Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

24.01.2022 u 09:11

Afrika može da bude uzor istrošenoj Evropi

Među romanima u poslednjem krugu pred proglašenje Ninove nagrade kritike za roman 2021. godine, nalazi se i delo Davida Albaharija „Pogovor”, u izdanju „Čarobne knjige”. Ovo je jedan neobičan Albahari, koji svoju pripovest počinje veselim odnosom jedne Nemice i jednog Afrikanca, a zatim u nju uključuje i smrt kralja male zemlje, dočaravajući završetak jedne epohe. Kao u mozaiku ili složenom muzičkom delu, autor slaže raznorodne glasove junaka koji tvore simfoniju postmodernog doba, bez čvrste strukture, bez oslonca u nekom kralju ili u božanstvu. Razglobljen svet, u kojem će reč voditi samo veliki, a oni koji su mali i sami lutati po prošlosti i u njoj tražiti uzroke svog poraza, to je slika ove proze koja se čita u dahu. Šta vas je podstaklo na to da u ovom romanu, koji je nazvan po

Kultura

10.01.2022 u 22:00

U očekivanju „Raških duhovnih svečanosti”

Tradicionalna letnja, avgustovska, manifestacija „Raške duhovne svečanosti” iz godine u godinu nudi sve atraktivniji program, a kako najavljuje umetnički direktor Nikša Barlov, čitave ove godine očekuju nas zanimljivi i uzbudljivi sadržaji u organizaciji Centra za kulturu „Gradac”, kako na „Raškim duhovnim svečanostima”, tako i na ostalim programima i manifestacijama ove ustanove kulture. – Ovu 2022. godinu proglasili smo godinom čitanja u Raški i tim povodom ćemo različitim aktivnostima promovisati i podsticati značaj knjige i čitanja, koji je i u digitalnom dobu od ključne važnosti za svestrani razvoj ljudske ličnosti. Neposredna inspiracija za ovu akciju jeste knjiga profesora Mihe Kovača sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani „Čitam da se pročitam”, za koju smo dobili ekskluzivno pravo

Kultura

07.01.2022 u 20:00

Kosovskim opredeljenjem do slobode u duhu

Prema rečima našeg sagovornika prof. dr Boška Suvajdžića, pesnika i profesora Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednika Upravnog odbora Vukove zadužbine, kosovska legenda u svom izvornom obliku označava ljubav, poverenje, bliskost, toleranciju, odgovor na pitanje o smislu čovekovog postojanja. U svojoj monografiji „Ključ od Kosova”, u izdanju kuće „Albatros plus”, koja je nastajala u dužem periodu, prof. dr Suvajdžić istražuje epsku legendu o Kosovu, Kosovo između istorije i mita, navodeći različite izvore, od hrišćanskih, turskih, zatim, etnografskih, epskih do putopisnih. Veliko poglavlje ovog dela posvećeno je kosovskoj usmenoj epici i Vukovim zbirkama. Profesor Suvajdžić razmatra i recepciju kosovske epike u južnoslovenskom kontekstu. Potom, od Višnjića i Njegoša do

Kultura

04.01.2022 u 09:00

Nema čoveka koji se ne plaši smrti

Četiri knjige povod su za razgovor sa akademikom, piscem i pesnikom Ljubomirom Simovićem: novo izdanje izbora njegove poezije „Sreda u subotu”, koje je za čačanski „Gradac” priredio i izabrao Branko Kukić. Zatim, „Odbrana Beograda, novembar 2016 ‒ januar 2020” ‒ zbirka Simovićevih beleški, zapisa, beseda, analiza, intervjua, eseja, u izdanju „Vukotić medije” iz Beograda, kao i zbirka „Traganje za Konderom”, u izdanju Narodne biblioteke Užica. Nedavno je u izdanju „Vukotić medije” štampano i novo izdanje Simovićevog kapitalnog dela „Užice sa vranama”. Svaki stih ili tekst akademika Simovića poziva nas da budemo čestitiji, izvrsniji i hrabriji ljudi, što može da bude ne samo novogodišnje već i životno zaveštanje... Naslov vaše zbirke izabranih pesama „Sreda u subotu” govori o nečemu

Kultura

27.12.2021 u 10:33

Sovjetski Savez bio je zastrašujući raj

Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele” (u izdanju „Lagune” i prevodu sa nemačkog Dušice Milojković), rusko-nemački pisac Vladimir Kaminer (1967), predočio je ne samo živote ovih slavnih Rusa već i važan deo ruske istorije, povest njene idejnosti i društvenih promena. Kaminer je bio pozorišni i radio-tonac, da bi zatim studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi, a 1990. godine sa porodicom se preselio u Berlin. U knjizi „Ruski disko”, koja ga je učinila poznatim, on je kroz kratke proze progovorio o berlinskoj svakodnevici na način slovenskog bluza. Došavši u Berlin, počeo je da piše na nemačkom za različite novine i časopise, organizovao je predstave i postao je jedan od

Kultura

16.12.2021 u 20:00

Pamuk: Obistinilo se sve o čemu sam pisao

Prvo izdanje u svetu, na stranom jeziku, novog romana turskog nobelovca Orhana Pamuka „Noći kuge”, upravo je izašlo iz štampe u beogradskoj „Geopoetici”, a autorka prevoda je Mirjana Marinković. Tim povodom juče je putem zum aplikacije omogućena konferencija za novinare, u okviru koje je Pamuk otkrio detalje o ovoj knjizi, koju neki kritičari smatraju njegovim najboljim delom napisanim posle Nobelove nagrade, ali i o njegovom shvatanju sadašnjeg trenutka u Turskoj, kao i u svetu. – Razmišljao sam o ovom romanu četrdeset godina, 35 godina sam istraživao, a poslednjih pet godina sam pisao knjigu. Čitao sam i o trećoj svetskoj epidemiji kuge, upoznao sam detalje dela iz 19. veka o kugi u Hongkongu. Sada mi ljudi kažu da imam sreće što je moja tema tako aktuelna, a pre nego što se sve ovo desilo

Kultura

09.12.2021 u 17:20

Od sutra „Noć knjige”

Manifestacija „Noć knjige”, 25. po redu, biće održana od sutra do 12. decembra, na čak 63 lokacije u knjižarama „Delfi” i „Laguninim” klubovima čitalaca u 33 grada u Srbiji i regionu (Banjaluka, Bijeljina, Tuzla, Sarajevo, Gradiška, Prijedor, Podgorica, Nikšić), kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, a pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije. Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su pomenuti izdavačka kuća „Laguna” i knjižarski lanac „Delfi”. Na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljena ova manifestacija, govorili su urednici u „Laguni” Ivana Misirlić i Zoran Penevski, kao i novi „Lagunin” autor Darko Tuševljaković. Ivana Misirlić je istakla da i ovu „Noć knjige” obeležavaju veliki popusti na izdanja „Lagune”, i to za kupovinu jedne knjige 25 odsto, za dve 30 odsto, za tri 35

Kultura

05.12.2021 u 12:58

Medakovićevi slikari neće lako ostariti

Kapitalno delo akademika Dejana Medakovića „Srpski slikari 18-20. veka, Likovi i dela”, posle 53 godine od prvog objavljivanja iz 1968, u novosadskoj Matici srpskoj, sada ima novo izdanje u „Prometeju” iz Novog Sada i Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture ( sada je naslov od prvobitnog „Srpski slikari 18. i 19.veka” preciziran na razdoblje od 18. do 20. veka, jer su analizirana dela umetnika čije delo uveliko zalazi u 20. vek). Knjiga obuhvata tekstove o Hristoforu Žefaroviću, Zahariju Orfelinu i Jakovu Orfelinu, Janku Halkozoviću, Teodoru Kračunu, Teodoru Iliću Češljaru, Arseniju Teodoroviću i Konstantinu Danilu, Pavlu Simiću, Jovanu Klajiću, Novaku Radoniću, Đuri Jakšiću i Stevi Todoroviću, sve do Ljubomira Ivanovića, Marka Murata, Uroša Predića i Paje Jovanovića. Sledeće

Kultura

30.11.2021 u 20:00

Evropa nije skupina glupaka

Nova knjiga danskog pisca Jensa-Martina Eriksena „Helter skelter” (što u prevodu označava metež, zbrku) u prevodu Predraga Crnkovića, i u izdanju „Presinga”, špijunski je roman, koji uključuje političku teoriju, različite teorije zavere, ali i složen distopijski zaplet. Slika Evrope u narednim godinama izgleda mračno. Dejtonski sporazum se raspao, BiH je etnički čista islamska država, a Danci vode rat sa muslimanima. Pojavljuju se tu i realne ličnosti poput Petera Handkea, po rečima našeg sagovornika „zbunjenog i nedovoljno informisanog austrijskog pisca”, koji pozdravlja ujedinjenje Srbije i Republike Srpske; Radovan Karadžić, koji čita svoju poeziju preko interneta, a Putin pruža vojnu podršku Danskoj... Eriksen je posle Hansa Kristijana Andersena najprevođeniji danski pisac

Kultura

22.11.2021 u 12:28

U očima joj je uvek gorelo pritajeno svetlo

Što više najraznorodnijih uticaja, znanja i iskustava učestvuje u razvoju jedne umetničke ličnosti, to je njeno stvaralaštvo slojevitije, i time mnogoznačnije. Prava umetnost hrani se tajnom, koja se ne može sasvim i do kraja dokučiti. Zbog toga mladi, a talentom i znanjem prebogati život naše slikarke Milene Pavlović Barili (5. 11.1909. ‒ 6.03.1945) u poslednje vreme sve više privlači pažnju teoretičara umetnosti, među kojima je i Miodrag B. Protić, umetnik i kritičar umetnosti, jedan od osnivača Muzeja savremene umetnosti. „Službeni glasnik” objavio je njegovu studiju „Milena Pavlović Barili, Život i delo”. Ovo delo sadrži više od sto trideset njenih slika, crteža i ilustracija, kao i desetine crno-belih privatnih fotografija koje donose priču o njenom životu, po mišljenju autora u svakom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević