Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Svet

16.05.2022 u 19:48

Na pitanje koliko imaš godina – tri odgovora

Na jednostavno i tako uobičajeno pitanje „Koliko imaš godina?”, građani Južne Koreje imaju tri odgovora. Tako je, recimo, osoba rođena 2004. godine tek postala punoletna po međunarodnom modelu, dok po „korejskom dobu” u jednoj verziji već ima 20, a po drugoj je napunila 19 godina. Ovaj zbunjujući odgovor koji proizlazi iz suživota tradicije i uticaja globalizacije podstakao je novu vlast da razmotri ukidanje mešovitog modela i u ovom polju se priključi ostatku sveta. Ta pomisao je ujedno izazvala polemike u javnosti, koja se podelila na one koji zagovaraju održanje vekovima ukorenjene tradicije računanja starosne dobi i zagovornike jednostavne računice, po kojoj dete prvi rođendan slavi na navršenih godinu dana od trenutka kada je došlo na svet. Novoizabrani južnokorejski predsednik Jun Suk

Svet

16.05.2022 u 13:54

Evroskeptični Melanšon sanja da postane premijer Francuske

Nema „medenog meseca” za Makrona do okončanja junskih parlamentarnih izbora iako bi trebalo da predahne nakon reizbora. Poznato je da Francuzi ne menjaju mišljenje mesec dana nakon što su odabrali predsednika, ali naredni izbori stavljaju na kocku Makronovu apsolutnu većinu u skupštini i prizivaju eventualnu kohabitaciju s levičarskom alijansom. Žan-Lik Melanšon, arhitekta novonastalog levičarskog saveza, oformljenog zarad pohoda na parlament, sanja velike snove. Zagledan u daljinu, kaže da se sprema da postane sledeći premijer Francuske. On poziva ljude u aktuelnoj kampanji širom zemlje da podrže levicu u, kako kaže, „trećem krugu predsedničkih izbora”. Makron je u prethodnom mandatu uživao apsolutnu parlamentarnu većinu, toliku da je mu je nadenut nadimak Jupiter. Poređenje s vrhovnim

Svet

10.05.2022 u 18:38

Zelenski obećava pobedu „pre ili kasnije”

Volodimir Zelenski je očekivao da će nemački kancelar odgovoriti na njegov poziv i 9. maja biti u Kijevu, što Olaf Šolc nije učinio. Jučerašnji dan – datum kad je 1945. u Berlinu sovjetski maršal Žukov u ime savezničkih snaga ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel – nemački kancelar proveo je u svojoj zemlji, donekle možda i zbog kritika da bi njegov boravak u Kijevu bio neprimeren. Na 77. godišnjicu kapitulacije nacističke Nemačke Šolc se obratio svom narodu govoreći o istorijskoj odgovornosti Nemačke, pa je govoreći u kontekstu Ukrajine istakao da zbog toga sada stoje uz ovu zemlju, što se ogleda i u isporuci oružja. Dan pobede nad fašizmom u senci je ukrajinskog rata koji traje 76 dana, a tim

Svet

07.05.2022 u 16:16

Ukrajina se priprema za kontraofanzivu

Nemačka će u Ukrajinu transportovati sedam samohodnih haubica, uz pet takvih sistema koje je holandska vlada obećala. Ministarka odbrane Kristin Lambreht kaže da će isporuka biti obavljena u narednim sedmicama. Reč je o haubicama koje Berlin naziva najmodernijim na svetu i jednim od najmoćnijih artiljerijskih oružja. Prošle sedmice su prvi put u Kijev poslali i teško naoružanje, tenkove za protivvazduhoplovnu odbranu „gepard”. I Velika Britanija će „sve više pomagati Ukrajini”, kako to reče premijer Džonson, što će trajati dok god je „pomoć potrebna”. „Šta god Putin pokušao da uradi ukrajinskom narodu, on nikada neće slomiti njegov duh”, preneo je „Gardijan” reči Borisa Džonsona. Volodimir Zelenski, koga britanski premijer voli da oslovi kao „zaista jednog od najneverovatnijih

Svet

05.05.2022 u 22:27

Šojgu: Transport sa oružjem NATO-a je legitimna meta

„Da bi uništio transportnu infrastrukturu Ukrajine, neprijatelj je raketirao objekte u Dnjepropetrovskoj, Kirovogradskoj, Lavovskoj, Viničkoj, Kijevskoj, Zakarpatskoj, Odeskoj i Donjeckoj oblasti.” Ovako je o jučerašnjoj ofanzivi Rusije izvestio Generalštab Oružanih snaga Ukrajine. U generalštabu dalje navode da ruske trupe ne prestaju da izvode ofanzivne operacije na istoku zemlje kako bi „uspostavile punu kontrolu nad teritorijom Donjecke i Luganske oblasti i održale kopneni koridor s privremeno okupiranim Krimom”. Sa Crnog mora su ispaljene dve rakete „kalibar”. Tas navodi da je podmornica u sastavu Crnomorske ratne flote ispalila dva krstareća projektila i pogodila kopnene ciljeve, te da je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije preciziralo kako je izveden udar na vojnu infrastrukturu.

Svet

26.04.2022 u 20:09

Snažan signal iz Pariza u korist Evrope

Na očekivani i najavljivani rezultat francuskih predsedničkih izbora tačku su stavila dva neočekivana smrtna ishoda u centru Pariza nakon što je na mitingu reizabrani Emanuel Makron za pristalice održao govor. Iako je kampanja bila prožeta „strahom od pobede ekstremne desnice”, bilo je jasno da će aktuelni predsednik u finalnom krugu u nedelju poraziti Marin le Pen, istina, uz manju razliku u odnosu na onu koja je postojala između ova dva rivala pre pet godina. Dakle, ekstremna desničarka neće voditi Francusku, na koju, kako reče predsednik Evropskog saveta, EU može da računa još pet godina. Pozicije ostaju iste. Narednih pet godina ogledaće se u kontinuitetu i Makronovoj posvećenosti jačanju svoje zemlje u evropskoj porodici, koju takođe želi da osnaži. Ipak, tenzije su rasle

Svet

18.04.2022 u 18:36

Bitka za snabdevanje hranom u „zaključanom” Šangaju

Nakon više od dve godine žestoke borbe protiv pandemije korone u Kini, „pao” je Šangaj, i to od najblažeg oblika virusa, što je možda jedina dobra vest u zatvorenom gradu. To zbunjuje građane, ali i SAD, koje su digle glas zbog drakonskih mera koje su do juče obuhvatale i razdvajanje zaražene dece od roditelja. Kina im je poručila da, kada je reč o suzbijanju pandemije, dobro znaju šta rade. A ono što sada rade zasniva se na planu da, možda i već u maju, potpuno iskorene virus. Procenjuju da je bolje da žive izvesno vreme pod strogim pravilima, nego da nonšalantnost prema koroni plaćaju životima. Od prvog zvaničnog zatvaranja dela grada, privrednog centra Pudong, prošle su skoro tri nedelje. Masovno testiranje ljudi (26 miliona stanovnika) gotovo je svakodnevno. Život se odvija onlajn. Školska

Svet

17.04.2022 u 20:58

Preduzetnice i časni makroi

„Sve što se ne može iskoreniti treba oporezovati pa tim novcem makar okrečite bolnice.” Toliko je svojevremeno o temi legalizacije prostitucije i marihuane imao da kaže jedan Nišlija koji se televizijskoj ekipi pohvalio i da se lično uverio kako je ova oblast u Amsterdamu i Nemačkoj savršeno uređena. Istina, Evropa ima daleko popustljiviji stav prema prostituciji nego SAD, pa je u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Grčkoj, Turskoj, Mađarskoj, Holandiji, Letoniji prostitucija izjednačena s ostalim privrednim granama i regulisana, a u drugim je legalna, ali nije regulisana. Seksualni radnici na ravnoj su nozi sa zaposlenima u uslužnim delatnostima, te stoga ravnopravno i oporezovani. Proglašenje ove delatnosti privrednom granom trebalo je da uništi eksploataciju i trgovinu ljudima, te da

Svet

17.04.2022 u 20:12

Diplomatska bitka za Folklande 40 godina posle rata

Ožiljci Folklandskog rata još su sveži iako je prošlo 40 godina. Ostrva su još uvek britanska, ali Argentina i dalje vodi diplomatsku bitku za dobijanje Folklanda pod svoj suverenitet. Tim povodom su pre dva meseca predsednici Kine i Argentine Si Đinping i Alberto Fernandez u zajedničkom saopštenju naveli da Peking potvrđuje podršku argentinskom zahtevu za pun suverenitet na Malvinskim ostrvima, što je argentinski naziv za ovu teritoriju. Velika Britanija je oštro reagovala na takvu podršku Kine, navodeći da su ova ostrva deo britanske porodice. London i Buenos Ajres opet su počeli da se gledaju popreko, posebno posle otkrića naftnih rezervi u vodama nedaleko od ostrva koja su od argentinske obale udaljena oko 400 kilometara. Ovih dana, na godišnjicu rata, argentinski ministar

Svet

03.04.2022 u 18:55

Da li su Ukrajinci dobrodošli u Veliku Britaniju

Velika Britanija – koja je na paroli „Vrati kontrolu”, a koja se najviše odnosila na kontrolu granica i antimigracionu kampanju, izašla iz EU – posle toliko reklamirane akcije „Dom za Ukrajince” odobrila je samo 2.700 viza. Jedan od glavnih arhitekata bregzita Boris Džonson, koji izražava saosećanje sa ukrajinskim izbeglicama, situaciju u Ukrajini upoređuje sa bregzitom na tezi borbe za slobodu. Na pitanje da li vlada treba da olakša birokratiju u vezi sa izdavanjem viza ljudima koji beže od rata Džonson je odgovorio da je Britanija bila izuzetno velikodušna. Dodao je i kako misli da mogu biti neverovatno ponosni na ono što država radi. S njim se ne slažu ne samo opozicionari i oni koji su spremni da otvore vrata svoga doma izbeglicama, ali ih birokratija u tome sprečava, već i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ljiljana Vujić