsto veće šanse da izgube život zbog infarkta, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti u zimskom periodu u odnosu na letnji, bez obzira na to u kakvom klimatskom području žive.

Društvo

13.01.2020 u 19:50

Uspeh je ono što doktor zna i pokaže

U Kliniku „Mejo” je otišla pre 20 godina, jer je shvatila da svoj profesionalni radni vek želi da posveti i lečenju pacijenata i nauci. U Srbiji tada nije imala uslove za napredak, a u jednu od najprestižnijih svetskih zdravstvenih ustanova primljena je sa ciljem da razvije oblast hipertenzije i bolesti bubrega u trudnoći. Vremenom je profesor dr Vesna Garović postala jedno od zvučnih imena i dobila značajne funkcije, o čemu mogu da sanjaju milioni lekara širom sveta. Sada je šef istraživanja za nefrologiju, što je veoma značajno, budući da je ova grana medicine na klinici, po zvaničnim kriterijumima, čak devet puta u poslednjih 10 godina proglašavana za najbolju u SAD. Ujedno je zamenik šefa istraživanja za celu internu medicinu i direktor odeljenja koje se bavi kliničkim

Društvo

10.01.2020 u 21:00

Donor iz Kragujevca spasao četiri života

Zahvaljujući donoru iz Kragujevca, čiji se život ugasio zbog cerebrovaskularne bolesti, ovih dana je produžen život četvoro teško bolesnih pacijenata. Njima su u Kliničkom centru Srbije urađene transplantacije srca, bubrega i jetre. Kako su za „Politiku” potvrdili u ovoj ustanovi, svi pacijenti se osećaju dobro i u stabilnom su zdravstvenom stanju. Novu jetru dobila je tridesetpetogodišnja M. M. iz Niša, dok je srce presađeno petnaestogodišnjem V. V. – Zadovoljni smo jer je transplantacija srca dobro prošla, kao i postoperativni tok. Pacijent je imao težak oblik kardiomiopatije i velike aritmije srca i lečen je na Institutu za majku i dete. Imao je čak ugrađen i defibrilator. Srećni smo da se pojavio donor i da je dečaku produžen život. U decembru smo uradili još jednu transplantaciju

Zdravlje

09.01.2020 u 21:00

Ne leče se na isti način obolelo muško i žensko srce

Za kardiovaskularne bolesti se nekada mislilo da uglavnom pogađaju muškarce da bi se u međuvremenu se u Americi pojavila profesorka dr Nanet Kes Venger i dokazala svoju teoriju da žene i te kako ubijaju srčane bolesti ali, da pacijenktinje moraju biti lečene uz drugačiji pristup u odnosu na muškarce. Profesorka Venger je podsećanja radi jedan od najpoznatijih kardiologa na svetu i zaslužna što se ženski kardiovaskularni problemi danas leče na drugačiji način od muških. Diplomirala je medicinu na Harvardu još 1954. godine kao jedna od prvih žena i postala je jedan od eminentnih stručnjaka iz kardiologije. Napisala je više od 1.300 stručnih radova, držala predavanja na najpoznatijim univerzitetima, za Svetsku zdravstvenu organizaciju je presedavala stručnim komitetom za kardiovaskularnu

Zdravlje

09.01.2020 u 18:00

Gorak život sa dijabetesom

Bojana Marković, Udruženje za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug” Bojana Marković (Foto: Lična arhiva) Dijabetes je autoimuna bolest, pa lekari nisu imali odgovor na to šta je uzrok da se kod mene pojavi to oboljenje s nepunih 11 godina. Tri godine pre otkrivanja dijabetesa „proletela” sam kroz staklena vrata, a sledeće godine se pojavio vitiligo, depigmentacija na koži, takođe autoimuno oboljenje. I dok mi vitiligo nije predstavljao problem kao detetu, shvatila sam vremenom koliko je dijabetes kompleksnija bolest. Budući da se osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka nije mnogo znalo o dijabetesu, preporuke koje smo dobili od lekara bile su da se iz jelovnika izbace slatkiši i dobili smo spisak s nekoliko voćki koje mogu da se jedu. Meni je u početku to bilo malo

Društvo

08.01.2020 u 21:00

Zdravlje pacijenata važnije od ličnih interesa

San gotovo svakog lekara, genetičara i farmaceuta u Srbiji jeste da barem na tren zaviri u Kliniku „Mejo” i vidi na koji se način njihove kolege bave ovim poslom, šta im pomaže u lečenju pacijenata i kakve uslove za rad imaju. Oni malobrojni uspevaju da dođu na edukaciju u ovu ustanovu, a retki svojim znanjem, trudom i zalaganjem dobijaju priliku da zasnuju radni odnos u ovoj prestižnoj klinici. To je slučaj s prof. dr Dušicom Babović Vuksanović, direktorkom Multidisciplinarnog programa za neurofibromatozu, direktorkom programa za specijalizaciju iz kliničke genetike i supspecijalizacije iz molekularne genetike, citogenetike i biohemijske genetike na Klinici „Mejo”. U razgovoru za „Politiku” ova uspešna žena ističe da je glavna prednost Klinike „Mejo” u disciplini i strogom poštovanju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar