Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

02.08.2022 u 14:37

Moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi

Roman „Nečovek”, čiji je autor Osamu Dazai, jedan od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera 20. veka, prodat je kod nas u više hiljada primeraka, u izdanju beogradskog „Tanesija” i u prevodu sa japanskog Mateje Matića. Ova knjiga i danas se nalazi među pet najčitanijih japanskih romana svih vremena. Osamu Dazai bio je vrlo neobična ličnost. Rodio se 1909, a 13. juna 1948. godine, teško bolestan od tuberkuloze, napisao je testament i bacio se u reku, zajedno sa ženom koju je slučajno upoznao u kafani. Njihova tela pronađena su na piščev 39. rođendan – 19. juna. Pre toga, Dazai je dva puta pokušao da izvrši samoubistvo. Potiče iz stare aristokratske porodice, a još kao student priključio se komunističkom pokretu, u koji se brzo razočarao, izdao je drugove i predao se policiji.

Kultura

28.07.2022 u 20:00

Kafka je stvaran do nestvarnog

Znate da ste veliki pisac onda kada dobijete pridev, što bi rekao tvorac duhovitih umetničkih biografija Robert Šnakenberg. I eto, Kafka je svakako uspeo, živimo u kafkijanskom svetu, a i većina njegovih sižea se iznova obistinjuje. Svakome se bar jedanput desilo da se jedno jutro probudi kao velika buba, a da ne zna kako to da objasni familiji. Ili da bude optužen za nešto o čemu uopšte nema saznanje i za tili čas se nađe u izvršiteljskom paklu paradoksalne birokratije bez zakona. Mnogi su bar jednom maštali o Americi, ili okusili put koji isključivo vodi do jednog mesta, do kog se moralo doći, do zamka... Kafka je govorio da sme slobodno životinji da pogleda u oči zato što nije jeo njeno meso Obično neobičan Kafkin život u intenzivnoj je sprezi sa njegovim delom, još davno je

Kultura

25.07.2022 u 20:00

Želeo sam da opišem našu zemlju, vek koji sam doživeo

Novi roman Ivana Ivanjija, poetskog naslova – „Usamljenost manjine”, (u izdanju „Lagune”), prati Tomija, banatskog Mađara, od njegovog detinjstva zahvaćenog Drugim svetskim ratom, preko bogate internacionalne karijere uspešnog ekonomiste u saradnji sa zapadnonemačkim partnerima pa do starosti koju provodi kao američki građanin. Kao i kod drugih Ivanjijevih likova, i kroz Tomijev životni put odslikava se istorija. U Novosadskoj raciji stradali su mu najbolji drugovi, posle rata gledao je kako Mađari od povlašćenog položaja postaju manjina. On je bio Jugosloven koji se razvijao zajedno sa društvom u razvoju. Možda je od Tomijevog zanimljivog odnosa prema ženama, Evama ili onima od kova Lilit, još intrigantniji odnos prema njegovom ocu, stručnjaku koji je bio hapšen u svakoj vlasti, ali koji

Kultura

22.07.2022 u 14:13

Radi ono što se od tebe ne traži i pojavi se tamo gde te ne očekuju

Ono što se prvo zapaža na novim izdanjima novosadskog „Prometeja” jeste upečatljiv dizajn korica koje su raznobojne, razigrane, umetničke, letnje, a sličnih su i sižea. „Nismo baš u jeku leta, mislim se, a kofer mi je preglomazan”, kaže naratorka romana poljske književnice Barbare Klicke u kratkoj i duhovitoj prozi „Banja”, koji je prevela Milica Markić. Odmah po dolasku u banju, glavna junakinja upoznaje novo društvo, ali i prastari enterijer hotela u koji je smeštena. Telesnost je u prvom planu na svakom koraku, masirana tela, bolna tela kojima je potrebna pomoć. To su razlozi da se vraća u prošlost, da se seća slika detinjstva, ništa manje mučnih. Barbara Klicka (1981), poljska je pesnikinja, scenaristkinja i recenzent, ona piše i tekstove za muzičke grupe i bavi se kulturnom

Kultura

18.07.2022 u 08:54

Mi Balkanci nismo na dobrom glasu

Krajem prošle godine navršeno je sto trideset godina od rođenja Milana Budimira (2. 11. 1891. Mrkonjić Grad – 17. 10. 1975. Beograd) – akademika, klasičnog filologa i profesora Univerziteta u Beogradu, pionira multidisciplinarne naučne metode kod nas. Kako podseća prof. dr Milena Jovanović, klasični filolog, profesorka Beogradskog univerziteta i njegova bliska saradnica tokom sedam godina, Budimir se bavio grčkom i latinskom filologijom, grčkom i rimskom književnošću, opštom i uporednom slovenskom lingvistikom, vizantologijom, doantičkom i antičkom balkanologijom, komparativnom istorijom religije i folklora, etnologijom, makedonskim, albanskim i starim ilirskim jezikom u okviru balkanistike, indoevropeistikom. Zahvaljujući izdavačkoj kući „Gradac”, koja iznova ukazuje na izuzetne i

Kultura

13.07.2022 u 16:10

Čudesna putovanja Dejvida Homela

Nema lepše i zanimljivije škole od putovanja, a nema ni srećnije dece od one koja putuju sa svojim roditeljima. Dejvid Homel, američko-kanadski pisac, scenarista, prevodilac i novinar, koji živi u Montrealu, piše upravo o takvim iskustvima. On je putovao sa svojim sinovima (koji su sada odrasli ljudi i imaju svoju decu), i sa suprugom, autorkom i ilustratorkom Mari-Luiz Gej. Te avanture opisao je u knjigama: „Porodična putovanja”, „Put pod noge”, „Leto u gradu” i „Putujući cirkus”. Ove romane za decu i mlade objavio je „Arhipelag” u prevodu Vesne Roganović, a Dejvid Homel je nedavno govorio o njima prilikom svoje posete Beogradu. – Mari-Luiz ilustruje naše knjige, pišemo ih zajedno, a ona je i majka mojih sinova. Naša putovanja deluju čudesno, kod kuće smo u Kanadi, a čas u Americi, u

Kultura

11.07.2022 u 18:00

Ljubomir Simović, pesnik dualizma

Pitajući se o smislu poezije u ovakvim vremenima, nemoćan da utiče na sudbinu sveta, pesnik ipak ima ulogu čuvanja jezika, čime može da spase čoveka, i to onog koji se spasu sklon. Akademik i pesnik Ljubomir Simović smatra, pominjući Marinu Cvetajevu, da je najvažnije pesničko oružje u jeziku upravo visoka mera, meriti stvari visokom merom i ne ići ispod toga. To stvaralačko i ljudsko dostojanstvo projavljuje se iz čitavog njegovog opusa, kome je posvećen dvobroj časopisa „Gradac”, koji je priredila Jasmina Vrbavac, i koji sadrži izbor iz Simovićeve poezije, odlomke iz kapitalne prozne knjige „Užice sa vranama”, tekstove o njemu, kao i njegove eseje, intervjue, delove prepiske. „Pesničku knjigu ne vidim na polici ili na pisaćem stolu istoričara, teoretičara, ili nekog profesionalnog

Kultura

07.07.2022 u 20:00

Vilas: Opsednut sam slobodom

Postoji jedna jaka volja za životom, oličena u našim roditeljima, stvaraocima novih bića, koja nema politički karakter, „što samo po sebi znači da se vrzma oko puteva istine”. Ipak, nužno, ova volja postaje deo društva i istorije, dok u njenoj biti opstaje večna ljubav. Pa i književnost je nešto nevažno, sve dok nema ljubavi u njoj. Ove ideje pokreću španskog pisca Manuela Vilasa, autora romana „Ordesa”, koji je ovih dana boravio u Beogradu, gde je učestvovao na skupu u Institutu Servantes na kome su razgovarali književnici i prevodioci. Tu knjigu, ovenčanu nagradom „Femina” za najbolje strano štivo u 2019. godini, kod nas je objavila „Laguna” u prevodu Gordane Mihajlović. Inače, Manuel Vilas piše poeziju, eseje, kao i kratke priče, a predaje na Univerzitetu u Ajovi. „Govorim o tim bićima, o

Kultura

04.07.2022 u 08:50

Poezija nove generacije

Antologija savremene srpske poezije „Logične pobune”, u izdanju „Lagune”, predstavljena je nedavno u kafeteriji „Bukmarker” knjižare „Delfi” u SKC-u, gde su govorili priređivač Stevan Bradić i autori i autorke čija je poezija deo ovog izdanja: Maša Seničić, Srđan Gagić, Anja Marković, Bojan Vasić, Jelena Anđelovska i Branislav Živanović. „Logične pobune” predstavljaju izbor iz stvaralaštva četrnaest savremenih autora. Poezija se piše i čita, deli i cirkuliše, govori i izvodi, pogotovo izvan klasičnih tokova, možda više nego ikada pre, primećuje Stevan Bradić. On smatra da je poezija novijih generacija jednako dobra kao i u ma kom drugom periodu, a možda i bolja od, recimo, poezije pisane tokom devedesetih godina. Priređivač je u predgovoru

Kultura

13.06.2022 u 15:07

Sebe sam proglasio zelenim partizanom

.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević