Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

29.11.2017 у 22:00

Културу не одвајам од свакодневице

Ивана Нешић, ауторка књига за децу и младе „Зеленбабини дарови” и „Тајна немуштог језика”, представља свој нови роман „Мисија: Музеј” у издању „Креативног центра”. За разлику од прве две књиге, у којима се бавила нашом народном митологијом и традицијом, у новом роману њена тема је српско сликарство. Јунаци ове узбудљиве приповести су деца која имају среће да их тетка Роксанда, заљубљена у сликарство, води кроз збирке дела и животе великих сликара: Катарине Ивановић, Саве Шумановића, Милене Павловић Барили, Надежде Петровић, Паје Јовановића. Тетка Рокса увиђа да нешто није у реду са платнима која добро познаје, да су неки детаљи „утекли”. Испоставља се да слике живе својим животом, да се преображавају, да њихови ликови лутају, да је могуће ући у њих и срести се са уметницима… У књизи су

Култура

27.11.2017 у 22:00

Сваки писац игра себе у личној драми

Заиста је необична нова „Чудна књига” кратких проза (Албатрос плус) Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар), приповедача, романсијера, песника и драмског писца, због тога што као у опуштеном ћаскању приповеда о пикантеријама из живота људи које је приповедач срео, али и о њему самом. Ту су, на пример, приче о кћери генерала која је себи одузела живот због пуке ситнице, а у ствари је била смртно рањена родитељском небригом; о крвавој улици где је смрт дошла по жену која је тражила да се обришу трагови претходне смрти; о великом броју кондома у државном трезору... Свака од ових прича другачија је и подстиче на размишљање о самом појму чудног и у нашим животима. Енес Халиловић је недавно у Нишу примио награду „Стеван Сремац” за најбољу прозну књигу у 2016. години, за роман „Ако дуго гледаш у

Култура

20.11.2017 у 22:00

Речи не делим на старе и нове

За читање романа Радована Белог Марковића потребан је посебан кључ, пажљиво уживљавање у текст који се не отвара одмах и свакоме. Тако бива и у случају његовог новог романа „Плава капија, Кроника кронике” (Албатрос плус”), из којег израњају село Ћелије и његови житељи, „мними литерата Р. Б. Марковић, плаве капије упуштени кроничар”, „Марковићи тамо Бели”, Јаков Жунић, срески повереник, разучитељ г. Сретен, доктор Субота… Они обитавају у стварном свету књиге као у пролазном сну, у историји и у свакодневици, разумевајући потребе живих, али и оних који су живи на други начин, и у вечности, и наизглед не заслужујући да им лепота капије, као симбола небеског

Култура

18.11.2017 у 22:00

Објављен заборављени роман Гроздане Олујић

Изгледа да никада није касно, чак ни за књиге које негде стоје затурене и заборављене. Тако је бар у случају шестог романа добитнице НИН-ове награде Гроздане Олујић „Преживети до сутра”, који је завршен и прекуцан чекао тренутак да буде објављен, још од 1962. године. Пронашао га је ауторкин син проф. др Александар Лешић, професор Медицинског факултета у Београду, а за штампу су га заједно са њим приредили Александар Јовановић и Зорана Опачић, која је за ово издање у „Колу”, „Српске књижевне задруге”, написала и предговор. Слично се пре неколико година десило и са првом верзијом чувеног романа Харпер Ли „Убити птицу ругалицу”, који је под насловом „Иди постави

Култура

16.11.2017 у 14:00

Седам деценија Института за српски језик САНУ

Седамдесет година од оснивања Института за српски језик Српске академије наука и уметности обележено је јуче свечаном академијом, одржаном у САНУ. Званицама су се обратили председник САНУ Владимир Костић, који је нагласио да је Институт за српски језик стратешка институција чији посао није нимало лак, и др Јасна Влајић-Поповић, директорка Института за српски језик, која је напоменула да је Институт за српски језик САНУ основан 15. јула 1947. године и да је до данас остао централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и израду капиталних речника. – За овај институт везана су водећа имена српске лингвистике 20. века: Александар Белић, оснивач и први директор, његови ученици академици Ирена Грицкат-Радуловић, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан, као и многи

Култура

10.11.2017 у 22:00

Праве Београђанке и оне које то нису

Урбана и савремена Емилија Рељић, пословна и успешна Александра Ракин, раскалашна и промискуитетна Нина Обрадовић, главни су женски ликови или боље рећи – главне су фаталне даме новог романа Игора Маројевића „Праве Београђанке“, који је објављен недавно, у издању „Лагуне“. Ово дело приказује и ширу друштвену слику, гибање града кроз не увек моралне поступке његових житеља, а укључује и мноштво мушких ликова, за разлику од Маројевићеве претходне збирке приповедака „Београђанке“. Роман „Праве Београђанке“ биће представљен 16. новембра од 18 часова у Књижари „Делфи“ у СКЦ-у, уз учешће теоретичарке Милене Ђорђијевић, писца Филипа Давида, критичара Мирољуба Стојановића, глумца Павла Пекића и аутора.

Тема недеље

04.11.2017 у 22:00

Мали издавачи су по квалитету велики

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

28.10.2017 у 22:00

Барселона је у опасности због ситних интереса

Илдефонсо Фалконес , аутор бестселер романа „Катедрала на мору” из 2008. године, као и новог двотомног наставка ове приче „Наследници земље”, у издању „Лагуне” и у преводу са шпанског Иване Николић, био је гост свог издавача и 62. Међународног београдског сајма књига. Главни јунак „Катедрале на мору” Арнау Естањол, који је учествовао у изградњи цркве, сада је моћан човек. Он је заштитник Уга Љора, који сања да постане бродоградитељ, и који је принуђен да бира између оданости пријатељу и преживљавања. Илдефонсо Фалконес живи у Барселони са супругом и четворо деце, по професији је адвокат. Са седам милона продатих примерака књига, постао је један од најпопуларнијих шпанских писаца у свету.

Култура

26.10.2017 у 22:00

Границе укидају култура и књижевност, а не политика

Никад немој дозволити вуковима да те сатерају до провалије! Никад им не дозволи да те окруже, каже дечак Џелал свом најдражем коњу у роману иранског писца Мохамада Резе Бајрамија „Приче са Сабалана”, у тренуцима када је приморан да га остави у планини. Ову књигу из 1990/91. године, која се састоји од два дела: „Планина ме дозиваше” и „На ивици провалије” (оба су појединачно проглашена Књигом године у Ирану), код нас је, у преводу Милоша Делића, са персијског, објавила „Геопоетика“. То је прича о суровом животу на селу, када су људи приморани да чине тешке изборе, да због јаке зиме продају и отуђе животиње које воле, али и прича о одрастању дечака који после очеве смрти постаје глава куће. Мохамад Реза Бајрами (1965), гост свог издавача на 62. Међународном београдском сајму књига, аутор

Култура

25.10.2017 у 21:21

Класици и даље међу најтраженијима

Већ од дана отварања Међународног београдског сајма књига, од недеље 22. октобра, може да се примети да је број посетилаца већи него прошле године, што, опет, може да значи да наши људи воле да читају више него прошле године у ово време, и поред тога што из неких делова града до Београдског сајма у шпицу путују и више од сат времена. Поред много нових наслова, на овом сајму уочљив је и „Космос”, не опсерваторија, већ нова издавачка кућа, која се појављује први пут и одмах запањујуће заузима простор у најатрактивнијем простору Арене. Нема каталог, али има сајт, има и паное на путу ка сајамским халама, а објављује углавном класике Мана, Хакслија, Булгакова…Како незванично сазнајемо, та београдска кућа има везе са Подгорицом, а има везе и са издавачем „Штампарем Макаријем”, чији се штанд

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 14:06

Ранко Симовић нови кошаркаш Борца из Чачка

15.06.2026 у 14:03

Велики пожар на подручју Мостара, прети да блокира пут ка Сарајеву

15.06.2026 у 13:56

Антонијевић: Заштита старијих је питање достојанства целог друштва

15.06.2026 у 13:53

Гашић: Војска Србије нуди сигуран посао и могућност напредовања

15.06.2026 у 13:52

Свечани дочек у Тбилисију: Кавалешвили примио Вучића уз највише државне почасти

15.06.2026 у 13:51

Игуман манастира Хиландар посетио Храм Свете Петке у КПЗ Сремска Митровица