У књизи је сигурност

У присуству угледних званица, међу којима су били и Владимир Костић, председник САНУ, Јасмина Митровић Марић, саветник председника Томислава Николића, Владан Вукосављевић, секретар за културу града Београда, Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Небојша Брадић, уредник Културно-уметничког програма РТС-а, Библиотека града Београда прославила је свој 85. рођендан. Као и сваке године, уручене су награде „Марија Илић Агапова” и „Григорије Возаровић” и проглашене најчитаније књиге страних аутора у мрежи Библиотеке града Београда.

Резимирајући прошлу годину, Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда, истакла је да је прошле године уписано више од 150.000 читалаца, библиотечку грађу користило је више од два милиона грађана, набављено је око 65.000 монографских публикација и више од 8.000 примерака серијских публикација.

Брижно су рестауриране и конзервиране најдрагоценије књиге које библиотека поседује. Реч је о два примерка „Минеја празничног” из 1536. године, „Требнику” из 1795, „Катихизису” из 1857, „Житију светих српских просветитеља Симеона и Саве” из 1794, али и о најстаријим издањима страних књига које се у знатној мери баве историјом Београда – посебно аустро-турским ратовима вођеним крајем XVII и почетком XVIII века. Посебно су драгоцена два годишта ретке периодике: „Новине Београдског читалишта” из 1847. и „Београдске илустроване новине” из 1866. године. Штампање прве књиге отиснуте у Београду – „Београдског четворојеванђеља”, довршено је, према наводима из саме књиге, 4. августа 1552. године. Рестауриран је и конзервиран примерак који поседује Библиотека града Београда.

Библиотека града Београда у својим богатим фондовима чува вредне примерке старе и ретке библиотечке грађе од изузетног значаја за културу Србије и историју Београда. Реч је, пре свега, о књигама, рукописима, гравирама, фотографијама и старим мапама.

Средствима Министарства за културу и информисање РС, додала је Јасмина Нинков, ове године обезбеђена је и посебна комора за физичку заштиту, која подразумева контролисане услове температуре и релативне влажности у којима ће се чувати драгоцености Библиотеке града Београда.

Дигитална Библиотека града Београда у 2015. години имала је 450.000 посета, а публикација „Београд у прошлости и садашњости” читана је више од хиљаду пута.

У својој беседи, насловљеној: „У књизи је сигурност”, академик Миро Вуксановић рекао је да нико у српској култури не успева да годишње окупи толико хиљада читалаца и посетилаца на свакодневним књижевним, научним и стручним састанцима, на предавањима и изложбама - књига и слика. И да делује у другим градовима, у земљи и изван ње. И да награђује писце, библиотекаре, издаваче, књижаре и књиговесце.

Увек се међу Србима, приметио је Вуксановић, понеко питао у свему, али никад тај понеко није рачунао да ће му победу на изборима осигурати шака јада запослених у култури. Зато и јесу тамо где јесу. Привилеговани због отмених послова, а кажњени зато што су пословима привилеговани. Када су недавно малобројни и бојажљиви упитали зашто и њима није враћен који милиметар од смањених плата као у просвети, добили су ироничан одговор: „Увек смо хтели да одвојимо културу од просвете”!

Жири за доделу награде „Марија Илић Агапова” за 2015. годину, који је радио у саставу: Зоран Здравковић (председник), Марина Неђић и Наташа Тркуља, донео је једногласну одлуку да награду „Марија Илић Агапова” за најбољег библиотекара у Београду равноправно додели др Светлани Мирчов, библиотекару саветнику, управници Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду и Александри Вићентијевић, вишем библиотекару, начелници Библиотеке „Доситеј Обрадовић” на Вождовцу и „Исидора Секулић” на Савском венцу. Награде је уручио Мирољуб Стојановић, председник Управног одбора Библиотеке града Београда.

Жири за доделу награде „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2015. години прогласио је издавачку кућу „Евро Бук”, која прославља четврт века постојања. Награду Новици Јевтићу, директору издавачке куће, уручила је Јасмина Нинков.

У музичком програму учествовао је бенд Јована Маљоковића.