Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

23.03.2017 u 16:30

Kako umiru geniji

„Kad čovek ceo život posveti rečima, važno je da umre na elokventan način”, izjavio je Ernest Hemingvej nekoliko dana pre nego što je izvršio samoubistvo. Slične duhovite opaske, kao i podaci o intenzivnim životima i najrazličitijim smrtima ljudi koji su obeležili istoriju, kulturu i umetnost, nalaze se u novoj knjizi Borivoja Gerzića „Koreografija moriendi” (SAI, Beograd). Iako su, svako na svoj način, postali bezvremeni, ukupno 96 „junaka” ove knjige samrtnici su, nemoćni pred konačnom sudbinom svakog čoveka: Sokrat, Rembo, Bodler, Gaudi, Borhes, Andrić, Crnjanski, Kiš, Tito, Tesla, Tomas Bernhard, Frida Kalo, Čehov, Tolstoj, Frojd, Margerit Jursenar, Dejvid Foster Volas... Gerzić govori i o njihovim životima, uverenjima i snazi duha, koji su se na konačnom kraju našli na

Kultura

15.03.2017 u 17:00

Ojačaće me ono što me ne ubije

Sve se više radi, ali i strahuje za radno mesto, obaveza je sve više, a vremena sve manje. U saobraćaju je gužva, a u redu se čeka za svaku sitnicu. U takvim okolnostima neko poseže za lekovima za smirenje, a neko za knjigama psihoterapeuta ili mudrih filozofa. Recimo, Ničea. Okolnosti možemo teško da promenimo, ali na nama je da menjamo sopstvene reakcije na stres. „Novine i drugi mediji prepuni su priča koje treba da probude zabrinutost. Svi ljudi žive s brigom. Briga zbog mira u svetu, zbog porodice, zbog dece, zbog aditiva, zbog vlade, zbog previše ili premalo posla, i tako dalje”, pišu u knjizi „Stres” danski psihoterapeuti Hane Lund i Jergen Lund, koju je objavio beogradski „Arhipelag”, u ediciji „Iskustva”, čiji su autori stručnjaci u najrazličitijim oblastima. Sa druge

Kultura

11.03.2017 u 18:30

Kako kineski filozofi mogu da nas nauče dobrom životu

Suviše se govori o tome da život, kao stara ploča, preskače u brzini modernog života, da se malo toga menja, da se živi na društvenim mrežama, ili da se uopšte ne živi. Međutim, ljudi koji traže alternativu mogu i da je nađu, počinjući od malih stvari, i od sebe. Na primer, u idejama starih kineskih filozofa, koje kao da su za nas upravo izrečene, i o kojima govore profesor kineske istorije s Harvarda Majkl Pjuet, autor knjige „Put”, i koautorka Kristin Gros-Lo, koja je doktorirala na predmetu istorije istočne Azije na Harvardu. Ovo izdanje, koje je objavljeno u 24 zemlje sveta, kod nas je štampao „Kreativni centar”, u prevodu s engleskog Mirjane Popov-Slijepčević. „Mi sami sebi stojimo na putu...

Kultura

09.03.2017 u 16:15

Reči pod lupom

Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je zbornik radova o leksici srpskog jezika „Reči pod lupom”, koji je priredila Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo izdanje objedinjuje 36 tekstova, objavljivanih u „Politici” u toku 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo naš lektor Gradimir Aničić. Da nije bilo te „Politikine” akcije ne bi bilo ni ove knjige. Trinaest naučnika i saradnika Instituta za srpski jezik SANU, koji rade i na izradi „Rečnika SANU”, svoja istraživanja u okviru doktorskih studija prilagodili su novinskom izrazu i široj publici. Ove tekstove, na predlog izdavača Simona Simonovića, Rajna Dragićević sabrala je u ovaj zbornik, želeći, kako je rekla, da poveže leksikološku energiju doktoranada, kojima je

Kultura

26.02.2017 u 16:00

Viteških turnira i dvoboja bilo je i u Srbiji

Posle prve integralne biografije našeg najvećeg nacionalnog junaka „Marko Kraljević– čovek koji je postao legenda” (Laguna), Marko Aleksić napisao je naučno-popularnu studiju „Srpski viteški kod” (Laguna). Ova knjiga ne samo da oživljava doba viteških turnira, izgled oružja i viteških oklopa, već i činjenicu da je viteštvo i kulturni fenomen. „Zbog toga sam se trudio da viteštvo osvetlim kroz različite vrste i žanrove srednjovekovne umetnosti, kao što su trubadurska poezija, viteška književnost, arturijanska legenda i drugi tematski ciklusi popularne kulture tog vremena. Ipak, najviše pažnje sam posvetio našoj usmenoj epskoj tradiciji koja predstavlja odjek srednjovekovne narodne kulture”, kaže Marko Aleksić. Ovom knjigom pokazujete da je srednjovekovno srpsko društvo delilo evropske vrednosti i

Kultura

18.02.2017 u 17:00

Žrtve mafije zbog Žute kuće

Kao najuzbudljiviji politički triler čita se roman danskog proznog i dramskog pisca Jensa-Martina Eriksena „Beli konopac za Filipa Deprea” (Albatros plus”, prevod Predrag Crnković). Eriksenov junak, u svojoj opsesiji Balkanom, stiže u Albaniju, u potrazi za arhaičnom kulturom, a iznebuha sreće albansku fotoreporterku, koja od njega traži pomoć. Sve zbog toga što je, ne znajući šta čini, uvučena u priču o zloglasnoj Žutoj kući... Novinari nestaju u mreži mafije i kriminala, a pripovedač predočava njihov put po Albaniji i Kosovu, iz preostalih dnevničkih beležaka Filipa Deprea... Jens-Martin Eriksen doći će u Beograd i Novi Sad 8. i 9. marta, kada će još biti reči o ovom romanu. Kakav odjek je vaša knjiga imala u Danskoj? Kada je moja knjiga objavljena i predstavljena

Kultura

18.02.2017 u 11:05

Umetnik je umetniku– prijatelj ili rival

Pronaći sve u jednoj osobi: sagovornika, druga, podstrek, inspiraciju, ostvariv je ideal, što pokazuju brojna prijateljstva umetnika koji su u jednom trenutku zajedno prevazilazili pojedinačna ograničenja i sujetu, te stvarali remek-dela. Ova tema podstakla je i Sebastijana Smija, umetničkog kritičara „Boston glouba” i dobitnika Pulicerove nagrade, da napiše knjigu „Umetnost rivalstva” (Profile Books) o četiri stvaralačka para koja čine: Mane i Dega, Pikaso i Matis, Džekson Polok i Vilem de Kuning, Lusijan Frojd i Frensis Bejkon. Višestruke veze među piscima I među piscima česte su dvostruke, višestruke, veze. Jedan od najlepših primera naše međuratne književnosti opisao je Miloš Crnjanski, pišući o Grupi umetnika koji su se posle Prvog svetskog rata okupljali u Moskvi, „svetlu u

Teme nedelje.

04.02.2017 u 22:00

Od humanista do izdajnika i slugu

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela. To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time

Kultura

01.02.2017 u 23:58

U Turskoj uhapšeno oko 150 pisaca i novinara

Pišemo vam da znate da niste sami. Pišemo vam kako bismo vam rekli da nećemo sedeti skrštenih ruku u času kada smo vam potrebni. Nećemo ćutati dok se vaša prava krše. Mi ćemo podići svoj glas širom sveta protiv svakog nastojanja da budete ućutkani, rečeno je u pismu solidarnosti upućenom kolegama i prijateljima u Turskoj, koje su potpisali članovi Međunarodnog PEN centra i vodeći svetski pisci, među kojima je i naša Vida Ognjenović, potpredsednica Međunarodnog PEN centra i predsednica Srpskog PEN-a

Kultura

30.01.2017 u 08:30

Mirnog hleba smo željni

Nova knjiga eseja profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu i književnog kritičara Slavka Gordića „Osmatračnica, Književne i opšte teme” (Akademska knjiga, Novi Sad) obraća nam se erudicijom, lucidnošću i zapažanjima koja povezuju književnu istoriju i savremenost sa istorijskim i političkim zbivanjima. Knjigu otvara esej o protejskoj prirodi ličnosti, kroz misli hrišćanskih mislilaca, zatim Dušana Matića, Pola Valerija, Dučića, Muzila, Svetozara Vlajkovića. Čitajući ove eseje vraćamo se Tolstoju, Kafki, Melvilu, Jovanu Hristiću, Veljku Petroviću, Milanu Kašaninu, Vinaveru... Udeo u razmišljanjima profesora Gordića ima i, kako on kaže, „zbrka vekova, u kojoj naporedo teku verski i (neo)kolonijalni ratovi, uz postmodernu inovaciju silničkog namirivanja računa pod maskom tzv.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević