Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

25.02.2016 у 22:00

Портрет Луке Ћеловића за који се веровало да je уништен у рату враћен у Ректорат

После више од седамдесет година портрет Луке Ћеловића – Требињца (1854–1929), познатог трговца, једног од најутицајнијих људи у Србији с краја 19. и почетка 20. века и великог добротвора универзитета, који је насликала чувена Бета Вукановић, поново поносно краси зид свечане сале Ректората Универзитета у Београду. Након што је одатле нестао током Другог светског рата, када му се изгубио сваки траг, овај импозантан приказ Ћеловића у природној величини коначно је пронађен и враћен тамо где припада. Како „Политика” сазнаје у Ректорату, прича почиње одлуком Ћеловића, једног од оснивача Београдске задруге и њеног доживотног председника, да тестаментом из 1911. године целокупно своје имање остави овој институцији...

Култура

21.02.2016 у 20:28

Њујоршки дилери на суду због фалсификованог Ротка

Руски имигрант јеврејског порекла и чувени апстрактни експресиониста Марк Ротко (1903–1970) поново је, након уметничког успона у Америци пре више од пола века, у жижи њујоршке уметничке сцене. Овога пута реч је о скандалу који се догодио када је угледна кућа „Кнедлер и компанија”, цењена на тржишту уметнина морала да затвори своја врата након што је оптужена да је продавала фалсификате Роткових дела која је насликао уметник кинеског порекла. Причу о целом случају објавио је „Гардијан”, подсећајући на Роткову славну прошлост и успех који је постигао ретким талентом за разумевање боја, чије је коришћење пред крај стваралачке каријере свео на минимум, али и интересовањем за многе области, посебно филозофију. Пре него што се убио у свом њујоршком студију 1970, важио је за гиганта

Култура

11.02.2016 у 22:00

Колико је Милена у српској култури

Изјава премијера Александра Вучића да више вреди једна Милена Дравић него 30 или 40 грешака које су направиле претходне владе, коју је дао пре два дана апелујући да се одустане од предлога Министарства културе и информисања да се национална признања у култури укину, била је најцитиранија у медијима али и културној чаршији. Из више разлога. Једно од питања које се могло чути у јучерашњим неформалним разговорима у свету културних посленика било је колико тачно имамо Милена Дравић на списку оних којима је ово признање већ додељено, а колико је оних који су га добили а о којима се причало да га нису заслужили?

Култура

12.02.2016 у 09:05

Из морнарице сам побегао авионом

Шмекер, шерет и господин. До детаља исклесаног лика, попут човека који је за својих деведесет година видео света, али искричавих очију, попут младића који га тек открива. Током руковања у првом су плану прсти умрљани бојом. Зелена, плава, тек кап црне. Сазнајем убрзо и зашто. Петра Омчикуса, нашег познатог сликара, како сам каже, пола у шали пола у збиљи, јако нервира питање које му често поставе они који га дуже време нису видели, а то је да ли и данас још увек слика. „Како то неко може да пита. Па шта бих друго радио. То сам ја. Сликаћу до краја. Ма шта то на крају био крај”, одговара наш домаћин, док се иза његових леђа стидљиво помаља штафелај и платно, на њему свеже нанете боје. Управо настаје нова слика. Велико пријатељство са Душком Вујошевићем Током једне од

Култура

08.02.2016 у 09:15

Треба ли склањати идеолошке споменике

Студентску заједницу у Оксфорду месецима је потресала једна необична контроверза. Академци су тражили да се статуа Сесила Родса, британског колонијалисте, која се налази на згради Оријел Колеџа, одатле уклони будући да је реч о личности чија је прошлост, иако је реч о добротвору ове образовне установе, умрљана озбиљним и несумњивим везама са апартхејдом. Родсов споменик уклоњен је у марту прошле године из кампуса Универзитета у Кејптауну у Јужној Африци, након сличне студентске акције, што је био замајац за иницијативу у Великој Британији. Иако се, како преноси „Дејли телеграф”, расправа на крају окончала тако што је овај колеџ одбио предлог оних који га похађају, аргументација која се могла чути на обе стране није занемарљива. Споменик Јосипу Брозу Титу уклоњен са

Култура

02.02.2016 у 22:00

Цртежи самоуког визионара

Мердад Рашиди има посебну технику. Префињене потезе оловком вуче попут веза, некад ситнијег некад крупнијег, плетући облике антропоморфних, флоралних и зооморфних форми, у комбинацији са калиграфским писмом. Прва самостална изложба цртежа овог немачког самоуког уметника иранског порекла, до које је дошло на предлог нашег Музеја наивне и маргиналне уметности, отвара се вечерас у 20 сати у галерији „Хаос” и реч је о другој по реду поставци неког ствараоца маргиналне уметности после Илије Босиља којем је овај изложбени простор отворио своја врата. Пратећи корене из којих потиче као и свој живот ван родне земље, албум цртежа овог самоуког визионара, како нам саопштава Нина Крстић, историчарка уметности и ауторка текста у каталогу изложбе „Цртеж као молитва”, представља својеврсни дневник

Београд

31.01.2016 у 12:08

Чупко – шмекер из краја

„Где си, Чупко, био цео дан?” „Не питај, ова београдска патрола напорна је работа... али не жалим труда – Београд је мој дом!” „Шта једемо данас?” „Коске, као што знаш, мало теже варим, али зато паштета... ммм...” И док размишљам о чему ли је Чупко размишљао док нас је чекао схватам да ова прича не може да почне из средине. Није новинарски. Кад је тачно све почело не знам, али дневну рутину нашег Чупка, који је однедавно наш комшија, знам јер га виђам сваки дан. Јутром прво провири да провери да ли се разданило, онда обиђе комшилук да протегне ноге, поздрави потом током дана бар неколико хиљада двоножних суграђана, дочека понеког четвороножног друга расположеног за игру, а некима од нас баш се обрадује – зна нас већ неко време, са њим делимо своје оброке, своје време и

Култура

29.01.2016 у 18:05

Шта је ново на новом Октобарском салону

Након што у 2015. години није било Октобарског салона (који се до тада одржавао сваке године али је Скупштина града у новембру 2014. одлучила да се манифестација одржава на сваке две године, што је тада изазвало оштре полемике у јавности) публика ће у јесен 2016. имати прилику поново да оствари увид у нове тенденције домаће и стране савремене визуелне уметности као и у део уметничке продукције настао између два салона. Овогодишња смотра, 56. по реду, почеће у последњој недељи септембра, трајаће шест недеља и одржаваће се под слоганом „Љубавни занос”. Културни центар Београда (КЦБ) остаје главни организатор ове манифестације а програм ће се одвијати у простору Музеја града Београда у Ресавској улици (два салона већ су се тамо одржавала) али и у све три галерије КЦБ. Нови Одбор

Култура

26.01.2016 у 08:05

Београдски универзитет муку мучи са задужбинама

Вођени просветитељским побудама, бројни имућни појединци и чланови краљевских породица (Миша Анастасијевић, Лука Ћеловић, Александар Карађорђевић, Милан и Наталија Обреновић…) у време обнове српске државности поклањали су Београдском универзитету задужбине, и то у виду некретнина, новца, хартија од вредности и драгоцених уметничких збирки. Универзитет је тим легатима располагао и приходе је користио за опште потребе, стипендирање студената, награђивање најуспешнијих научних радова. Међутим, проблеми у управљању задужбинама почели су током Другог светског рата, наставили су се доношењем Закона о национализацији и нису се, нажалост, окончали ни током процеса реституције, започетог у Србији пре неколико година. Другим речима, ова наша најпрестижнија високошколска установа и дан-данас има

Култура

15.01.2016 у 22:05

Споменик није гробљанска фигура

„Шта је данас споменик? Шта је његова појавност? Шта је његово трајање, и сврха тог трајања? А где је ту архитектура?” пита се, а као да пита и нас, Давор Ереш један од учесника изложбе „Споменици и идеје”, прексиноћ отворене у Ликовној галерији КЦБ, за којег се, уз још бројне друге ствараоце, Ирина Суботић одлучила у оквиру традиционалног јануарског циклуса поставки „Критичари су изабрали”. Сам избор уметника који се баве меморијалним обележјима (већина њих није реализована) у најширем смислу те речи, као што су Ана Адамовић, Радош Антонијевић, Мрђан Бајић, Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић, Марко Лулић, Душан Оташевић, Бранко Павић, Дејан Миљковић и Јован Митровић и други, указује на идеју да се споменици не читају само у контексту културе сећања већ као простор који је и место

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

15.06.2026 у 15:22

Би-Би-Си наредне седмице укида стотине радних места у информативном сектору

15.06.2026 у 15:21

Вучић у Тбилисију: Нека пријатељство Србије и Грузије напредује

15.06.2026 у 15:20

Наплатна станица Прељина због извођења радова неће бити у функцији до 26. јуна

15.06.2026 у 15:18

Више од 1.000 цивила погинуло у Судану од почетка 2026. године

15.06.2026 у 15:17

Гашић са амбасадором Казахстана о сарадњи у области одбране

15.06.2026 у 15:10

Протест рудара у Зеници због кашњења плата