Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

24.01.2022 у 09:11

Африка може да буде узор истрошеној Европи

Међу романима у последњем кругу пред проглашење Нинове награде критике за роман 2021. године, налази се и дело Давида Албахарија „Поговор”, у издању „Чаробне књиге”. Ово је један необичан Албахари, који своју приповест почиње веселим односом једне Немице и једног Африканца, а затим у њу укључује и смрт краља мале земље, дочаравајући завршетак једне епохе. Као у мозаику или сложеном музичком делу, аутор слаже разнородне гласове јунака који творе симфонију постмодерног доба, без чврсте структуре, без ослонца у неком краљу или у божанству. Разглобљен свет, у којем ће реч водити само велики, а они који су мали и сами лутати по прошлости и у њој тражити узроке свог пораза, то је слика ове прозе која се чита у даху. Шта вас је подстакло на то да у овом роману, који је назван по завршном

Култура

10.01.2022 у 22:00

У очекивању „Рашких духовних свечаности”

Традиционална летња, августовска, манифестација „Рашке духовне свечаности” из године у годину нуди све атрактивнији програм, а како најављује уметнички директор Никша Барлов, читаве ове године очекују нас занимљиви и узбудљиви садржаји у организацији Центра за културу „Градац”, како на „Рашким духовним свечаностима”, тако и на осталим програмима и манифестацијама ове установе културе. – Ову 2022. годину прогласили смо годином читања у Рашки и тим поводом ћемо различитим активностима промовисати и подстицати значај књиге и читања, који је и у дигиталном добу од кључне важности за свестрани развој људске личности. Непосредна инспирација за ову акцију јесте књига професора Михе Ковача са Филозофског факултета у Љубљани „Читам да се прочитам”, за коју смо добили ексклузивно право

Култура

07.01.2022 у 20:00

Косовским опредељењем до слободе у духу

Према речима нашег саговорника проф. др Бошка Сувајџића, песника и професора Филолошког факултета Универзитета у Београду, председника Управног одбора Вукове задужбине, косовска легенда у свом изворном облику означава љубав, поверење, блискост, толеранцију, одговор на питање о смислу човековог постојања. У својој монографији „Кључ од Косова”, у издању куће „Албатрос плус”, која је настајала у дужем периоду, проф. др Сувајџић истражује епску легенду о Косову, Косово између историје и мита, наводећи различите изворе, од хришћанских, турских, затим, етнографских, епских до путописних. Велико поглавље овог дела посвећено је косовској усменој епици и Вуковим збиркама. Професор Сувајџић разматра и рецепцију косовске епике у јужнословенском контексту. Потом, од Вишњића и Његоша до савремених

Култура

04.01.2022 у 09:00

Нема човека који се не плаши смрти

Четири књиге повод су за разговор са академиком, писцем и песником Љубомиром Симовићем: ново издање избора његове поезије „Среда у суботу”, које је за чачански „Градац” приредио и изабрао Бранко Кукић. Затим, „Одбрана Београда, новембар 2016 ‒ јануар 2020” ‒ збирка Симовићевих белешки, записа, беседа, анализа, интервјуа, есеја, у издању „Вукотић медије” из Београда, као и збирка „Трагање за Кондером”, у издању Народне библиотеке Ужица. Недавно је у издању „Вукотић медије” штампано и ново издање Симовићевог капиталног дела „Ужице са вранама”. Сваки стих или текст академика Симовића позива нас да будемо честитији, изврснији и храбрији људи, што може да буде не само новогодишње већ и животно завештање... Наслов ваше збирке изабраних песама „Среда у суботу” говори о нечему

Култура

27.12.2021 у 10:33

Совјетски Савез био је застрашујући рај

Пишући о Достојевском, Лаву Толстоју, Чехову, Булгакову, Мајаковском, Набокову и Данилу Хармсу, у делу „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле” (у издању „Лагуне” и преводу са немачког Душице Милојковић), руско-немачки писац Владимир Каминер (1967), предочио је не само животе ових славних Руса већ и важан део руске историје, повест њене идејности и друштвених промена. Каминер је био позоришни и радио-тонац, да би затим студирао драматургију на Позоришном институту у Москви, а 1990. године са породицом се преселио у Берлин. У књизи „Руски диско”, која га је учинила познатим, он је кроз кратке прозе проговорио о берлинској свакодневици на начин словенског блуза. Дошавши у Берлин, почео је да пише на немачком за различите новине и часописе, организовао је представе и постао је један од

Култура

16.12.2021 у 20:00

Памук: Обистинило се све о чему сам писао

Прво издање у свету, на страном језику, новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Ноћи куге”, управо је изашло из штампе у београдској „Геопоетици”, а ауторка превода је Мирјана Маринковић. Тим поводом јуче је путем зум апликације омогућена конференција за новинаре, у оквиру које је Памук открио детаље о овој књизи, коју неки критичари сматрају његовим најбољим делом написаним после Нобелове награде, али и о његовом схватању садашњег тренутка у Турској, као и у свету. – Размишљао сам о овом роману четрдесет година, 35 година сам истраживао, а последњих пет година сам писао књигу. Читао сам и о трећој светској епидемији куге, упознао сам детаље дела из 19. века о куги у Хонгконгу. Сада ми људи кажу да имам среће што је моја тема тако актуелна, а пре него што се све ово десило

Култура

09.12.2021 у 17:20

Од сутра „Ноћ књиге”

Манифестација „Ноћ књиге”, 25. по реду, биће одржана од сутра до 12. децембра, на чак 63 локације у књижарама „Делфи” и „Лагуниним” клубовима читалаца у 33 града у Србији и региону (Бањалука, Бијељина, Тузла, Сарајево, Градишка, Приједор, Подгорица, Никшић), као и на сајтовима laguna.rs и delfi.rs, а под покровитељством Еуробанк Србије. Организатори овог својеврсног фестивала књиге су поменути издавачка кућа „Лагуна” и књижарски ланац „Делфи”. На конференцији за новинаре, на којој је представљена ова манифестација, говорили су уредници у „Лагуни” Ивана Мисирлић и Зоран Пеневски, као и нови „Лагунин” аутор Дарко Тушевљаковић. Ивана Мисирлић је истакла да и ову „Ноћ књиге” обележавају велики попусти на издања „Лагуне”, и то за куповину једне књиге 25 одсто, за две 30 одсто, за три 35

Култура

05.12.2021 у 12:58

Медаковићеви сликари неће лако остарити

Капитално дело академика Дејана Медаковића „Српски сликари 18-20. века, Ликови и дела”, после 53 године од првог објављивања из 1968, у новосадској Матици српској, сада има ново издање у „Прометеју” из Новог Сада и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе ( сада је наслов од првобитног „Српски сликари 18. и 19.века” прецизиран на раздобље од 18. до 20. века, јер су анализирана дела уметника чије дело увелико залази у 20. век). Књига обухвата текстове о Христофору Жефаровићу, Захарију Орфелину и Јакову Орфелину, Јанку Халкозовићу, Теодору Крачуну, Теодору Илићу Чешљару, Арсенију Теодоровићу и Константину Данилу, Павлу Симићу, Јовану Клајићу, Новаку Радонићу, Ђури Јакшићу и Стеви Тодоровићу, све до Љубомира Ивановића, Марка Мурата, Уроша Предића и Паје Јовановића. Следеће године

Култура

30.11.2021 у 20:00

Европа није скупина глупака

Нова књига данског писца Јенса-Мартина Ериксена „Хелтер скелтер” (што у преводу означава метеж, збрку) у преводу Предрага Црнковића, и у издању „Пресинга”, шпијунски је роман, који укључује политичку теорију, различите теорије завере, али и сложен дистопијски заплет. Слика Европе у наредним годинама изгледа мрачно. Дејтонски споразум се распао, БиХ је етнички чиста исламска држава, а Данци воде рат са муслиманима. Појављују се ту и реалне личности попут Петера Хандкеа, по речима нашег саговорника „збуњеног и недовољно информисаног аустријског писца”, који поздравља уједињење Србије и Републике Српске; Радован Караџић, који чита своју поезију преко интернета, а Путин пружа војну подршку Данској... Ериксен је после Ханса Кристијана Андерсена најпревођенији дански писац у Србији,

Култура

22.11.2021 у 12:28

У очима јој је увек горело притајено светло

Што више најразнороднијих утицаја, знања и искустава учествује у развоју једне уметничке личности, то је њено стваралаштво слојевитије, и тиме многозначније. Права уметност храни се тајном, која се не може сасвим и до краја докучити. Због тога млади, а талентом и знањем пребогати живот наше сликарке Милене Павловић Барили (5. 11.1909. ‒ 6.03.1945) у последње време све више привлачи пажњу теоретичара уметности, међу којима је и Миодраг Б. Протић, уметник и критичар уметности, један од оснивача Музеја савремене уметности. „Службени гласник” објавио је његову студију „Милена Павловић Барили, Живот и дело”. Ово дело садржи више од сто тридесет њених слика, цртежа и илустрација, као и десетине црно-белих приватних фотографија које доносе причу о њеном животу, по мишљењу аутора у сваком

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 12:40

Помиловано 139 осуђеника на смрт у Ирану

13.06.2026 у 12:32

Сукоб навијачких група БиХ и Хрватске после утакмице

13.06.2026 у 12:27

Париз и Берлин траже мању улогу Каласове у дипломатији ЕУ

13.06.2026 у 12:18

Министри са грађанима о даљем развоју у Бачкој Паланци

13.06.2026 у 12:17

Вирус у Гружанском језеру изазвао помор рибе

13.06.2026 у 12:15

Књига Снежане Милојевић о краљу Милутину пред београдском публиком