Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
107.36	108	107.68
117.42	118.13	117.77

Kultura

16.05.2022 u 17:13

Nova evropska proza

Evropski autori mlađe generacije koji u svojoj prozi kritički posmatraju stvarnost i karaktere, to bi ukratko mogao da bude opis nove izdavačke produkcije „Zaveta”, kuće poznate i po velikom broju naslova dobitnika Evropske nagrade za književnost. Među „Zavetovim” novim izdanjima su zbirke pripovedaka mlade češke književnice Ivane Miškove „Bele životinje su veoma često gluve”, u prevodu Marije Ilić, i rumunskog autora Florina Lazareskua „Lampa s kapicom”, u prevodu Đure Miočinovića, kao i roman „Palikuće” Džen Karson, spisateljice iz Belfasta, dobitnice pomenute Evropske nagrade za književnost. Ivana Miškova svrstana je među zvezde nove generacije čeških proznih pisaca, diplomirala je na Književnoj akademiji u Pragu, a u literaturi je debitovala radio-dramom. U zbirci priča „Bele životinje su

Kultura

16.05.2022 u 13:25

Džulijan Barns – originalan i u novom romanu

Novi roman Džulijana Barnsa „Elizabet Finč” objavljen je u „Geopoetici” samo mesec dana posle britanskog izdanja, u prevodu sa engleskog Vuka Šećerovića. Reč je o jednom od prvih prevoda ove knjige u svetu na druge jezike. Po rečima urednice Jasne Novakov Sibinović, Barns je i u ovoj knjizi originalan, kada je reč o pristupu temi, ali i uvek drugačiji, u odnosu na njegove dosadašnje romane. – Ovoga puta on piše o jednoj upečatljivoj ženi, o profesorki kulture i civilizacije na kursu za odrasle, inspirativnoj ličnosti koja podstiče druge. Narator, njen učenik, podrobno opisuje njen fizički izgled i karakterne osobine. Međutim, u svom maniru, pored fiktivnih ličnosti, Barns u priču uključuje i istorijsku ličnost Julijana Otpadnika, poslednjeg paganskog rimskog cara, kome je u okviru trodelne

Kultura

09.05.2022 u 08:33

Fantom u biblioteci

Zoran Milutinović, profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, član Evropske akademije nauka u Londonu, posle knjige „Bitka za prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” iz 2018. godine, napisao je dvojezični, srpsko-engleski, nastavak te monografije sa naslovom „Fantom u biblioteci. Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?” Kao i prethodno, i ovo izdanje objavila je beogradska „Geopoetika”. Knjiga je predstavljena u Andrićevoj zadužbini u Beogradu, a pored autora, u razgovoru su učestvovali Vladislav Bajac, pisac i osnivač „Geopoetike”, i Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni su ukazali na značaj argumentovane, na emprijskim dokazima zasnovane i politički nepristrasne kritike

Kultura

04.05.2022 u 20:00

Današnji čovek nije ni svestan svog varvarstva

Dve su nove knjige Bojana Jovanovića, antropologa, književnika i sineaste, „Novo varvarstvo”, u izdanju novosadske „Adrese”, i „Manconijevo zaveštanje”, u izdanju beogradske „Derete”. Prva pokazuje da je u civilizovanom čoveku primitivan oblik komunikacije prisutan kao agresivno ponašanje ili pak kao vrsta kreativnog potencijala. Varvarstvo ugrožava kulturu kada je destruktivno ka njoj okrenuto, ali ima i mogućnost obnove u slučaju povratka njenim izvornim vrednostima. Kroz brojne istorijske primere, Jovanović pokazuje da su varvari stalno u pohodima da osvoje svet i sebi potčine druge, da su „moderni varvari totalitarnih sistema doživljavali poraze, ali do danas ne gube nadu da mogu da ostvare svoj cilj”. Pre svega novi varvarizam je, po njegovim rečima, odlika zapadnoevropskog

Kultura

03.05.2022 u 09:35

Vek od rođenja Duška Radovića

U Srpskoj književnoj zadruzi, koja ove godine obeležava 130 godina postojanja, održan je okrugli sto posvećen stogodišnjici rođenja Dušana Radovića, a među brojnim učesnicima, kao i onima koji su bili sprečeni da događaju prisusutvuju, ali su priložili svoje tekstove, našli su se Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Radivoje Lale Bojičić, Miroslav Maksimović, Nikola Vujčić, Zorana Opačić, Miloš Kovačević, Duško Babić i drugi. Domaćin susreta bio je glavni urednik SKZ-a Dragan Lakićević. Ovom prilikom mogle su se čuti emotivne reči prijatelja Duška Radovića, ali i podrobne analize njegovog dela, kroz izlaganja Aleksandre Žeželj Kocić, Milana Aleksića, Milice Kecojević, Valentine Vukmirović, Branislava Matića... O Velikoj godišnjici, u „Zadruzi” se sprema divot izdanje „Kola”

Kultura

25.04.2022 u 14:10

Verujem u veliku i večnu ljubav

Srpski pisac iz Hrvatske Drago Kekanović, prvi je dobitnik novoustanovljene književne Nagrade „Beogradski pobednik” za roman „Privrženost”, u izdanju „SKD „Prosvjeta” iz Zagreba, a zatim i beogradske „Lagune”. To je još jedno priznanje u nizu za ovog autora, pored „Andrićeve nagrade”, „Vitalove”, „Ćorovićeve”, „Borisava Stankovića”, ali na početku ovog razgovora naš sagovornik izrazio je setu u pogledu samog prideva „beogradski” u nazivu nagrade. To ga je vratilo u prošlost, kada je iz Osijeka stigao u Beograd, s namerom da upiše bilo koji fakultet društvenih nauka. Isprečila se tad „birokratska i administrativna rampa”. „Bilo kako bilo, ostalo mi je u džepu dovoljno novca za voznu kartu Beograd–Zagreb. Da se samo ovlaš ugradim u najlepšu rečenicu tada omiljenog, danas skoro zaboravljenog

Kultura

13.04.2022 u 20:00

Sezan je bio gladan na drugačiji način

Srpska književna zadruga ove godine obeležava 130 godina od osnivanja, važnim izdanjima, najpre u svom plavom „Kolu”, gde je nedavno objavljeno Plutarhovo delo „O Sokratovom demonu/O sujeverju”, u prevodu i sa predgovorom i napomenama Noela Putnika. U ovim spisima, Plutarh se ističe kao sintetičar ne samo nasleđenih filozofskih tradicija već i onovremenih mističkih i religijskih, a takođe i političkih tekovina. Ono na šta posebno ukazuje Noel Putnik jeste kontekst u kojem Plutarh piše svoje teološke radove, koje je nemoguće razumeti bez uzimanja u obzir pojave „teološkog zaokreta”, u poznoantičkoj filozofiji, koji se odnosi na brisanje granica između filozofije, religije i magije, u okviru helenističkog sinkretizma. Ova antička predstava o demonima govori o posredništvu između

Kultura

06.04.2022 u 20:15

Ti magični Meksikanci

Nekoliko važnih dela meksičke književnosti u skorije vreme objavila je izdavačka kuća „Tanesi” iz Beograda, a među njima je roman „Svetkovina” Huana Hosea Areole (1918‒2001) iz 1963. godine. Areola se smatra jednim od prvih meksičkih pisaca koji je eksperimentisao sa kratkom prozom i koji je napustio realizam, služeći se istovremeno elementima fantazije, kao i idejama egzistencijalizma i apsurda. Bio je podsticaj za meksičke autore koji su stremili magičnom realizmu, satiri i alegoriji u svom radu. Tokom života bio je knjigovezac, prodavac, trgovački putnik, glumac, profesor književnosti... Zahvaljujući francuskoj stipendiji, 1945. godine odlazi u Pariz da uči glumu, a po povratku u Meksiko radi kao glumac, korektor, novinar. Uz Horhea Luisa Borhesa smatra se osnivačem žanra eseja-priče.

Kultura

05.04.2022 u 20:00

Video-igre su prošle put od igračke do medija

Jedinstvena knjiga kod nas „Totalna istorija video-igara” Manojla Maravića, profesora teorije medija, studija video-igara i medija masovne komunikacije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, objavljena je u ediciji „Multimedija” izdavačke kuće „Klio”. Zanimljivo je da je profesionalnu karijeru autor počeo kao vajar, a naučnom radu posvetio se nakon završetka interdiscipliniranih doktorskih studija Teorije umetnosti i medija. Pored ostalog, osnivač je prve naučne konferencije iz oblasti video-igara. Ova knjiga prati hronošli razvoj ove industrije, baveći se problemom pre svega sa medijske strane, pokazujući šta je sve uticalo na evoluciju „gejmerskog” fenomena, ukazujući na ključne stvaraoce, teoretičare, kao i na društvene pojave koje su sve pratile. „Konstanta mog

Kultura

28.03.2022 u 21:15

Suštinski susret čoveka i prirode

Roman francuske književnice Nastasje Marten „U očima zveri” objavila je izdavačka kuća „Klio”, u prevodu Ljiljane Mirković. Reč je neobičnoj prozi, nastaloj na osnovu traumatičnog iskustva autorke, koju je u avgustu 2015. godine, u planinama Kamčatke, u istočnom Sibiru, napao medved i naneo joj ozbiljne povrede po licu. Ona se odbranila i preživela, ali je ovaj događaj u prozi preradila kao susret dva bića, približavajući čitaocu perspektivu prirodnih zakona, od kojih se čovek u velikoj meri otuđio. Ovakvu perspektivu Nastasja Marten zastupa i kao antropolog. Sve do studija u Parizu živela je u Alpima, a sa 23 godine pridružila se nomadskom plemenu Gvič na Aljasci. Ona je suživot s tim ljudima predstavila u dokumentarnoj prozi „Divlje duše: protiv Zapada, otpor ljudi sa Aljaske”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће