Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

04.03.2022 u 18:00

Filmske priče za pevanje, repovanje, smeh i suzu

50. FEST Problem sa projektorom u dvorani Kombank arene je rešen pa će svi oni kojima je zbog toga bilo uskraćeno gledanje filma „Anet” Lea Karaksa, a već su kupili karte, projekcija biti nadoknađena i omogućena već 7. marta. I ne treba je propustiti, jer je ovaj francuski autor sa statusom kultnog scenariste i reditelja, zarađenog još davno filmovima „Zla krv”, „Ljubavnici na mostu”, „Sveti motori”, sada ležerno i znalački „ušetao” u svet mjuzikla. „Anet” jeste mjuzikl i film obojen ljubavnom i životnom dramom, živopisan, lirski a moderan, sa gradiranom emocionalnom skalom i sa autorovim dubokim poštovanjem umetnosti. Ne samo filmske već i operske, pozorišne i glumačke. Karaks svojom scenarističkom rukom ispisuje ljubavnu priču o paru umetnika koji se duboko i previše voli, a

Kultura

03.03.2022 u 18:15

Pod vrelim meksičkim suncem

50. FEST Najnoviji film meksičkog višestruko nagrađivanog scenariste, reditelja i producenta Mišela Franka – „Zalazak sunca”, imao je svetsku premijeru na 78. Venecijanskom festivalu, a na programu 50. Festa se prikazuje danas i sutra. Autor kultnih filmova „Hronično”, „Aprilova ćerka”, „Nakon Lucije”, „Danijel i Ana” i „Novi poredak”, sada nudi nepredvidljiv i intimističko dramski film sa Timom Rotom i Šarlotom Gejnzbur u glavnim ulogama brata i sestre, čiji će se odmor u mondenskom delu po mnogo čemu živopisnog meksičkog letovališta pretvoriti i u suočavanje sa ličnim odnosom i sa nasiljem koje ih okružuje... I u ovom filmu nastavljate istraživanje pojedinaca i društva pod pritiskom, ali je sada radnja filma smeštena u turistički raj – Akapulko? Nije slučajno što se „Zalazak

Kultura

02.03.2022 u 18:15

Poezija pogrešnih mesta, strahova i samoobmane

50. FEST Rimska autorsko rediteljska braća blizanci Damijano i Fabio Dinoćenco (1988), na prošlogodišnjem Festu osvojili su nagradu za najbolji scenario za film „Tamna bajka” za koji su prethodno bili nagrađeni i u Berlinu. Sada na 50. Festu, u Glavnom takmičarskom programu, pred publikom i pred žirijem predvođenim Milošem Bikovićem, nalazi se njihov novi film – „Amerika Latina” sa kojim su se prošlog septembra takmičili na 78. Venecijanskom festivalu, gde se i dogodio ovaj ekskluzivni razgovor za „Politiku” čiji su delovi danas pred vama. I poput „Tamne bajke” ili njihovog prvog filma „Bratstvo u krvi” i njihove zbirke poezije „Moja majka je oružje” i „Amerika Latina” je žanrovski najpribližnija psihološkom trileru sa povremenim elementima horora. Jer blizanci, koji za sebe kažu da

Kultura

01.03.2022 u 18:15

Ostrvo prizora iz bračno-stvaralačkog života

50. FEST Beogradski 50. Fest je u programu „Gala” ugostio i film „Bergmanovo ostrvo” francuske rediteljke i scenaristkinje Mie Hansen-Lov („Sve je oprošteno”, „Otac moje dece”, „Sve što dolazi”), koji je bio jedan od najvećih miljenika kritike na prošlogodišnjem Kanskom festivalu. Autorka je povela svoje filmske junake, koje glume Tim Rot i Viki Krispi, na švedsko ostrvo Faro gde je legendarni Ingmar Bergman snimio kadrove nekih od svojih najboljih filmova, tamo živeo u kući koja je danas pretvorena u njegov muzej i svratište pisaca i sineasta iz celog sveta, na ostrvo na kojem je i sahranjen. I baš tu Mia Hansen-Lov pripoveda svoju priču o životu u paru, o sudarima kreativnosti i različitog stvaralačkog senzibiliteta i o „duhovima” od kojih je sasvim logično najprisutniji

Kultura

28.02.2022 u 18:00

O glupim muškarcima i neodlučnim ženama

50. FEST Upravo imate priliku da se u programu „Gala” na 50. Festu suočite s „Tri sprata”, najnovijim filmom obožavanog italijanskog reditelja Nanija Moretija, u kom je radnja smeštena u jedan buržoaski kvart njegovog voljenog Rima, u trospratnicu gde nekoliko porodica živi svoje paralelne priče. Ovo je jedan od retkih Moretijevih filmova bez humora jer je kriza svuda naokolo, pa nema mesta za smeh. U tri epizode u razmaku od pet godina stvari se menjaju, junaci idu u zatvor i ponovo bivaju oslobođeni, razvode se, umiru ili nestaju, a opet – uopšte se ne menjaju. I tu je plodno tle za Moretijevu istragu građanske licemernosti, laži u porodičnim i komšijskim odnosima i istragu aktuelnih tema koje tište sva savremena društva. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, čiji su delovi

Kultura

27.02.2022 u 14:22

Vedre boje životne nevinosti

Lepo je uroniti u uspomene iz prošlosti, u njene vedre boje i u letnju toplinu najmirisnijeg mora na svetu što je doskora bilo naše – zajedničko. Da, povratak u to slatko doba životne nevinosti i naivnih pohoda u osvajanje slobode tokom školskih raspusta nekako i ne ide bez te opojne mešavine mirisa borovine, lavande i soli, ni bez sećanja na prvi poljubac i prvu morsku ljubav i na stečena prijateljstva koja mogu, ako se zalivaju, da ostanu večna... Sve ovo je iz ugla nas „matoraca” što smo se u međuvremenu napili i žuči i meda, pa nam povremena upadanja u (jugo)nostalgična sanjarenja o detinjstvu dođu kao neki lek. Iz ugla dece, koju mi odrasli po prirodi stvari „žešće smaramo”, sve je naravno još lepše i unikatnije. I da znate da jeste, svaku uspomenu za tili čas mogu da prizovu

Kultura

25.02.2022 u 08:40

Večeras počinje 50. Fest

Srpskom premijerom međunarodno višestruko nagrađivanog filma „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, večeras počinje 50. Fest. Pod sloganom „Novi hrabri svet” do 6. marta u dvoranama širom Beograda i van njega (Sava centar zbog rekonstrukcije nije više u funkciji centralnog mesta festivalskih zbivanja), biće prikazano više od osamdeset filmova i svi oni, osim filmskih klasika u Kinoteci, imaće svoje srpske premijere upravo na Festu. Arsenijevićev film koji u sebi spaja aktuelnu evorpsku migrantsku krizu i ljubavnu priču epskih razmera, samo je jedan od ukupno deset novih srpskih filmova koji će se u takmičarskim i netakmičarskim Festovim programima suočiti sada sa domaćom publikom. Tu je i angažovani i tematski važan film „Heroji radničke klase” Miloša Pušića, koji je

Kultura

23.02.2022 u 20:00

Skakati od sreće ili oboleti od večite mladosti

Samoukog francuskog filmskog stvaraoca i muzičara Kantena Dipijea (1974) svetska filmska publika upoznala je posle niza kratkih filmova i dugometražnih dela poput: „Guma”, „Pogrešno”, „Pogrešni policajci”, „Stvarnost”, „U policijskoj stanici”, a naročito po crnoj komediji „Jelenska koža”. Zato je svetska premijera njegove nove komedije „Neverovatno, ali istinito”, u programu „Gala” na upravo završenom 72. Berlinalu, dočekana i sa radoznalošću i sa radošću. Dipije je još jednom pokazao neverovatnu veštinu da od polazne nadrealne situacije (podrumski tunel u funkciji svojevrsne vremenske mašine) tim svojim „uvrnutim” senzibilitetom napravi komično okretni osvrt na poznatu ljudsku muku: kako se nositi sa nadolazećom starošću i kako ostati što duže mlad. I upravo na toj uobičajenoj muci on

Kultura

21.02.2022 u 12:21

Li Ruijun, kineski reditelj: Sva godišnja doba jedne ljubavi

Kineski naslov filma znači „skriveno u zemlji prašine i dima”. Na dubljem filozofskom planu, on sugeriše da iščezlo vreme i život nisu nestali već su možda skriveni u prašini POTPISI: Iz filma „Povratak u prah” Fotografije pres služba Berlinala Zima, proleće, leto i jesen smenjuju su i vizuelno i emotivno u životima junaka filma „Povratak u prah” kineskog reditelja, scenariste, montažera i scenografa Li Ruijuna (1983), ostavljajući gledaoca bez daha pred lepotom svakog kadra što se poput slikarskih platna ređaju u tematskom i značenjskom nizu. „Povratak u prah” je jedan od najlepših filmova viđenih u glavnom takmičarskom programu 72. Berlinala, te ne čudi što je odmah po svetskoj premijeri otkupljen za prikazivanje na evropskom tržištu. Li Ruijun (prvo

Kultura

18.02.2022 u 20:00

Sve boje mojih sećanja iz detinjstva

72. BERLINALE Ovogodišnja dodela „Zlatnog medveda” spojila je dve trenutno verbalno najpopularnije teme današnjice: žena i ekologija, i žiri 72. Berlinala je sigurno toga bio svestan. Pobednički film „Alkaras” režirala je žena – španska (katalonska) rediteljka i scenaristkinja Karla Simon, a njegova tema je „zelena”: opstanak porodičnih farmi voćnjaka generacijama uzgajanih na tradicionalan a danas zvan organski način. Karla Simon (1986), tvorac mnogih kratkih filmova i dugometražnog autobiografskog „Leto 1993” za koji je osvojila brojne svetske nagrade i bila španski kandidat za „Oskar” (2018), sada se vratila u svoju rodnu oblast oko gradića Alkaras u Kataloniji i u svom drugom dugometražnom igranom filmu ponudila pravu poeziju od života. Simpatičan i drag film koji reflektuje i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić