Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

25.02.2016 u 22:00

Portret Luke Ćelovića za koji se verovalo da je uništen u ratu vraćen u Rektorat

Posle više od sedamdeset godina portret Luke Ćelovića – Trebinjca (1854–1929), poznatog trgovca, jednog od najuticajnijih ljudi u Srbiji s kraja 19. i početka 20. veka i velikog dobrotvora univerziteta, koji je naslikala čuvena Beta Vukanović, ponovo ponosno krasi zid svečane sale Rektorata Univerziteta u Beogradu. Nakon što je odatle nestao tokom Drugog svetskog rata, kada mu se izgubio svaki trag, ovaj impozantan prikaz Ćelovića u prirodnoj veličini konačno je pronađen i vraćen tamo gde pripada. Kako „Politika” saznaje u Rektoratu, priča počinje odlukom Ćelovića, jednog od osnivača Beogradske zadruge i njenog doživotnog predsednika, da testamentom iz 1911. godine celokupno svoje imanje ostavi ovoj instituciji...

Kultura

21.02.2016 u 20:28

Njujorški dileri na sudu zbog falsifikovanog Rotka

Ruski imigrant jevrejskog porekla i čuveni apstraktni ekspresionista Mark Rotko (1903–1970) ponovo je, nakon umetničkog uspona u Americi pre više od pola veka, u žiži njujorške umetničke scene. Ovoga puta reč je o skandalu koji se dogodio kada je ugledna kuća „Knedler i kompanija”, cenjena na tržištu umetnina morala da zatvori svoja vrata nakon što je optužena da je prodavala falsifikate Rotkovih dela koja je naslikao umetnik kineskog porekla. Priču o celom slučaju objavio je „Gardijan”, podsećajući na Rotkovu slavnu prošlost i uspeh koji je postigao retkim talentom za razumevanje boja, čije je korišćenje pred kraj stvaralačke karijere sveo na minimum, ali i interesovanjem za mnoge oblasti, posebno filozofiju. Pre nego što se ubio u svom njujorškom studiju 1970, važio je za giganta

Kultura

11.02.2016 u 22:00

Koliko je Milena u srpskoj kulturi

Izjava premijera Aleksandra Vučića da više vredi jedna Milena Dravić nego 30 ili 40 grešaka koje su napravile prethodne vlade, koju je dao pre dva dana apelujući da se odustane od predloga Ministarstva kulture i informisanja da se nacionalna priznanja u kulturi ukinu, bila je najcitiranija u medijima ali i kulturnoj čaršiji. Iz više razloga. Jedno od pitanja koje se moglo čuti u jučerašnjim neformalnim razgovorima u svetu kulturnih poslenika bilo je koliko tačno imamo Milena Dravić na spisku onih kojima je ovo priznanje već dodeljeno, a koliko je onih koji su ga dobili a o kojima se pričalo da ga nisu zaslužili?

Kultura

12.02.2016 u 09:05

Iz mornarice sam pobegao avionom

Šmeker, šeret i gospodin. Do detalja isklesanog lika, poput čoveka koji je za svojih devedeset godina video sveta, ali iskričavih očiju, poput mladića koji ga tek otkriva. Tokom rukovanja u prvom su planu prsti umrljani bojom. Zelena, plava, tek kap crne. Saznajem ubrzo i zašto. Petra Omčikusa, našeg poznatog slikara, kako sam kaže, pola u šali pola u zbilji, jako nervira pitanje koje mu često postave oni koji ga duže vreme nisu videli, a to je da li i danas još uvek slika. „Kako to neko može da pita. Pa šta bih drugo radio. To sam ja. Slikaću do kraja. Ma šta to na kraju bio kraj”, odgovara naš domaćin, dok se iza njegovih leđa stidljivo pomalja štafelaj i platno, na njemu sveže nanete boje. Upravo nastaje nova slika. Veliko prijateljstvo sa Duškom Vujoševićem Tokom jedne

Kultura

08.02.2016 u 09:15

Treba li sklanjati ideološke spomenike

Studentsku zajednicu u Oksfordu mesecima je potresala jedna neobična kontroverza. Akademci su tražili da se statua Sesila Rodsa, britanskog kolonijaliste, koja se nalazi na zgradi Orijel Koledža, odatle ukloni budući da je reč o ličnosti čija je prošlost, iako je reč o dobrotvoru ove obrazovne ustanove, umrljana ozbiljnim i nesumnjivim vezama sa aparthejdom. Rodsov spomenik uklonjen je u martu prošle godine iz kampusa Univerziteta u Kejptaunu u Južnoj Africi, nakon slične studentske akcije, što je bio zamajac za inicijativu u Velikoj Britaniji. Iako se, kako prenosi „Dejli telegraf”, rasprava na kraju okončala tako što je ovaj koledž odbio predlog onih koji ga pohađaju, argumentacija koja se mogla čuti na obe strane nije zanemarljiva. Spomenik Josipu Brozu Titu uklonjen sa

Kultura

02.02.2016 u 22:00

Crteži samoukog vizionara

Merdad Rašidi ima posebnu tehniku. Prefinjene poteze olovkom vuče poput veza, nekad sitnijeg nekad krupnijeg, pletući oblike antropomorfnih, floralnih i zoomorfnih formi, u kombinaciji sa kaligrafskim pismom. Prva samostalna izložba crteža ovog nemačkog samoukog umetnika iranskog porekla, do koje je došlo na predlog našeg Muzeja naivne i marginalne umetnosti, otvara se večeras u 20 sati u galeriji „Haos” i reč je o drugoj po redu postavci nekog stvaraoca marginalne umetnosti posle Ilije Bosilja kojem je ovaj izložbeni prostor otvorio svoja vrata. Prateći korene iz kojih potiče kao i svoj život van rodne zemlje, album crteža ovog samoukog vizionara, kako nam saopštava Nina Krstić, istoričarka umetnosti i autorka teksta u katalogu izložbe „Crtež kao molitva”, predstavlja svojevrsni dnevnik

Beograd

31.01.2016 u 12:08

Čupko – šmeker iz kraja

„Gde si, Čupko, bio ceo dan?” „Ne pitaj, ova beogradska patrola naporna je rabota... ali ne žalim truda – Beograd je moj dom!” „Šta jedemo danas?” „Koske, kao što znaš, malo teže varim, ali zato pašteta... mmm...” I dok razmišljam o čemu li je Čupko razmišljao dok nas je čekao shvatam da ova priča ne može da počne iz sredine. Nije novinarski. Kad je tačno sve počelo ne znam, ali dnevnu rutinu našeg Čupka, koji je odnedavno naš komšija, znam jer ga viđam svaki dan. Jutrom prvo proviri da proveri da li se razdanilo, onda obiđe komšiluk da protegne noge, pozdravi potom tokom dana bar nekoliko hiljada dvonožnih sugrađana, dočeka ponekog četvoronožnog druga raspoloženog za igru, a nekima od nas baš se obraduje – zna nas već neko vreme, sa njim delimo svoje obroke, svoje vreme i

Kultura

29.01.2016 u 18:05

Šta je novo na novom Oktobarskom salonu

Nakon što u 2015. godini nije bilo Oktobarskog salona (koji se do tada održavao svake godine ali je Skupština grada u novembru 2014. odlučila da se manifestacija održava na svake dve godine, što je tada izazvalo oštre polemike u javnosti) publika će u jesen 2016. imati priliku ponovo da ostvari uvid u nove tendencije domaće i strane savremene vizuelne umetnosti kao i u deo umetničke produkcije nastao između dva salona. Ovogodišnja smotra, 56. po redu, počeće u poslednjoj nedelji septembra, trajaće šest nedelja i održavaće se pod sloganom „Ljubavni zanos”. Kulturni centar Beograda (KCB) ostaje glavni organizator ove manifestacije a program će se odvijati u prostoru Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici (dva salona već su se tamo održavala) ali i u sve tri galerije KCB. Novi Odbor

Kultura

26.01.2016 u 08:05

Beogradski univerzitet muku muči sa zadužbinama

Vođeni prosvetiteljskim pobudama, brojni imućni pojedinci i članovi kraljevskih porodica (Miša Anastasijević, Luka Ćelović, Aleksandar Karađorđević, Milan i Natalija Obrenović…) u vreme obnove srpske državnosti poklanjali su Beogradskom univerzitetu zadužbine, i to u vidu nekretnina, novca, hartija od vrednosti i dragocenih umetničkih zbirki. Univerzitet je tim legatima raspolagao i prihode je koristio za opšte potrebe, stipendiranje studenata, nagrađivanje najuspešnijih naučnih radova. Međutim, problemi u upravljanju zadužbinama počeli su tokom Drugog svetskog rata, nastavili su se donošenjem Zakona o nacionalizaciji i nisu se, nažalost, okončali ni tokom procesa restitucije, započetog u Srbiji pre nekoliko godina. Drugim rečima, ova naša najprestižnija visokoškolska ustanova i dan-danas ima

Kultura

15.01.2016 u 22:05

Spomenik nije grobljanska figura

„Šta je danas spomenik? Šta je njegova pojavnost? Šta je njegovo trajanje, i svrha tog trajanja? A gde je tu arhitektura?” pita se, a kao da pita i nas, Davor Ereš jedan od učesnika izložbe „Spomenici i ideje”, preksinoć otvorene u Likovnoj galeriji KCB, za kojeg se, uz još brojne druge stvaraoce, Irina Subotić odlučila u okviru tradicionalnog januarskog ciklusa postavki „Kritičari su izabrali”. Sam izbor umetnika koji se bave memorijalnim obeležjima (većina njih nije realizovana) u najširem smislu te reči, kao što su Ana Adamović, Radoš Antonijević, Mrđan Bajić, Jelica Radovanović i Dejan Anđelković, Marko Lulić, Dušan Otašević, Branko Pavić, Dejan Miljković i Jovan Mitrović i drugi, ukazuje na ideju da se spomenici ne čitaju samo u kontekstu kulture sećanja već kao prostor koji je i mesto

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević