Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Svet

01.10.2021 u 22:24

U Avganistanu žene sudije na udaru oslobođenih osuđenika

Osudile su zbog nasilja nad ženama na hiljade muškaraca, koji ih, od kada ih je talibanska vlast pustila na slobodu, progone širom Avganistana. Strah od odmazde postao je novi život za više od 200 žena sudija, od kojih su neke za Bi-Bi-Si govorile o tome kako su i zašto postale plen. Svega nekoliko dana nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, hiljade osuđenih silovatelja i ubica puštene su iz zatvora. Jedna od sagovornica priča da je zovu s nepoznatih brojeva, šalju preteće i uvredljive poruke. Pre nego će doći do smene vlasti, osudila je na 20 godina zatvora čoveka koji je brutalno ubio suprugu. Tokom izricanja presude zločinac joj je rekao da će joj, kad izađe iz zatvora, učiniti isto što i svojoj ženi. Od kada su došli talibani često je zove. Uzeo je njene podatke iz

Svet

20.08.2021 u 17:36

Za „Tviter” su i pande deo kineske propagande

Uspeh talibana koji su pre nekoliko dana umarširali u Kabul korisnici „Tvitera” mogli su da prate iz časa u čas, jer je portparol islamista o tome redovno izveštavao na svom nalogu na ovoj društvenoj mreži. U kompaniji „Tviter” ni u jednom trenutku nisu pomislili da u tome ima nečega spornog. Reagovao je bivši predsednik SAD Donald Tramp, jetko konstatujući da, za razliku od njega, talibani mogu da se oglašavaju na „Tviteru”. „Ubice, pljačkaše i diktatore promovišu”, kaže Tramp, dok njega „skidaju” s mreže. Ovim svojim opaskama opet je pokrenuo lavinu komentara o tome koliko su društvene mreže nedosledne. Pre Trampa na „Tviter” su se žalili Kinezi i Rusi tvrdeći da na ovoj društvenoj mreži postoje dvostruki aršini. Naime, krajem prošle godine „Tviter” je počeo naloge pojedinih medija da

Svet

17.08.2021 u 19:00

Andžej Duda nije uslišio želju Amerike

Andžej Duda nije uslišio želje Amerike da učini sve što je u njegovoj moći da zakon o restituciji ne bude izglasan u gornjem domu skupštine ili da stavi veto. Rekavši „da” izmenama zakona o upravnom postupku, poljski predsednik je rekao „ne” i Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Otežavanje povraćaja imovine koju su u Drugom svetskom ratu oduzeli nacisti, a kasnije komunistički režim, razljutilo je i Izrael, koji zakon smatra antisemitskim. Duda, po vokaciji pravnik, misli drukčije. Nakon što je potpisao izmene po kojima, 30 godina nakon donošenja, prvobitne odluke o oduzimanju nije više moguće promeniti i vratiti imovinu u upravnom postupku, već isključivo na sudu, poljski predsednik je rekao da je uveren da je svojim potpisom stavio tačku na epohu pravnog haosa,

Svet

07.08.2021 u 20:41

Nemačka otkriva sve više stogodišnjaka čuvara logora

Vest da će se, verovatno u oktobru, zbog nacističkih ratnih zločina napokon suditi bivšem čuvaru logora koji je poživeo gotovo 100 godina, kao da je odmotala klupko. Nekoliko dana nakon što je u nemačkim medijima odjeknula ova informacija, javni tužioci najavili su da istražuju još nekoliko slučajeva, tačnije da će se u ovom smeru fokusirati na još desetak osumnjičenih. Možda će suđenje zbog saučesništva u 3.500 ubistava čuvaru logora Zahsenhauzen biti samo uvod u proces u kojem će se nakon toliko decenija napokon suditi za zlodela onima koji su još živi. Tragedija tog doba nije završena zatvaranjem logora. Mnogi koji su uspeli da kao zatočenici prežive fabrike smrti nisu dočekali ova suđenja. Umrli su u iščekivanju, dok su počinioci proveli dug životni vek uz svoje porodice. Većina

Svet

03.08.2021 u 21:42

Suđenje stogodišnjem čuvaru nacističkog logora

Krivično gonjenje poslednjih živih zločinaca Trećeg rajha još nije okončano. Tako, nakon više od sedam decenija od Nirnberškog procesa, mnogi i dalje uspešno izbegavaju suđenje provodeći mirno poslednje dane. Mnogi su, međutim, smrt dočekali bez sudske presude, dok stogodišnji čuvar iz Zahsenhauzena vešto izbegava i smrt, a donedavno i sud. Pravda će u njegovom slučaju, možda biti donekle zadovoljena, zahvaljujući samo tome što je dočekao duboku starost. Ako poživi do jeseni, biće gonjen pred sudom u gradu Neurupinu zbog saučesništva u slučaju 3.500 ubistava u nacističkom koncentracionom kampu u blizini Berlina. Stogodišnji čuvar, čije ime nemački mediji nisu objavili, jer to u ovoj etapi procesa nije dozvoljeno, radio je u logoru od 1942. do 1945. godine, gde je bilo, prema zvaničnim

Svet

02.08.2021 u 07:52

„Gugl” osporava nemački zakon o govoru mržnje

„Gugl” uzvraća udarac, ali je upitno koliko će biti bolan po svetskog šampiona u drugom uglu ringa. Naime, sud u Kelnu u utorak je primio njihovu tužbu zbog, u široj nemačkoj javnosti omraženog zakona o govoru mržnje (poznatog kao NetzDG) koji, u proširenoj verziji, po mišljenju predstavnika „Gugla”, krši pravo na privatnost korisnika. Ni 2018. godine, kad je stupio na snagu, zakon nije izazvao oduševljenje u novinarskim, pravnim, političkim i krugovima aktivista za zaštitu građanskih prava. Gugl, naime, od suda traži da ospori odredbu koja nalaže da se podaci korisnika prosleđuju, recimo policiji, pre nego što se utvrdi da je ta osoba govorom na internetu počinila neki greh – podsticala na nasilje ili diskriminaciju. Dakle, poseban problem leži u zahtevu da provajderi, poput „Jutjuba”,

Svet

01.08.2021 u 21:45

Istina zatrpana lažima

Da li patimo od hronične nesposobnosti da se zamislimo nad životom drugog i da sebe posmatramo u odnosu na okruženje? Reklo bi se da su simptomi ove bolesti, možda pogubnije i od pandemije virusa korona, primetni među pripadnicima oba tabora – vakcinisanih i onih koji neće da prime cepivo protiv kovida 19. Prvi mahom nemaju strpljenja da saslušaju kojom logikom se vode drugi, a antivakseri neće da preispitaju stav u odnosu na dalekosežne posledice svojih odluka. Štaviše, većina njih i nije protiv vakcina, već protiv ove – nove. Oni su kovid nevakseri, a ne suštinski antivakseri. Ovo je bitno imati na umu kada u kontekstu širenja skepse pričamo o uticaju medija, pogotovu delovanju na društvenim mrežama, gde je istina zatrpana lažima, pa kroz ovu prizmu zajednički zdravstveni problem koji se

Svet

27.07.2021 u 08:24

Apokalipsa danas ili radikalno resetovanje

Nezapamćeni talas vrućine odneo je stotine života u Kanadi. U Dolini smrti srušen je temperaturni rekord. Poplave nezapamćene u proteklom veku zadesile su Kinu. Neviđene bujice razorile su zapadnu Evropu, a u stravičnim požarima nestale su šume i sela. Na hiljade iznenadnih smrtnih slučajeva prijavljeno je u Britanskoj Kolumbiji. Visoke temperature (čak 54,4), šumski požari, poplave prvi su simptomi bolesti koja hronično muči Zemlju. Svet je u šoku, dok za struku stvarnost nije iznenađujuća. Prognoze klimatologa delovale su nestvarno, a sada su toliko opipljive da ne može da se diše. Svet se guši u dimu, enormnim vrućinama, u vodi. Sadašnjost je dovoljno tragična i traumatična i kada ne govorimo o prognozama onih koji kažu da najgore tek dolazi i da ćemo svi iskusiti ono što je nedavno

Svet

20.06.2021 u 13:08

Kameron kao školski primer loše prakse

Dejvid Kameron je nestao s britanske političke scene nakon što je raspisao referendum o napuštanju Evropske unije, ali je i dalje inspiracija kolegama, koje je ovom prilikom njegova umešanost u aferu „Grinstil” navela da rade na izmenama standarda o ponašanju ministara i ostalih vladinih zvaničnika nakon što napuste ove funkcije. Naime, britanski parlament razmatraće predlog da se tamošnjim ministrima zabrani da se bave lobiranjem u periodu od pet godina nakon što napuste funkciju. Predloženo je i da im se onemogući da preuzimaju uloge u privatnom sektoru koji je povezan s oblastima koje su bile u njihovoj nadležnosti, i to dve godine nakon što im istekne mandat, uz mogućnost da se ova vrsta zabrane prolongira ako se proceni da za tim postoji potreba. Ova pravila, ako budu usvojena, biće

Svet

30.05.2021 u 11:12

Međunarodna istraga o kršenju ljudskih prava u Gazi

Savet UN za ljudska prava pokreće istragu o „sistematskoj diskriminaciji i represiji” u Izraelu i Palestini s ciljem da utvrdi osnovne uzroke nedavnih krvoprolića u Gazi. Odluku, koja je usledila na zahtev muslimanskih država, a usvojilo je u četvrtak veće UN za ljudska prava, izraelski premijer smatra sramotnom. Palestinska uprava, pak, aplaudira uz komentar da se „realnost aparthejda i nekažnjivost ne mogu više ignorisati”. Visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bašele, rekla je da bi jedanaestodnevni izraelski napadi mogli predstavljati ratni zločin ako se utvrdi da su bili nesrazmerni, a optužila je palestinski Hamas za ispaljivanje neselektivnih raketa na Izrael. Ona smatra da Izrael ima pravo da brani svoje građane i da Palestinci imaju ista prava – ali da je smrt dec

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ljiljana Vujić