Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

11.02.2016 у 22:05

Песничка рехабилитација Станислава Винавера

Двадесети зборник у едицији „Поетика српске књижевности” и седми у оквиру пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетога века: национални и европски контекст”, посвећен је поезији Станислава Винавера (1891–1955). Настао је као резултат научног скупа „Поезија и модернистичка мисао Станислава Винавера”, који је одржан прве недеље новембра 2014. године у Шабачкој библиотеци и Институту за књижевност и уметност у Београду. Уредник зборника је Предраг Петровић. Винавер, каже Петровић, један је од најзначајнијих и најсвестранијих аутора српске књижевности, стваралац о чијем је разуђеном опусу доста писано и коме је већ посвећен обиман зборник који је уредио Гојко Тешић, а Институт за књижевност и уметност објавио сада већ давне 1990. године. Док је прва

Култура

09.02.2016 у 21:49

Како је осмех сеоба постао суза

У Свечаној сали САНУ, Библиотека САНУ, чији је управник Миро Вуксановић, представила је „Сентандрејски зборник” (1–4) и књигу Динка Давидова „Детињство”, коју је објавила Српска књижевна задруга. О зборнику (1987–2015), чији је први уредник био Дејан Медаковић, а данас је Динко Давидов, говорио је Бранислав Тодић, а о књизи „Детињство” Душица Лечић Тошевски. Дејан Медаковић и Динко Давидов, уз Димитрија Е. Стефановића, подсетио је Миро Вуксановић, највише времена и знања дали су изучавању сентандрејске прошлости. Некад је Сентандреја била велико северно српско острво где су писали Чарнојевић, Рачани, Венцловић, Јаша Игњатовић и други, одакле су одјекивала звона са седам православних цркава, и тако редом. Данас је Сентандреја велики српски знак, дигнут на раван крај Владичанског двора и

Култура

07.02.2016 у 22:00

Преминуо Данило Николић

Данило Николић (1926), српски књижевник, преминуо је у суботу увече у Београду, саопштило је Удружење књижевника Србије. Кремација је у уторак, у 10 часова, на Новом гробљу у Београду. Рођен је у Сплиту, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Детињство и младост провео је на Косову и Метохији, у Пећи. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Радни век провео је у Радио Београду. Био је познат као страсни риболовац. Прву књигу приповедака – „Мале поруке”, објавио је 1957. године, а од књига приповедака запажене су још: „Повратак у Метохију”, „Списак грешака”, „Улазак у свет”, „Проветравање владара” и „Списак званица”. Први роман објавио је 1989. године – „Власници бивше среће”, који је ушао у десет најбољих романа деценије. Аутор је и романа: „Краљица

Култура

05.02.2016 у 09:05

Хемингвеј – мужевни геније

Ернест Хемингвеј, каже Александра Жежељ Коцић (1977), професор енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду, био је велики писац који је платио, и даље плаћа високу цену зарад статуса бајроновског типа књижевне звезде коју је стекао. Није ни слутила, када је почињала са истраживањем, до којих ће све информација о Хемингвеју и његовом делу доћи. Сакупила је огромну грађу, од 1923. до данашњих дана. Недавно је одбранила докторску тезу: „Проза Ернеста Хемингвеја из угла теорија рода и разлике”, на Филолошком факултету у Београду. Објављује радове на различите теме из књижевности. Поседује ЦПЕ (Certificate of Proficiency in English), диплому коју издаје Кембриџ за енглески као страни језик. Члан је Хемингвејевог друштва (The Hemingway Society), као и Удружења за

Култура

01.02.2016 у 08:05

Од Беча, преко Пеште, до Новог Сада

Крајем XVIII и почетком XIX века Срби из Аустрије преместили су средиште свог културног и политичког деловања најпре из Беча у Пешту, а затим из Пеште у Нови Сад. Због појачане цензуре, која је посебно дошла до изражаја после 1807. године, они су своје културно и политичко средиште потражили даље од центара моћи, на простору на којем су имали етничку већину. Једно време упоредо су се развијала два културно-политичка средишта српског народа у Монархији: будимпештанско и новосадско. Књигу академика Василија Ђ. Крестића „Аустроугарска грађа о уједињеној омладини српској” објавила је Матица српска из Новог Сада. Са више од 20.000 становника, стотинама дућана, јаким занатством, развијеном житном трговином и речним саобраћајем, који га је на северу повезивао с Пештом и Бечом, а на југу с

Култура

27.01.2016 у 15:05

Страдање Срба у Војној крајини

Књигу „Писмо Петру Кочићу и још понекоме” Анђелка Анушића, објавио је „Службени гласник”. Све приче у овој збирци, истиче Никола Вујчић, можемо да схватимо као историјски и интертекстуални цитат прозе Петра Кочића, односно Кочићеве националне борбе и националног става. У свим причама, у различитим временским периодима, од аустроугарских до краја 20. века, приказано је страдање Срба на просторима Босанске Крајине, у трагичним ситуацијама рата и мира, окупације и присиле, геноцида и рата. Свака од прича је посебна целина, а све их обједињује трагична српска судбина и специфични карактери и животне приче. Тема Границе, оне историјске Војне крајине, наглашава Славица Гароња Радованац, мало је присутна у нашој свести, а још мање заступљена у српској књижевности. Та, не само географска већ и

Култура

19.01.2016 у 09:05

Чекање великог праска песме

После књига: „Винозорје, шапати” и „Винарија Бержерак”, Миломир Ђукановић (1948), песник, романсијер, приповедач, сатиричар, објавио је књигу „Сазвежђе шасле”. Реч је о трећој књизи замишљеног „Винског петокњижја”. Књигу је објавила издавачка кућа „Вук” из Лознице. Миломир Ђукановић је аутор двадесетак књига, међу којима су и култни романи „Амерички експеримент” и „Коктел Менхетн”. Радио је као уредник у „Јежу” и РТС-у. Шасла је врста грожђа у Египту. Слична је нашој племенки која лечи песничку меланхолију. Шта крије „Сазвежђе шасле”? „Винско петокњижје”, па и књига „Сазвежђе шасле”, представља збир скромних лирских спознаја о свету изневерених очекивања и потрошених нада. И Творчевих, и људских. То је магловити наслутак делића загонетке коју је Творац поставио пред човека, а овај

Култура

15.01.2016 у 22:27

У књизи је сигурност

У присуству угледних званица, међу којима су били и Владимир Костић, председник САНУ, Јасмина Митровић Марић, саветник председника Томислава Николића, Владан Вукосављевић, секретар за културу града Београда, Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Небојша Брадић, уредник Културно-уметничког програма РТС-а, Библиотека града Београда прославила је свој 85. рођендан. Као и сваке године, уручене су награде „Марија Илић Агапова” и „Григорије Возаровић” и проглашене најчитаније књиге страних аутора у мрежи Библиотеке града Београда. Резимирајући прошлу годину, Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда, истакла је да је прошле године уписано више од 150.000 читалаца, библиотечку грађу користило је

Култура

10.01.2016 у 22:05

Ја сам песник „резервне генерације“

Издавачка кућа „Свет књиге“ из Београда, поводом осамдесетог рођендана и шест деценија стварања, објавила је књигу сабраних песама Вука Крњевића (1935), у једној књизи. Књигу „Врата вјетрена“, у којој је и до сада необјављена поема „Годови Вјетрених врата“, приредио је Зоран М. Бундало. Крњевић је рођен у Сарајеву, студирао у Београду, дипломирао у Сарајеву. Аутор је двадесетак збирки песама. Радио је као уредник у РТС-у и београдској „Просвети“. Скоро три деценије уређивао је часопис „Књижевност“.

Култура

30.12.2015 у 08:15

Неке су жртве истовремено и џелати

Владимир Кецмановић (1972), аутор култних романа: „Топ је био врео“, „Сибир“ и „Каинов ожиљак“ (с Дејаном Стојиљковићем), објавио је нови роман „Осама“, у издању „Лагуне“. Кецмановићева проза преведена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик. Један је од најпопуларнијих писаца средње генерације. И ваш нови роман говори о рату деведесетих на овим нашим просторима. Те се трауме није лако ослободити? За разлику од „Топа“, који је смештен у само срце пакла, радња „Осаме“ се само мањим делом одвија у ратном времену. Али, истинa је, она тим ратом јесте одређена. Рат је моћна тема, а писање може да се тумачи и као покушај ослобађања од трауме, мада не волим та психологистичка тумачења. Да ли је са ове временске дистанце јасније ко су биле жртве, а ко

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Зоран Радисављевић

11.06.2026 у 17:11

Блокадери: Вучић је ово одавно говорио

11.06.2026 у 17:11

Лавров: Африка више не жели да буде извор сировина за Запад

11.06.2026 у 17:06

Холандија: више особа повређено када је ауто ударио у бициклисте

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности