Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

13.03.2016 u 11:12

Broj dece koja imaju problema s alergijama poslednjih decenija poprima epidemijske razmere. U Evropi od 10 do 30 odsto mališana boluje od alergijskog rinitisa, a oko 8,4 odsto pati zbog astme, hroničnog upalnog oboljenja disajnih puteva. Slična je situacija i u našoj zemlji, gde je alergija prisutna kod više od osam odsto dece, a smatra se da su uzroci kombinacija genetskih faktora i uticaja sredine. Deca s alergijskim rinitisom (oboljenjem sluzokože nosa praćenim kijanjem, curenjem vodenog sekreta i zapušenjem nosa) imaju veću mogućnost da razviju astmu, a rizik za razvoj ove bolesti kod onih koji imaju alergijski rinitis iznosi gotovo 19 odsto. Prema rečima dr Snežane Rsovac, pedijatra-pulmologa i načelnice Odeljenja intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj,

Beograd

13.03.2016 u 21:05

Rehabilitacija uz pomoć robotike

Ljudi koji su preživeli šlog, oni kojima su oduzeti ekstremiteti zbog povrede kičmene moždine, osobe sa degenerativnim bolestima, građani kojima je ugrađen veštački kuk ili koleno, bolesnici sa problemima kičme i tegobama zbog diskus hernije, onkološki pacijenti koji imaju otoke ruku ili nogu... samo su neki od pacijenata Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović” u Sokobanjskoj ulici. U ovoj jedinoj beogradskoj klinici za rehabilitaciju sa stacionarom lekari i terapeuti se bave tretmanom posledica teških oštećenja kojima je potrebno veoma zahtevno produženo lečenje. Kako naša zemlja ima sve više starijih ljudi, ovde se povećava i broj pacijenata sa potrebom za hospitalizaciju. – Imala sam blaži oblik šloga. Čekala sam četiri meseca da se oslobodi neko mesto kako bih došla

Društvo

02.03.2016 u 13:50

Vojnomedicinska akademija obeležila 172 godine rada

Vojnomedicinska akademija (VMA) obeležila je danas 172 godine postojanja, na svečanosti kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Tomisalv Nikolić. Svečanosti u Domu Vojske prisustvovali su i načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković, predstavnici VS i Ministarstva odbrane, ministri Željko Sertić i Jadranka Joksimović, predstavnici SPC, kulturnog života... Najboljima su uručena priznanja, pa je Klinika za neurohirurgiju dobitnik nagrade za najbolju jedinicu VMA, koju je primio načelnik pukovnik dr Ranko Raičević, a nagrađen je i Sektor za farmaciju VMA. Medalje „dr Vladan Đorđević”, koje se dodeljuju najboljim hirurzima, uručene su dr Vladislavu Stepiću i dr Radoju Čoloviću. Zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić istakao je da je ta ustanova uvek pripadala i uvek

Društvo

02.03.2016 u 12:25

Tumor markeri određuju postojanje maligne bolesti

Kod pojave kancera, tumorske ćelije luče jedinjenja koja se zovu tumorski markeri. Njihovo povećanje u serumu krvi može da ukaže da kod čoveka postoje maligne promene u organizmu. Dugi niz godina cilj analize tumorskih markera jeste da se neinvazivnim metodama, uzimanjem krvi iz vene, dokaže prisustvo tumora u organizmu i to po mogućstvu dok je on još mali, kako bi se oboleli što pre lečili. Treba imati u vidu da se tumori najuspešnije leče dok ne daju metastaze u organizmu. Kako ističe profesor dr Vladimir Jurišić, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu i naučni savetnik iz oblasti onkologije, tumorski markeri su obično ili produkti koje tumorske ćelije luče u krv, ili su to molekuli na ćelijskoj membrani tumora koje ne poseduje normalna, već samo promenjena

Društvo

24.02.2016 u 12:07

I jedan odlazak u solarijum rizičan za pojavu raka kože

U Srbiji se godišnje otkrije od 500 do 600 novih slučajeva obolelih od melanoma, najopasnije vrste raka kože, a prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” zabeležen je porast broja obolelih kod mladih koji imaju do 29 godina, i to, pre svega, kod pripadnica ženskog pola. I u Evropi i u SAD utvrđeno je da je melanom jedan od najčešćih maligniteta kod mladih odraslih osoba. Porast obolevanja u opštoj populaciji, ali i kod devojaka i mladih žena do 30 godina povezan je s povećanim izlaganjem suncu, ali i korišćenjem solarijuma. Pokazano je da je korišćenje solarijuma odgovorno za više od 450.000 slučajeva pojave melanoma godišnje, a samo jedan odlazak u solarijum povećava rizik za pojavu ove opake bolesti. U nedavnom istraživanju objavljenom u SAD, u grupi

Društvo

21.02.2016 u 11:16

Besplatna vakcinacija protiv pneumokokne infekcije – na čekanju

Ukoliko se usvoji predlog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što se očekuje u prvoj polovini ove godine, bebe u Srbiji će besplatno biti vakcinisane protiv pneumokokne bolesti, koja je vodeći uzrok ozbiljnih oboljenja kod dece i odraslih u celom svetu. Reč je o infekciji čiji je uzročnik bakterija pneumokok, koja se može naći u brisu grla i nosa i kod potpuno zdravih osoba, a izaziva zapaljenje srednjeg uva, sinusa i bronhitis, zapaljenje pluća i moždanih ovojnica (meningitis), sepsu… Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od milion i po ljudi godišnje umire od pneumokokne bolesti. U najvećem riziku od obolevanja su deca mlađa od pet godina, odrasli stariji od 65 godina i hronični bolesnici. Zato lekari smatraju da je veoma važno da i kod nas što

Beograd

19.02.2016 u 23:20

Ograničene posete u bolnicama zbog gripa

Zbog porasta broja obolelih od sezonskog gripa zabranjene su posete pacijentima na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije i u KBC „Zvezdara”, a u ostalim bolnicama KCS-a redukovane su na pola sata i ograničene na jednu osobu. Oni koji imaju simptome gripa ili respiratorne infekcije ne bi trebalo da posećuju pacijente koji leže u bolnicama kako bi se izbegle zaraze i dodatno pogoršanje njihovog zdravstvenog stanja. Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da je u protekloj nedelji u 109 slučajeva zabeleženo oboljenja sličnih gripu, dok je 14.400 ljudi potražilo pomoć lekara zbog respiratornih infekcija. Uporni kašalj Više problema od gripa građani ovih dana imaju zbog upornog kašlja, koji traje nedeljama. Kada dođu kod lekara, pacijenti

Društvo

16.02.2016 u 15:10

Bol zbog pritiska nerva na kičmenom stubu

Bolovi u kičmi pogađaju veliki deo stanovništva. Najviše ljudi ima problema s diskus hernijom, odnosno oštećenjem diska kičmenog stuba (međupršljenske hrskavice). Ovo degenerativno oboljenje kičme najčešće se javlja kod osoba koje imaju od 30 do 45 godina. Najbolje se postavlja dijagnoza kada pacijent, posle sumnje lekara na postojanje ove bolesti, uradi snimanje kičme na magnetnoj rezonanci. Uz pomoć snimka lekar može tačno da vidi u kojim je delovima kičme došlo do pritiska na nerve zbog „iskakanja” diska iz ležišta. Blaži oblici diskus hernije leče se uz pomoć lekova protiv bolova i odlaska na fizikalnu terapiju, dok se pacijenti s težim zdravstvenim problemom upućuju na operaciju. Osim bola u leđima, pacijenti se žale i na veoma jak bol u celoj nozi, slabost stopala, probleme s mokrenjem...

Društvo

14.02.2016 u 13:15

Ni obdukcija ne daje tačan uzrok iznenadne smrti kod dece

Iznenadna smrt dvogodišnjeg dečaka M. M. u vrtiću u Malom Mokrom Lugu, koji se nije probudio posle podnevnog spavanja u jaslenoj grupi, izazvala je strah kod mnogih roditelja. Neki su pozivali i pedijatre sa molbom da im objasne ovu pojavu i eventualne načine za njeno sprečavanje. Lekari kažu da iznenadna smrt kod dece nije retka pojava. Javlja se kod zdravog deteta koje nije imalo kliničku sliku nekog oboljenja. Smrt kod dece može da nastupi iznenada, najčešće u snu, pojašnjava dr Snežana Rsovac, načelnica Pedijatrijske i neonatalne nntenzivne nege Dečje klinike u Tiršovoj. Prema izvorima Centra za kontrolu bolesti, u Americi na 100.000 živorođene dece zabeleži se 38,7 iznenadnih smrti godišnje. Smrt deteta – najstresniji životni događaj Smrt deteta je

Beograd

11.02.2016 u 20:05

Vantelesna oplodnja i operacije katarakte uskoro i kod privatnika

Parovi koji ne mogu da dobiju potomstvo prirodnim putem uskoro će ponovo moći da se prijave za postupak vantelesne oplodnje i kod privatnika. I oni građani koji imaju problema sa očnom kataraktom moći će o trošku države da se operišu u privatnim oftalmološkim klinikama. Ove vesti sa nestrpljenjem su dočekali supružnici koji muku muče da stignu na red u državnim ginekološkim klinikama kako bi dobili mogućnost za veštačku oplodnju i pacijenti koji godinama čekaju na spasonosnu intervenciju na oku. Na listama čekanja za operaciju katarakte je oko 30.000 pacijenata, a godišnje se u državnim bolnicama obavi najviše 15.000 operacija. Zbog toga mnogi pacijenti plaćaju intervencije kod privatnika, koje staju od 800 do 1.500 evra po oku. – Kada sam pre nekoliko meseci, posle višegodišnjeg čekanja,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar