Петак, 27.01.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	107.15	107.8	107.48
	116.79	117.49	117.14

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

05.04.2022 у 20:00

Видео-игре су прошле пут од играчке до медија

Јединствена књига код нас „Тотална историја видео-игара” Манојла Маравића, професора теорије медија, студија видео-игара и медија масовне комуникације на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, објављена је у едицији „Мултимедија” издавачке куће „Клио”. Занимљиво је да је професионалну каријеру аутор почео као вајар, а научном раду посветио се након завршетка интердисциплинираних докторских студија Теорије уметности и медија. Поред осталог, оснивач је прве научне конференције из области видео-игара. Ова књига прати хроношли развој ове индустрије, бавећи се проблемом пре свега са медијске стране, показујући шта је све утицало на еволуцију „гејмерског” феномена, указујући на кључне ствараоце, теоретичаре, као и на друштвене појаве које су све пратиле. „Константа мог професионалног

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Култура

25.03.2022 у 13:21

Треба да опростимо, али и да се сећамо

ИНТЕРВЈУ Фестивал португалске књижевности биће одржан од 24. до 26. марта у Атријуму Народне библиотеке Србије, с програмима од 19 часова, а један од гостију биће и Афонсо Круз, чије је романе Исус Христос је пио пиво, Куда иду кишобрани и Цвеће код нас објавила издавачка кућа Чигоја. Од рођења 1971. године у Фигеири де Фоз до данас, Афонсо Круз је обишао више од 60 земаља. Студије је похађао на Уметничкој школи „Антонио Аројо”, Лисабонском факултету ликовних уметности и Институту за ликовне уметности на Мадеири. Године 2008. објавио је свој први роман Тело божје: авантуре Конрада Фортеса и Лоле Бенитес, а годину дана касније Енциклопедију светских прича, за коју је добио награду „Камило Каштело Бранко” португалског удружења писаца. У 2011. уследила су дела Књиге које су прогутале мога

Култура

23.03.2022 у 15:00

Писац коме су за живота три пута објављена сабрана дела

Преминуо је Милован Витезовић (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), песник, романсијер, драмски писац, сценариста, есејиста и сатиричар, један од ретких књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела и за кога се на „Гуглу” везују хиљаде цитата, највише афоризама наведених у водећим листовима света. Готово читаву деценију био је уредник Уметничког програма РТС-а, с више хиљада сати уметничких, играних и документарних програма. Био је професор филмског и телевизијског сценарија на Катедри драматургије Академије уметности у Београду и отац четворо деце. Награђивани и превођени писац био је поносан на своје витешко презиме, познајући генеалогију Витезовића до 1730. године. Сећао се да је Миодраг Булатовић, пишући му писма, започињао овако: „Драги мој Витезовићу, ех, шта бих дао да

Култура

21.03.2022 у 11:37

Оно што изабереш, то живиш

Има Ниновом наградом овенчаних књига о којима више никада није било речи ни у јавном простору, нити у књижевним часописима, ни у разговорима пријатеља који седе у ресторану или носе рођенданске поклоне. Уз напомену да то не значи да је одлука неког од жирија у прошлости била погрешна, то ипак није случај с награђеном књигом „Деца” Милене Марковић, у издању „Лома”, ево ни после два месеца од проглашења. Препоручују је писци међу собом, други издавачи је читају и коментаришу, „Деца” иду из руке у руку. Уметност, као и истина, има необјашњиву привлачну моћ, а поетско искуство у овој прози, онако како је то описао Октавио Паз, јесте „отварање извора бића”, где је „један трен и више никад, један трен и заувек”, рођење и смрт у исти мах. Ова деца и људи од почетка носе терет

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Култура

25.02.2022 у 12:20

Весна Капор добитница награде „Меша Селимовић”

Весна Капор добитница је 34. награде „Меша Селимовић”, Компаније „Новости”, за роман „Небо, тако дубоко”, у издању „Српске књижевне задруге”, а овога пута у оквиру Великог жирија гласао је 61 књижевни критичар и било је издвојено укупно 98 наслова. Скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ биће лауреаткињи уручени у току априла. За дело награђене књижевнице свој глас дало је 26 критичара, међу којима су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић и други. Новинар „Вечерњих новости” Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде „Меша Селимовић”, саопштио је јуче да су у најужем избору била и дела „О садашњости и седативима”

Култура

23.02.2022 у 18:00

Спомен на композиторе, жртве Холокауста

Наш врсни књижевник и преводилац Коља Мићевић (1941‒2020) био је аутор једног необичног издања које је издавачка кућа „Златно руно” објавила постхумно, а реч је о делу „Молебан за композиторе жртве Холокауста”, у којем је представљено више од 30 стваралаца. Мићевић је сабрао имена уметника који су страдали у Терезијенштату, Аушвицу и другим логорима. У уводној напомени је написао: „Током 1940. године Гестапо је одлучио да један град по имену Терезин у Моравској претвори у јединствени концентрациони логор, у коме су, поред десетина хиљада чешких и пољских Јевреја, али не само њих, били затворени и истакнути интелектуалци, сликари, научници, књижевници, а посебно композитори. Њима су дали илузију да могу стварати, сликати, писати и компоновати. Била је то вешто смишљена варка, чудовишнија,

Култура

15.02.2022 у 11:36

Милан Влајчић – ерудита и непоткупљив интелектуалац

Истински значај једног људског живота мери се тиме колико је других људи одређена личност дотакла и у њиховом духу оставила свој особени знак. По томе је недавно преминули Милан Влајчић један од најбогатијих људи на свету, зато што је својом ерудицијом, ингениозношћу и јединственим начином мишљења утицао не само на генерације читалаца већ и на српску културу уопште. Некима од нас дословно је својом добротом спасио живот у кључним тренуцима када се свет рушио. Тако велико срце никада не умире. Мало ко је умео да таквом младалачком страшћу до самог краја воли и да разуме различите ствари, књижевне класике, као и савремену књижевност – која проговара кроз бунт, псовку и сленг, да слуша џез и рокенрол, да гледа телевизију и предано прати Радио Београд, да у једном кратком разговору прође

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Марина Вулићевић

27.01.2023 у 00:04

Додик: Јасеновац је заједничка мука јеврејског и српског народа

26.01.2023 у 23:44

Амерички посланици траже санкције Кини због подршке Русији у украјинском рату

26.01.2023 у 23:36

Бескрајне спирале мисли и осећања

26.01.2023 у 23:35

Абазовоћ предложио папи да се са руским патријархом састане у Подгорици

26.01.2023 у 23:16

Ново „Ликовно путовање” у Ранчићевој кући

26.01.2023 у 23:04

Нове оптужбе из Софије: Македонске власти су слале Бугаре на Голи оток