Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

29.11.2017 u 22:00

Kulturu ne odvajam od svakodnevice

Ivana Nešić, autorka knjiga za decu i mlade „Zelenbabini darovi” i „Tajna nemuštog jezika”, predstavlja svoj novi roman „Misija: Muzej” u izdanju „Kreativnog centra”. Za razliku od prve dve knjige, u kojima se bavila našom narodnom mitologijom i tradicijom, u novom romanu njena tema je srpsko slikarstvo. Junaci ove uzbudljive pripovesti su deca koja imaju sreće da ih tetka Roksanda, zaljubljena u slikarstvo, vodi kroz zbirke dela i živote velikih slikara: Katarine Ivanović, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Nadežde Petrović, Paje Jovanovića. Tetka Roksa uviđa da nešto nije u redu sa platnima koja dobro poznaje, da su neki detalji „utekli”. Ispostavlja se da slike žive svojim životom, da se preobražavaju, da njihovi likovi lutaju, da je moguće ući u njih i sresti se sa umetnicima… U knjizi su

Kultura

27.11.2017 u 22:00

Svaki pisac igra sebe u ličnoj drami

Zaista je neobična nova „Čudna knjiga” kratkih proza (Albatros plus) Enesa Halilovića (1977, Novi Pazar), pripovedača, romansijera, pesnika i dramskog pisca, zbog toga što kao u opuštenom ćaskanju pripoveda o pikanterijama iz života ljudi koje je pripovedač sreo, ali i o njemu samom. Tu su, na primer, priče o kćeri generala koja je sebi oduzela život zbog puke sitnice, a u stvari je bila smrtno ranjena roditeljskom nebrigom; o krvavoj ulici gde je smrt došla po ženu koja je tražila da se obrišu tragovi prethodne smrti; o velikom broju kondoma u državnom trezoru... Svaka od ovih priča drugačija je i podstiče na razmišljanje o samom pojmu čudnog i u našim životima. Enes Halilović je nedavno u Nišu primio nagradu „Stevan Sremac” za najbolju proznu knjigu u 2016. godini, za roman „Ako dugo

Kultura

20.11.2017 u 22:00

Reči ne delim na stare i nove

Za čitanje romana Radovana Belog Markovića potreban je poseban ključ, pažljivo uživljavanje u tekst koji se ne otvara odmah i svakome. Tako biva i u slučaju njegovog novog romana „Plava kapija, Kronika kronike” (Albatros plus”), iz kojeg izranjaju selo Ćelije i njegovi žitelji, „mnimi literata R. B. Marković, plave kapije upušteni kroničar”, „Markovići tamo Beli”, Jakov Žunić, sreski poverenik, razučitelj g. Sreten, doktor Subota… Oni obitavaju u stvarnom svetu knjige kao u prolaznom snu, u istoriji i u svakodnevici, razumevajući potrebe živih, ali i onih koji su živi na drugi način, i u večnosti, i naizgled ne zaslužujući da im lepota kapije, kao simbola

Kultura

18.11.2017 u 22:00

Objavljen zaboravljeni roman Grozdane Olujić

Izgleda da nikada nije kasno, čak ni za knjige koje negde stoje zaturene i zaboravljene. Tako je bar u slučaju šestog romana dobitnice NIN-ove nagrade Grozdane Olujić „Preživeti do sutra”, koji je završen i prekucan čekao trenutak da bude objavljen, još od 1962. godine. Pronašao ga je autorkin sin prof. dr Aleksandar Lešić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, a za štampu su ga zajedno sa njim priredili Aleksandar Jovanović i Zorana Opačić, koja je za ovo izdanje u „Kolu”, „Srpske književne zadruge”, napisala i predgovor. Slično se pre nekoliko godina desilo i sa prvom verzijom čuvenog romana Harper Li „Ubiti pticu rugalicu”, koji je pod naslovom „Idi postavi

Kultura

16.11.2017 u 14:00

Sedam decenija Instituta za srpski jezik SANU

Sedamdeset godina od osnivanja Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti obeleženo je juče svečanom akademijom, održanom u SANU. Zvanicama su se obratili predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je naglasio da je Institut za srpski jezik strateška institucija čiji posao nije nimalo lak, i dr Jasna Vlajić-Popović, direktorka Instituta za srpski jezik, koja je napomenula da je Institut za srpski jezik SANU osnovan 15. jula 1947. godine i da je do danas ostao centralna naučna ustanova u Srbiji za sistematsko proučavanje srpskog jezika i izradu kapitalnih rečnika. – Za ovaj institut vezana su vodeća imena srpske lingvistike 20. veka: Aleksandar Belić, osnivač i prvi direktor, njegovi učenici akademici Irena Grickat-Radulović, Milka Ivić, Pavle Ivić i Mitar Pešikan, kao i

Kultura

10.11.2017 u 22:00

Prave Beograđanke i one koje to nisu

Urbana i savremena Emilija Reljić, poslovna i uspešna Aleksandra Rakin, raskalašna i promiskuitetna Nina Obradović, glavni su ženski likovi ili bolje reći – glavne su fatalne dame novog romana Igora Marojevića „Prave Beograđanke“, koji je objavljen nedavno, u izdanju „Lagune“. Ovo delo prikazuje i širu društvenu sliku, gibanje grada kroz ne uvek moralne postupke njegovih žitelja, a uključuje i mnoštvo muških likova, za razliku od Marojevićeve prethodne zbirke pripovedaka „Beograđanke“. Roman „Prave Beograđanke“ biće predstavljen 16. novembra od 18 časova u Knjižari „Delfi“ u SKC-u, uz učešće teoretičarke Milene Đorđijević, pisca Filipa Davida, kritičara Miroljuba Stojanovića, glumca Pavla Pekića i autora.

Tema nedelje

04.11.2017 u 22:00

Mali izdavači su po kvalitetu veliki

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

28.10.2017 u 22:00

Barselona je u opasnosti zbog sitnih interesa

Ildefonso Falkones , autor bestseler romana „Katedrala na moru” iz 2008. godine, kao i novog dvotomnog nastavka ove priče „Naslednici zemlje”, u izdanju „Lagune” i u prevodu sa španskog Ivane Nikolić, bio je gost svog izdavača i 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Glavni junak „Katedrale na moru” Arnau Estanjol, koji je učestvovao u izgradnji crkve, sada je moćan čovek. On je zaštitnik Uga Ljora, koji sanja da postane brodograditelj, i koji je prinuđen da bira između odanosti prijatelju i preživljavanja. Ildefonso Falkones živi u Barseloni sa suprugom i četvoro dece, po profesiji je advokat. Sa sedam milona prodatih primeraka knjiga, postao je jedan od najpopularnijih španskih pisaca u svetu.

Kultura

26.10.2017 u 22:00

Granice ukidaju kultura i književnost, a ne politika

Nikad nemoj dozvoliti vukovima da te sateraju do provalije! Nikad im ne dozvoli da te okruže, kaže dečak Dželal svom najdražem konju u romanu iranskog pisca Mohamada Reze Bajramija „Priče sa Sabalana”, u trenucima kada je primoran da ga ostavi u planini. Ovu knjigu iz 1990/91. godine, koja se sastoji od dva dela: „Planina me dozivaše” i „Na ivici provalije” (oba su pojedinačno proglašena Knjigom godine u Iranu), kod nas je, u prevodu Miloša Delića, sa persijskog, objavila „Geopoetika“. To je priča o surovom životu na selu, kada su ljudi primorani da čine teške izbore, da zbog jake zime prodaju i otuđe životinje koje vole, ali i priča o odrastanju dečaka koji posle očeve smrti postaje glava kuće. Mohamad Reza Bajrami (1965), gost svog izdavača na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, autor

Kultura

25.10.2017 u 21:21

Klasici i dalje među najtraženijima

Već od dana otvaranja Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, od nedelje 22. oktobra, može da se primeti da je broj posetilaca veći nego prošle godine, što, opet, može da znači da naši ljudi vole da čitaju više nego prošle godine u ovo vreme, i pored toga što iz nekih delova grada do Beogradskog sajma u špicu putuju i više od sat vremena. Pored mnogo novih naslova, na ovom sajmu uočljiv je i „Kosmos”, ne opservatorija, već nova izdavačka kuća, koja se pojavljuje prvi put i odmah zapanjujuće zauzima prostor u najatraktivnijem prostoru Arene. Nema katalog, ali ima sajt, ima i panoe na putu ka sajamskim halama, a objavljuje uglavnom klasike Mana, Hakslija, Bulgakova…Kako nezvanično saznajemo, ta beogradska kuća ima veze sa Podgoricom, a ima veze i sa izdavačem „Štamparem Makarijem”, čiji se štand

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević