Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

28.11.2016 u 19:57

Deset godina biblioteke „100 slovenskih romana”

Deset godina velike međunarodne edicije „100 slovenskih romana” obeleženo je na svečan način u Ljubljani gde je i sedište Foruma slovenskih kultura, pokrovitelja ovog ambicioznog projekta. Na glavnoj svečanosti, u čast deset godina edicije „100 slovenskih romana”, koja je održana u Slovenskoj filharmoniji u Ljubljani pod pokroviteljstvom ministra kulture Antona Peršaka, o rezultatima ove edicije govorili su Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, i ministar Peršak. Na velikoj međunarodnoj književnoj večeri učestvovalo je osam pisaca čiji su romani zastupljeni u ediciji „100 slovenskih romana”: Vida Ognjenović (Srbija), Roman Senčin (Rusija), Dimitar Baševski (Makedonija), Svetoslav Nahum (Bugarska), Vlado Žabot (Slovenija), Nada Gašić (Hrvatska), Miodrag Popović (Crna

Kultura

25.11.2016 u 12:06

U slavu Njegoša, oca poezije

U ovogodišnjem „Kolu”, kao 727. knjigu, Srpska književna zadruga, objavila je zbirku pesama Matije Bećkovića (1939), pod naslovom „Prahu oca poezije”. Predgovor za knjigu napisao je Milovan Danojlić. O knjizi su govorili prof. dr Stojan Đorđić, dr Duško Babić i autor. Posle naslova „Prahu oca poezije”, koji je napisao, dakle, u formi posvete, ističe Stojan Đorđić, Bećković je stavio na početak svoje nove pesničke knjige moto od dva distiha, oba iz kosmogonijskog speva Petra Petrovića Njegoša „Luča mikrokozma”.

Kultura

19.11.2016 u 10:45

Zlo pod maskom dobra

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine. Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla? Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć

Kultura

16.11.2016 u 21:05

Obnavlja se biblioteka SANU

Posle višegodišnjih odlaganja tek je nedavno obezbeđen novac za potpuno renoviranje čitaonica, kataloga i svih prostorija za rad sa korisnicima. Ovih dana su radovi u toku i trajaće do prvih meseci 2017. godine. Zbog toga Biblioteka neće u tom periodu raditi sa korisnicima. To je najbolja najava obeležavanja 175 godina rada Biblioteke SANU koja će 2017. prirediti stručne i svečane skupove, kao i druge programe. Biblioteka SANU je počela da radi 1842. godine. Tada su Dimitrije Tirol i drugi članovi Društva srpske slovesnosti poklonili knjige i postavljen je prvi bibliotekar Konstantin Bogdanović. Danas Biblioteka ima oko milion i po knjiga i drugih publikacija. Smeštena je u palati SANU u Ulici kneza Mihaila. Dve trećine njenog fonda je na stranim jezicima. Razmenjuje izdanja

Kultura

13.11.2016 u 14:00

Začetnik „proze novog stila”

Trstenik–U Narodnoj biblioteci „Jefimija”, u Trsteniku, u okviru književne manifestacije „Savremena srpska proza”, koja se održava 33. put, upriličen je okrugli sto o stvaralaštvu akademika Dragoslava Mihailovića (1930), našeg poznatog pisca, pod naslovom „Svi putevi vode ka stvarnom”. Mihailović je autor kultnih dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Zlotvori”, „Čizmaši”, „Kratka istorija satiranja”, „Jalova jesen”, „Crveno i plavo”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Gori Morava”, „Lov na stenice”, „Goli otok” (I–V)... U svojim pričama, romanima i dokumentarnoj prozi, ističe Mihajlo Pantić, Dragoslav Mihailović iscrpno tematizuje nemoć čoveka da se odupre tragičkom pritisku istorije i ideologije, time temeljno određujući

Kultura

07.11.2016 u 20:45

Monografija o Hilandaru

U slavu Hilandara, kaže Matija Bećković, ispevano je više pesama nego i o jednom drugom srpskom manastiru. A najviše ih je napisano u našem nedobu i nevremenu. One koje su nastale u prethodnim vekovima mogu se na prste nabrojati. A one koje su nastale u naše bezbožno vreme čine malu biblioteku. Gotovo da nema nijednog savremenog pesnika koji Hilandaru nije posvetio pesmu ili knjigu. Slavomir Vojinović (1951), izdavač, publicista i fotograf iz Mladenovca, objavio je vrlo luksuznu monografiju: „Hilandar” (Sveta srpska lavra u oku i stihu), čiji je izdavač „VD Luki” iz Mladenovca. Kroz sve vekove, dodaje Bećković, Srbi su rađali sinove – da prisluže sveću koju je u Hilandaru zapalio Svetizoran Sava. I „kad su živi zavideli mrtvima” i kad je crkva bila porugana, i kad je Bog pisan malim

Kultura

07.11.2016 u 08:40

Od Ćele-kule do Ariljskog anđela

Dragan Hamović (1970), piše pesme, eseje, kritike, bavi se uredničkim i priređivačkim radom. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik „Povelje”, upravnik Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu, urednik u Zavodu za udžbenike u Beogradu, a sada je saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Nedavno je dobio nagradu „Đorđe Jovanović” za knjigu „Put ka uspravnoj zemlji” (Moderna srpska poezija i njena kulturna samosvest), u izdanju Instituta za književnost i umetnost, a upravo se pojavila i njegova nova knjiga „Meko jezgro” (poezija i opisi), u biblioteci „Atlas” Srpske književne zadruge. Naslov ste pozajmili od Vaska Pope. Iako „kulturni heroj moderne epohe srpske književnosti”, Popa je,

Kultura

27.10.2016 u 08:00

Danas je Školski dan

Danas je na Sajmu knjiga – Školski dan, koji je namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za Školski dan pripremaju raznovrsne programe za mlađe i starije školarce. Svečano otvaranje je u Hali 2, u 11 časova. Cena ulaznica za kolektivne posete iznosi 150 dinara. Akcija „Volimo srpski” Na štandu „Službenog glasnika”, od 13 do 15 časova, u okviru Školskog dana, pod sloganom „Volimo srpski”, uz druženje s autorom knjige „Avram, Bogdan vodu gazi” – Vladislavom Vojnović, i ilustratorom Lukom Tilingerom, deca će imati priliku da uče kaligrafsko ispisivanje slova i imena

Kultura

26.10.2016 u 13:05

Priče, romani, komentari

„Arhipelag” je objavio knjige nekih od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca. Posle novog izdanja remek-dela Davida Grosmana „Vidi pod: Ljubav”, ova izdavačka kuća predstavila je na Sajmu knjiga srpska izdanja novog romana velike ruske književnice Ljudmile Ulicke „Zeleni šator”, roman novog Harmsa ruske književnosti Alekseja Slapovskog „Ja nisam ja” o krizi identiteta u društvima u tranziciji, kao i roman norveškog pisca Eugena Šuljgina „S nekog drugog sveta” koji govori o savremenom Istanbulu kao gradu priča i o savremenoj Turskoj kao složenom, podeljenom i uzbudljivom društvu.

Kultura

25.10.2016 u 08:10

Drugi život Grigorija Božovića

„A dužnost je celokupne čitalačke publike da se najzad istinski obavesti o lepoti i slavi i jadu svoga krvavoga i ropskoga Juga, i to ne iz falsifikovanih i otužnih izvora, već na moćnome i bistrome vrelu koje mu je, svojom knjigom, u dosad nedostupnome kršu, stvorio g. Gr. Božović”. Ovako je Stanislav Vinaver (1924), pisao o Grigoriju Božoviću, najznačajnijem srpskom piscu s Kosova i Metohije, koga su nazivali i kosovskim Andrićem. Zavod za udžbenike Beograd objavio je Sabrana dela Grigorija Božovića (1880–1945), u dva toma, na više od 2.600 strana.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević