Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

11.02.2016 u 22:05

Pesnička rehabilitacija Stanislava Vinavera

Dvadeseti zbornik u ediciji „Poetika srpske književnosti” i sedmi u okviru projekta „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetoga veka: nacionalni i evropski kontekst”, posvećen je poeziji Stanislava Vinavera (1891–1955). Nastao je kao rezultat naučnog skupa „Poezija i modernistička misao Stanislava Vinavera”, koji je održan prve nedelje novembra 2014. godine u Šabačkoj biblioteci i Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Urednik zbornika je Predrag Petrović. Vinaver, kaže Petrović, jedan je od najznačajnijih i najsvestranijih autora srpske književnosti, stvaralac o čijem je razuđenom opusu dosta pisano i kome je već posvećen obiman zbornik koji je uredio Gojko Tešić, a Institut za književnost i umetnost objavio sada već davne 1990. godine. Dok je prva

Kultura

09.02.2016 u 21:49

Kako je osmeh seoba postao suza

U Svečanoj sali SANU, Biblioteka SANU, čiji je upravnik Miro Vuksanović, predstavila je „Sentandrejski zbornik” (1–4) i knjigu Dinka Davidova „Detinjstvo”, koju je objavila Srpska književna zadruga. O zborniku (1987–2015), čiji je prvi urednik bio Dejan Medaković, a danas je Dinko Davidov, govorio je Branislav Todić, a o knjizi „Detinjstvo” Dušica Lečić Toševski. Dejan Medaković i Dinko Davidov, uz Dimitrija E. Stefanovića, podsetio je Miro Vuksanović, najviše vremena i znanja dali su izučavanju sentandrejske prošlosti. Nekad je Sentandreja bila veliko severno srpsko ostrvo gde su pisali Čarnojević, Račani, Venclović, Jaša Ignjatović i drugi, odakle su odjekivala zvona sa sedam pravoslavnih crkava, i tako redom. Danas je Sentandreja veliki srpski znak, dignut na ravan kraj Vladičanskog

Kultura

07.02.2016 u 22:00

Preminuo Danilo Nikolić

Danilo Nikolić (1926), srpski književnik, preminuo je u subotu uveče u Beogradu, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Kremacija je u utorak, u 10 časova, na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Splitu, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Detinjstvo i mladost proveo je na Kosovu i Metohiji, u Peći. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radni vek proveo je u Radio Beogradu. Bio je poznat kao strasni ribolovac. Prvu knjigu pripovedaka – „Male poruke”, objavio je 1957. godine, a od knjiga pripovedaka zapažene su još: „Povratak u Metohiju”, „Spisak grešaka”, „Ulazak u svet”, „Provetravanje vladara” i „Spisak zvanica”. Prvi roman objavio je 1989. godine – „Vlasnici bivše sreće”, koji je ušao u deset najboljih romana decenije. Autor je i romana:

Kultura

05.02.2016 u 09:05

Hemingvej – muževni genije

Ernest Hemingvej, kaže Aleksandra Žeželj Kocić (1977), profesor engleskog jezika i književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, bio je veliki pisac koji je platio, i dalje plaća visoku cenu zarad statusa bajronovskog tipa književne zvezde koju je stekao. Nije ni slutila, kada je počinjala sa istraživanjem, do kojih će sve informacija o Hemingveju i njegovom delu doći. Sakupila je ogromnu građu, od 1923. do današnjih dana. Nedavno je odbranila doktorsku tezu: „Proza Ernesta Hemingveja iz ugla teorija roda i razlike”, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljuje radove na različite teme iz književnosti. Poseduje CPE (Certificate of Proficiency in English), diplomu koju izdaje Kembridž za engleski kao strani jezik. Član je Hemingvejevog društva (The Hemingway Society), kao i

Kultura

01.02.2016 u 08:05

Od Beča, preko Pešte, do Novog Sada

Krajem XVIII i početkom XIX veka Srbi iz Austrije premestili su središte svog kulturnog i političkog delovanja najpre iz Beča u Peštu, a zatim iz Pešte u Novi Sad. Zbog pojačane cenzure, koja je posebno došla do izražaja posle 1807. godine, oni su svoje kulturno i političko središte potražili dalje od centara moći, na prostoru na kojem su imali etničku većinu. Jedno vreme uporedo su se razvijala dva kulturno-politička središta srpskog naroda u Monarhiji: budimpeštansko i novosadsko. Knjigu akademika Vasilija Đ. Krestića „Austrougarska građa o ujedinjenoj omladini srpskoj” objavila je Matica srpska iz Novog Sada. Sa više od 20.000 stanovnika, stotinama dućana, jakim zanatstvom, razvijenom žitnom trgovinom i rečnim saobraćajem, koji ga je na severu povezivao s Peštom i Bečom, a na

Kultura

27.01.2016 u 15:05

Stradanje Srba u Vojnoj krajini

Knjigu „Pismo Petru Kočiću i još ponekome” Anđelka Anušića, objavio je „Službeni glasnik”. Sve priče u ovoj zbirci, ističe Nikola Vujčić, možemo da shvatimo kao istorijski i intertekstualni citat proze Petra Kočića, odnosno Kočićeve nacionalne borbe i nacionalnog stava. U svim pričama, u različitim vremenskim periodima, od austrougarskih do kraja 20. veka, prikazano je stradanje Srba na prostorima Bosanske Krajine, u tragičnim situacijama rata i mira, okupacije i prisile, genocida i rata. Svaka od priča je posebna celina, a sve ih objedinjuje tragična srpska sudbina i specifični karakteri i životne priče. Tema Granice, one istorijske Vojne krajine, naglašava Slavica Garonja Radovanac, malo je prisutna u našoj svesti, a još manje zastupljena u srpskoj književnosti. Ta, ne samo

Kultura

19.01.2016 u 09:05

Čekanje velikog praska pesme

Posle knjiga: „Vinozorje, šapati” i „Vinarija Beržerak”, Milomir Đukanović (1948), pesnik, romansijer, pripovedač, satiričar, objavio je knjigu „Sazvežđe šasle”. Reč je o trećoj knjizi zamišljenog „Vinskog petoknjižja”. Knjigu je objavila izdavačka kuća „Vuk” iz Loznice. Milomir Đukanović je autor dvadesetak knjiga, među kojima su i kultni romani „Američki eksperiment” i „Koktel Menhetn”. Radio je kao urednik u „Ježu” i RTS-u. Šasla je vrsta grožđa u Egiptu. Slična je našoj plemenki koja leči pesničku melanholiju. Šta krije „Sazvežđe šasle”? „Vinsko petoknjižje”, pa i knjiga „Sazvežđe šasle”, predstavlja zbir skromnih lirskih spoznaja o svetu izneverenih očekivanja i potrošenih nada. I Tvorčevih, i ljudskih. To je magloviti naslutak delića zagonetke koju je Tvorac postavio pred

Kultura

15.01.2016 u 22:27

U knjizi je sigurnost

U prisustvu uglednih zvanica, među kojima su bili i Vladimir Kostić, predsednik SANU, Jasmina Mitrović Marić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića, Vladan Vukosavljević, sekretar za kulturu grada Beograda, Laslo Blašković, direktor Narodne biblioteke Srbije, Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Nebojša Bradić, urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, Biblioteka grada Beograda proslavila je svoj 85. rođendan. Kao i svake godine, uručene su nagrade „Marija Ilić Agapova” i „Grigorije Vozarović” i proglašene najčitanije knjige stranih autora u mreži Biblioteke grada Beograda. Rezimirajući prošlu godinu, Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke grada Beograda, istakla je da je prošle godine upisano više od 150.000 čitalaca, bibliotečku građu koristilo je

Kultura

10.01.2016 u 22:05

Ja sam pesnik „rezervne generacije“

Izdavačka kuća „Svet knjige“ iz Beograda, povodom osamdesetog rođendana i šest decenija stvaranja, objavila je knjigu sabranih pesama Vuka Krnjevića (1935), u jednoj knjizi. Knjigu „Vrata vjetrena“, u kojoj je i do sada neobjavljena poema „Godovi Vjetrenih vrata“, priredio je Zoran M. Bundalo. Krnjević je rođen u Sarajevu, studirao u Beogradu, diplomirao u Sarajevu. Autor je dvadesetak zbirki pesama. Radio je kao urednik u RTS-u i beogradskoj „Prosveti“. Skoro tri decenije uređivao je časopis „Književnost“.

Kultura

30.12.2015 u 08:15

Neke su žrtve istovremeno i dželati

Vladimir Kecmanović (1972), autor kultnih romana: „Top je bio vreo“, „Sibir“ i „Kainov ožiljak“ (s Dejanom Stojiljkovićem), objavio je novi roman „Osama“, u izdanju „Lagune“. Kecmanovićeva proza prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik. Jedan je od najpopularnijih pisaca srednje generacije. I vaš novi roman govori o ratu devedesetih na ovim našim prostorima. Te se traume nije lako osloboditi? Za razliku od „Topa“, koji je smešten u samo srce pakla, radnja „Osame“ se samo manjim delom odvija u ratnom vremenu. Ali, istina je, ona tim ratom jeste određena. Rat je moćna tema, a pisanje može da se tumači i kao pokušaj oslobađanja od traume, mada ne volim ta psihologistička tumačenja. Da li je sa ove vremenske distance jasnije ko su bile žrtve, a ko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević