Kako smo osvojili svet

U aprilu 2022. godine, na Bolonjskom sajmu knjiga, urednici „Kreativnog centra” imali su priliku da slušaju predavanje jednog od najuticajnijih javnoangažovanih intelektualaca današnjice – Juvala Noe Hararija, istoričara, filozofa, univerzitetskog profesora na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i autora svetskih bestselera „Sapijens: Kratka istorija čovečanstva”, „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice”, „21 lekcija za 21. vek” i „Sapijens: Grafička istorija”, koje su prodate u 40 miliona primeraka na 65 jezika. Tom prilikom Harari je najavio svoj novi projekat – „Mi nezaustavljivi” – serijal knjiga za decu o istoriji čovečanstva.

Prva knjiga tog serijala nosi naziv „Kako smo osvojili svet” i ove jeseni je istovremeno objavljena u više od 30 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju. Na pomenutom predavanju Harari je govorio o tome kako je nedugo nakon objavljivanja „Sapijensa” do njega sa raznih strana počelo da stiže isto pitanje – da li bi mogao da napiše sličnu verziju namenjenu deci. Autor je naglasio da pisanje za decu doživljava kao veoma važan i odgovoran zadatak, jer „ako će iko doneti promenu u svetu u kome živimo, to su upravo oni koji su sada deca”.

Istakao je da će cilj novog serijala biti da podstakne decu da postavljaju pitanja i da kritički razmišljaju o prošlosti, kako bi bolje razumela brojne društvene probleme s kojima se savremeni svet danas suočava.

– Zbog toga smo, čim se predavanje završilo, stupili u kontakt sa Hararijevim agentom. Znali smo koliko je važna poruka koju nosi priča o „nezaustavljivima” i želeli smo da omogućimo našim čitaocima da budu među prvima na svetu koji će držati u rukama novu knjigu Juvala Noe Hararija – kažu u „Kreativnom centru”.

U prvom delu serijala „Mi nezaustavljivi – Kako smo osvojili svet” Juval Noa Harari svoje čitaoce vodi u kameno doba u potrazi za odgovorom na pitanje: Kako su ljudi postali najmoćnija bića na planeti Zemlji. Do tog odgovora se u knjizi dolazi postupno, uz saznanja o otkriću vatre, nastanku, ali i nestanku različitih ljudskih vrsta, njihovom svakodnevnom životu, umetničkom radu, razbibrizi, druženju, pa i ljubavi, pogotovo onoj prema slatkišima. Pored teksta, čitaoci mogu da uživaju i u upečatljivim ilustracijama koje potpisuje Rikard Zaplana Ruis i koje čine jedinstvenom ovu bogato opremljenu knjigu.

Hararijevo delo predočava i određene „supermoći” koje su stekli naši praroditelji i uz čiju pomoć ljudi danas gospodare planetom. On želi da prenese deci važnu poruku: „Svet u kome živimo nije morao da postane ovakav. Ljudi su ga učinili takvim. Ljudi mogu i da ga promene.”

Otkrivajući naše supermoći i njihovu upotrebu kroz istoriju, saznajemo i zašto je svet u kom danas živimo baš ovakav, sa svim svojim vrlinama i manama – zašto više nema nijedne druge vrste ljudi, gde su nestale sve ogromne australijske životinje, kakve veze ima verovanje u duhove sa uspehom najvećih svetskih kompanija.

U jednom intervjuu, Harari je istakao: „’Mi nezaustavljivi’ knjiga je kakvu bih želeo da sam mogao da pročitam kada sam bio dete. Ona govori o istoriji čovečanstva od doba kada su ljudi bili samo primati i živeli u savani, do vremena kada su postali poput bogova, tako što su osvojili nebo i svemir. Knjiga je zabavna i nadam se da je deca neće ispuštati iz ruku, ali je i veoma ozbiljna jer postavlja pitanja kao što su: zašto imamo noćne more, zašto volimo šećer, zašto verujemo u bogove i zašto ljudi ratuju? Svi autori, roditelji i učitelji treba da postave sebi ova pitanja: Šta očekujem od mladih naraštaja? Da li želim da dele moj teret ili da im pomognem da olakšaju svoj? Da li želim da nastave da slede moje ideje, moju religiju, moje ratove i nose moja sećanja? Nadam se da će ova knjiga pomoći deci da se oslobode svog tereta. Poenta izučavanja istorije nije da se sećamo prošlosti, nego da je se oslobodimo.”

Na pitanje kako bi desetogodišnji Juval Noa Harari reagovao na ovakvu knjigu, odgovorio je: „Bio bih oduševljen! Na neki način zapravo i jesam napisao ovu knjigu za desetogodišnjaka kakav sam ja bio. Dok sam pisao, zamišljao sam kako bi bilo da mogu da putujem kroz vreme i sretnem sebe kao desetogodišnjaka. Šta bih sebi tada rekao? Da sam imao priliku da pročitam ovakvu knjigu kada sam imao deset godina, mislim da bih uštedeo sebi godine verovanja u razne gluposti o svetu, a možda bi me to sprečilo i da u nekim situacijama postupim loše i po sebe i po druge.”

Po mišljenju ovog intelektualca, deca su radoznala povodom suštinskih stvari, kao što je smisao života i šta se dešava nakon smrti. On kaže da ljudi uglavnom prestanu da sebi postavljaju ova pitanja kada odrastu, ne zato što su pronašli odgovore, nego zato što ih deprimira traženje odgovora ili se previše plaše onoga što mogu otkriti, ali da je od suštinske važnosti neprestano postavljati sebi ovakve zagonetke, bez obzira na to koliko godina imamo. Bez njih naša svest se zatvara i mislimo da razumemo svet dok je u stvari suprotno.

„Mnogo je bolje imati pitanja na koja nemamo odgovore, nego odgovore koje ne možemo da preispitujemo”, smatra Juval Noa Harari.

Njegove prvobitne specijalizacije bile su istorija sveta, srednjovekovna i vojna istorija, a trenutno se bavi makroistorijskim problemima o tome kakav je odnos istorije i biologije, šta je suštinska razlika između homo sapijensa i drugih životinja, postoji li istorijska pravda, da li se istorija razvija u određenom pravcu, jesu li ljudi postali srećniji tokom istorijskog razvoja, kakva se etička pitanja postavljaju sa naučnim i tehnološkim razvojem u 21. veku.