Како смо освојили свет

У априлу 2022. године, на Болоњском сајму књига, уредници „Креативног центра” имали су прилику да слушају предавање једног од најутицајнијих јавноангажованих интелектуалаца данашњице – Јувала Ное Харарија, историчара, филозофа, универзитетског професора на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и аутора светских бестселера „Сапијенс: Кратка историја човечанства”, „Хомо деус: Кратка историја сутрашњице”, „21 лекција за 21. век” и „Сапијенс: Графичка историја”, које су продате у 40 милиона примерака на 65 језика. Том приликом Харари је најавио свој нови пројекат – „Ми незаустављиви” – серијал књига за децу о историји човечанства.

Прва књига тог серијала носи назив „Како смо освојили свет” и ове јесени је истовремено објављена у више од 30 земаља широм света, укључујући и Србију. На поменутом предавању Харари је говорио о томе како је недуго након објављивања „Сапијенса” до њега са разних страна почело да стиже исто питање – да ли би могао да напише сличну верзију намењену деци. Аутор је нагласио да писање за децу доживљава као веома важан и одговоран задатак, јер „ако ће ико донети промену у свету у коме живимо, то су управо они који су сада деца”.

Истакао је да ће циљ новог серијала бити да подстакне децу да постављају питања и да критички размишљају о прошлости, како би боље разумела бројне друштвене проблеме с којима се савремени свет данас суочава.

– Због тога смо, чим се предавање завршило, ступили у контакт са Хараријевим агентом. Знали смо колико је важна порука коју носи прича о „незаустављивима” и желели смо да омогућимо нашим читаоцима да буду међу првима на свету који ће држати у рукама нову књигу Јувала Ное Харарија – кажу у „Креативном центру”.

У првом делу серијала „Ми незаустављиви – Како смо освојили свет” Јувал Ноа Харари своје читаоце води у камено доба у потрази за одговором на питање: Како су људи постали најмоћнија бића на планети Земљи. До тог одговора се у књизи долази поступно, уз сазнања о открићу ватре, настанку, али и нестанку различитих људских врста, њиховом свакодневном животу, уметничком раду, разбибризи, дружењу, па и љубави, поготово оној према слаткишима. Поред текста, читаоци могу да уживају и у упечатљивим илустрацијама које потписује Рикард Заплана Руис и које чине јединственом ову богато опремљену књигу.

Хараријево дело предочава и одређене „супермоћи” које су стекли наши прародитељи и уз чију помоћ људи данас господаре планетом. Он жели да пренесе деци важну поруку: „Свет у коме живимо није морао да постане овакав. Људи су га учинили таквим. Људи могу и да га промене.”

Откривајући наше супермоћи и њихову употребу кроз историју, сазнајемо и зашто је свет у ком данас живимо баш овакав, са свим својим врлинама и манама – зашто више нема ниједне друге врсте људи, где су нестале све огромне аустралијске животиње, какве везе има веровање у духове са успехом највећих светских компанија.

У једном интервјуу, Харари је истакао: „’Ми незаустављиви’ књига је какву бих желео да сам могао да прочитам када сам био дете. Она говори о историји човечанства од доба када су људи били само примати и живели у савани, до времена када су постали попут богова, тако што су освојили небо и свемир. Књига је забавна и надам се да је деца неће испуштати из руку, али је и веома озбиљна јер поставља питања као што су: зашто имамо ноћне море, зашто волимо шећер, зашто верујемо у богове и зашто људи ратују? Сви аутори, родитељи и учитељи треба да поставе себи ова питања: Шта очекујем од младих нараштаја? Да ли желим да деле мој терет или да им помогнем да олакшају свој? Да ли желим да наставе да следе моје идеје, моју религију, моје ратове и носе моја сећања? Надам се да ће ова књига помоћи деци да се ослободе свог терета. Поента изучавања историје није да се сећамо прошлости, него да је се ослободимо.”

На питање како би десетогодишњи Јувал Ноа Харари реаговао на овакву књигу, одговорио је: „Био бих одушевљен! На неки начин заправо и јесам написао ову књигу за десетогодишњака какав сам ја био. Док сам писао, замишљао сам како би било да могу да путујем кроз време и сретнем себе као десетогодишњака. Шта бих себи тада рекао? Да сам имао прилику да прочитам овакву књигу када сам имао десет година, мислим да бих уштедео себи године веровања у разне глупости о свету, а можда би ме то спречило и да у неким ситуацијама поступим лоше и по себе и по друге.”

По мишљењу овог интелектуалца, деца су радознала поводом суштинских ствари, као што је смисао живота и шта се дешава након смрти. Он каже да људи углавном престану да себи постављају ова питања када одрасту, не зато што су пронашли одговоре, него зато што их депримира тражење одговора или се превише плаше онога што могу открити, али да је од суштинске важности непрестано постављати себи овакве загонетке, без обзира на то колико година имамо. Без њих наша свест се затвара и мислимо да разумемо свет док је у ствари супротно.

„Много је боље имати питања на која немамо одговоре, него одговоре које не можемо да преиспитујемо”, сматра Јувал Ноа Харари.

Његове првобитне специјализације биле су историја света, средњовековна и војна историја, а тренутно се бави макроисторијским проблемима о томе какав је однос историје и биологије, шта је суштинска разлика између хомо сапијенса и других животиња, постоји ли историјска правда, да ли се историја развија у одређеном правцу, јесу ли људи постали срећнији током историјског развоја, каква се етичка питања постављају са научним и технолошким развојем у 21. веку.