Kup.	Prod.	Sred.
116.99	117.69	117.34
114.51	115.2	114.86
120.03	120.76	120.4

Kultura

29.11.2021 u 20:00

Filmska energija strele u letu

27. FAF Postmodernistička parabola sa elementima mističnog trilera i mračna priča o zlikovcu koji iznenada otkriva da ima dušu, zbog čega nad njom lebdi i pitanje može li postojati raj i za dželate – tako se u najkraćem može opisati izvrstan ruski film „Kapetan Volkonogov je pobegao” autorskog (i bračnog) dvojca Nataše Merkulove i Alekseja Čupova, koji se pod lokalnim distributerskim naslovom „Grobnica za kapetana Volkonogova” sada prikazuje na Festivalu autorskog filma. Ovo je već treći zajednički igrani film ovih zanimljivih i u svetu već nagrađivanih filmskih autora, koji u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” govore i o svom načinu rada, priči čija je radnja smeštena u doba „velike čistke” u SSSR-u, i o snimanju u doba pandemije. Vas dvoje ste i koautori scenarija, gde ste našli

Kultura

28.11.2021 u 10:10

Kusturica predsednik žirija na festivalu u Kairu

Kairo - Ovogodišnji 43. Kairo filmski festival svečano je otvoren u zdanju čuvene kairske Opere predstavljanjem članova žirija glavnog takmičarskog programa, kojim predsedava naš reditelj Emir Kusturica, kao i bliskoistočnom premijerom argentinskog filma „Zvanična konkurencija” autorskog dvojca Gaston Duprat i Marijano Kon. Ova argentinska satirična komedija jedan je od 15 filmova koji se u međunarodnom takmičarskom programu pred predsednikom žirija Kusturicom (Srbija), glumicama Marizom Berenson (SAD), Neli Karim (Egipat) i Norom Arnezeder (Francuska), filmskim kompozitorom Kaledom Muzanarom (Liban) i rediteljima Čaitanijom Tamhaneom (Indija) i Robertom Minervinijem (Italija), nadmeću za „Zlatnu piramidu” i ostala festivalska odličja. Predsednik festivala, proslavljeni

Kultura

26.11.2021 u 15:06

I hrabri i novi i sasvim ludi svet

Dodelom nagrade za životno delo našem reditelju, scenaristi i dramskom piscu Goranu Markoviću i projekcijom filma „Francuska depeša” („The French Dispatch”) kultnog američkog reditelja Vesa Andersona, večeras u Beogradu počinje 27. Festival autorskog filma. Na festivalu koji će se paralelno održavati u još 10 srpskih gradova, u 11 programskih celina biće prikazano više od 80 filmova, od kojih će se njih 12 takmičiti za gran pri, nagradu za najbolju režiju „Aleksandar Saša Petrović”, kao i za nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario. Za legat nagradu profesora Vlade Petrića, za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića, takmiče se svi filmovi. Neke od njih ne bi trebalo sada propustiti. Recimo ovogodišnjeg berlinskog pobednika, film rumunskog autora Radua

Kultura

25.11.2021 u 22:15

Zrnce humora i mnogo gorčine

Mene su učili da su tebe izmislili samo da bi narod držali u neznanju – kaže Stojan obraćajući se bogu u još nedovršenoj crkvi, u nadi da mu jedino on može skinuti iznenadno pojavljeni svetleći oreol iznad glave zbog kojeg ga se ljudi plaše i izbegavaju ga. Kako se bog tim povodom nije oglasio, sirotom Stojanu nije preostalo ništa drugo do da posluša svoju ženu Nadu i počne da čini grehove. Nada računa da će se posle tri počinjena „osrednja” greha (lenčarenje, ždranje i zavist), koja bi se mogla računati kao jedan veliki, njen muž otarasiti neželjenog oreola i opet postati onaj stari. Kakav? Pa, bezgrešni poštenjačina i dobričina koji još svoju partijsku knjižicu nije bacio. Stojan je bio i ostao iskreni komunista, sve do tog incidenta sa oreolom, posle čega se u njega uselila sumnja i

Kultura

24.11.2021 u 20:00

Pod ruku sa Polom Verhovenom

Beligijsko-francuska glumica, televizijska voditeljka i pisac Viržini Efira (1977, Brisel), postala je popularna zahvaljujući romantičnoj televizijskoj seriji i filmu „U krevetu sa Viktorijom”, pojavila se i u filmu „Ona” Pola Verhovena da bi sada zablistala i u njegovoj „Benedeti”. Posle svetske premijere na 74. Kanskom festivalu ovaj film će se sada naći i pred gledaocima 27. Festivala autorskog filma u Beogradu. Na 78. Venecijanskom festivalu Efira je bila i članica žirija, a u nezavisnom programu „Dani autora” prikazan je i film „Medelen Kolins” Antoana Baroa u kojem igra lik Žudit Fove, mlade žene i majke koja u dve države vodi dvostruki život. U oba ova filma Viržini Efira je u složenim dramskim ulogama, s tim što je uloga Benedete – časne sestre posvećena Isusu živela u

Kultura

23.11.2021 u 20:00

Film kao magija našeg haotičnog vremena

Gruzin Aleksandar Koberidze (1984, Tbilisi), scenarista i reditelj, posle uspeha svog dugometražnog prvenca „Neka leto nikad ne dođe”, upustio se u novu čudesnu avanturu stvorivši film „Šta vidimo kada gledamo u nebo”, koji je na ovogodišnjem 71. Berlinalu osvojio nagradu međunarodnog žirija kritike Fipresci, a za koji dan srpsku premijeru imaće na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu. U tročasovnoj sagi o ljubavi i o sudbinskim razmimoilaženjima, Koberidze nudi sve moguće blagodeti poetski snažnog magičnog realizma u filmskoj umetnosti. Sve ono što tako retko primetimo u stvarnosti iz svakodnevnog života, Koberidze sada stavlja u film. Kapljanje vode sa ulične česme, konzerve pića koje pokreće vetar, nepravilni nizovi parkiranih automobila, zvezda koja se pomalja pored susedne zgrade,

Kultura

19.11.2021 u 20:00

Nestali očevi i kriza kolektivnog identiteta

Još sa kratkim filmom „Slonovi nikada ne zaboravljaju”, prikazanim svojevremeno u Kanu, scenarista, reditelj i producent Lorenco Vigas (Merida, Venecuela, 1967) skrenuo je na sebe pažnju svetske filmske javnosti, da bi kruna njegovog tek započetog filmskog stvaralaštva bio dugometražni film „Iz daleka” za koji je 2015. godine osvojio „Zlatnog lava” na 72. Venecijanskog festivala, prvog koji je ikada otišao u Venecuelu. Tematski, još sa njegovim kratkim filmom započeta je triologija o nedostatku očinske figure, koja je nastavljena filmom „Iz daleka” i sada zaokružena i završena filmom „Kutija”, premijerno prikazanim na 78. Venecijanskom festivalu i pre nekoliko dana nagrađenim „Srebrnim Aleksandrom” za najbolju režiju na 62. Solunskom festivalu. U „Kutiji” Vigas sada pripoveda o

Kultura

16.11.2021 u 22:00

„Zlatni Aleksandar” francuskom filmu

Solun - Nagrada „Zlatni Aleksandar – Teo Angelopulos” za najbolji film 62. Solunskog festivala, i deset hiljada evra, prema odluci žirija, u čijem je radu učestvovao i naš svetski proslavljeni dizajner zvuka Roland Vajs, pripala je francuskom filmu „Mekani” („Softie”/„Petite nature”) Samuela Tesa, koji je svoju svetsku premijeru letos imao na 74. Kanskom festivalu u programu „Nedelja kritike”. Samuel Tes, francuski glumac, scenarista, reditelj i producent, koautor nagrađivanog filma „Parti gerl”, sada nudi intimnu, delikatnu gorko-slatku, jednostavnu ali i duboku priču o nežnom, anđeoski plavokosom desetogodišnjaku Džoniju, suptilno istražujući različite aspekte emocionalnog i seksualnog buđenja deteta predtinejdžerskog uzrasta u čijem životu nema mnogo poezije (oca jedva poznaje,

Kultura

15.11.2021 u 22:00

Svaki dug je zao drug

Solun – Pred samu završnicu 62. Solunskog festivala, koji se uz strogo kontrolisane zdravstvene mere vratio u dvorane u kojima se tradicionalno održava, u okviru glavnog takmičarskog programa održana je i svetska premijera grčko-srpsko-albanskog koprodukcijskog filma „Stado ovaca” Dimitrisa Kanelopulosa, do sada poznatog kao tvorca mnogih kratkih igranih i dokumentarnih filmova. Uz manjinsku podršku Filmskog centra Srbije, u koprodukciji Snežane Penev van Hauvelingen i uz originalnu muziku koju je komponovao naš Dejan Pejović, Kanelopulosov film ostavio je vrlo dobar utisak kao drama o spirali zločina koja se rađa i buja među grčkim dužnicima. Među njima je i Tanasis (Aris Servetalis), marljivi uzgajivač cveća i ukrasnih biljaka na omanjoj plantaži izvan grada, ali i njegovi drugari – sve

Kultura

12.11.2021 u 20:00

Razrušena kuća mog detinjstva

62. SOLUN Solun – Veliki stambeni objekat u Pnom Penu, nazvan „Bela zgrada”, još 1963. godine zajednički su dizajnirali kambodžanski arhitekta Lu Ban Hap i njegov francusko-ukrajinski kolega Vladimir Bolijanski, prema urbanističkim planovima renoviranja koje je osmislio modernizator Van Molivan još u vreme kralja Sihanuka. Ova državna zgrada u srcu grada, namenjena službenicima ministarstva kulture, potpuno je ispražnjena u vreme vladavine Crvenih kmera, kada je tada opustošeni Pnom Pen postao pravi grad duhova. Osamdesetih godina prošlog veka posle političkog pada zloglasnih Crvenih kmera čije su krvave akcije punile naslovne stranice svetskih medija pa i „Politike”, „Belu zgradu” su ponovo naselili umetnici, pa i otac mladog kambodžanskog filmskog autora Keviča Neanga, inače vajar koji je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће