Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

11.09.2016 u 18:05

Izaberi srpski i nećeš pogrešiti

Izučavanje jezika je kao bavljenje matematikom i muzikom u isti mah: uzrok uvek ima posledicu, pored pravila i činjenica, logika ima presudan značaj, a kada znanje dozvoli luksuz opuštanja tada reči zvuče kao moćna kompozicija. Takav utisak odaje čas sintakse prof. dr Zone Mrkalj, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru kursa za usavršavanje lektora, na 46. Međunarodnom skupu slavista, koji od 1. do 21. septembra okuplja 56 studenata srpskog jezika iz 18 zemalja Evrope i sveta. Mladi lektori iz Rusije, Bugarske, Rumunije i Srbije na ovom kursu, samo jednom od mnogih koje će pohađati prilikom ovog 46. tradicionalnog seminara srpskog jezika, književnosti i kulture, usavršavali su svoje znanje srpskih rečenica i na primerima proze našeg nobelovca Ive Andrića. Najviše

Kultura

03.09.2016 u 09:45

Žestoko se vole i mrze samo najbliži

Vule Žurić dobitnik je Andrićeve nagrade za 2015. godinu za knjigu pripovedaka „Tajna crvenog zamka” (Laguna), u kojoj su glavni junaci pisci, ili kako je to opisao izdavač, sportskim jezikom rečeno: „Žurić je ovoga puta sastavio najbolju reprezentaciju književnih likova koji zahvaljujući piščevoj mašti i umeću daju sve od sebe u ispunjavanju sopstvenih sudbina”. Zamislite samo jednu dorćolsku mehanu u kojoj Bora Stanković, u dertu, kaže Vinaveru: „Evropa je, noj ti, kao one sličice što ih deca kupuju i preslikavaju. Izgubili su, bre, smisao za proleće, ej! Zaboravili su nebo kako izgleda...” U skladu sa senzibilitetom dela i biografija Andrića, Bore Stankovića, Nazora, Kočića i drugih, ove pisce smeštate u tragikomične, čak i nadrealne situacije. Da li je to i način opuštenijeg

Kultura

22.08.2016 u 22:10

Sveta Sofija je bolna opomena

Promene u svetu su stalne i ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene republike Kosovo da postane članica Uneska i da srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata, pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama, ruše i skrnave, rekao je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić

Kultura

22.08.2016 u 08:28

Vizantološki kongres – susret dva sveta u promenama

Sutra će u Beogradu biti otvoren najveći do sada kongres vizantologa nazvan „Vizantija, svet promena”, koji će u toku sedam dana trajanja okupiti oko 1400 učesnika iz 49 zemalja. Tim povodom razgovaramo sa akademikom Ljubomirom Maksimovićem, predsednikom Organizacionog odbora ovog naučnog skupa i počasnim potpredsednikom Međunarodne asocijacije vizantologa. „Ovaj kongres vidim kao susret dva sveta u promenama. Jedan je vizantijski svet prošlosti, još uvek živ u mnogim aspektima, koji se projektuje u budućnost, a drugi pripada istraživačima koji idu za tragom toga sveta.

Kultura

12.08.2016 u 08:20

Imamo li novi književni pravac

Prelazak 20. u 21. vek bio je za nas preteško životno iskustvo, ali u umetnosti, po svemu sudeći, nije bilo tako – umetnost je našla načine da prevaziđe stvarnost i simbolički je protumači i prevaziđe. Književni kritičar Stojan Đorđić u svojoj novoj knjizi „Irealističko doba” (Službeni glasnik) period od 1990. do 2010. godine odredio je upravo tako, kao vreme irealizma, a u svoju analizu uključio je tridesetak pisaca i oko pedesetak njihovih odabranih ostvarenja, koji su najbolji primeri irealističkog diskursa. U razgovoru za naš list Stojan Đorđić objašnjava svoje viđenje ovog perioda srpske književnosti: – Ako se tih dvadesetak godina na prelazu iz 20. u 21. vek može izdvojiti kao posebna epoha u našoj književnosti, a to je osnovna ideja ove knjige, onda je termin irealističko

Kultura

04.08.2016 u 21:15

Sveti Nikola u Torontu kao filmska priča

Da li je zaista krem srpske inteligencije i kulture napustio zemlju i nastanio se u Kanadi, pitanje je koje pisac Nebojša Milosavljević postavlja u romanu „Sveti Nikola u Torontu” (Plato). Sada će se odgovori na to pitanje naći i u igranom filmu, komediji, po ovoj knjizi, koji je uveliko u pripremi, po scenariju Nebojše Milosavljevića, u režiji Slobodana Šijana i produkciji „Beomedije” i Nataše Milojević. Pošto je i sam dugo živeo u Torontu, i tamo se družio s našim iseljenicima, na osnovu ovog iskustva, Milosavljević je napisao roman koji se na duhovit način razračunava sa uvreženim mišljenjima o besprekornosti srpske dijaspore i pokazuje gomilu skorojevića, bivših „najboljih đaka”, koji u otadžbini nisu imali nikakve šanse. Glavni junak romana „Sveti Nikola u Torontu” Stevan,

Kultura

30.07.2016 u 12:30

Kome pisci posvećuju knjige

Osobe kojima pisci posvećuju svoja dela, čija imena ispisuju na prvim stranicama knjiga, privilegovane su, zbog toga što je njih autor imao na umu, ili u srcu, dok je pisao – njima iskazuje zahvalnost i poštovanje. Često će ta imena reći nešto o autoru, ako smo voljni da se upustimo u njegovu biografiju, ali otkriće ponešto i o delu, zavisno od tona u kojem je posveta sastavljena. Autorka Keti Dilon, pišući za „Ajriš tajms”, primetila je da su najbolje duhovite posvete, kakve je pisao Dž. D. Selindžer, koji je svoju „malešnu” knjigu „Freni i Zui” posvetio uredniku „Njujorkera”, mentoru i bliskom prijatelju Vilijamu Šonu. Keti Dilon istakla je i one posvete koje posle nekog vremena ispravljaju nepravde učinjene autoru. Tobijas Vulf, autor knjige „Dečakov život”, u kojoj je opisao

Kultura

20.07.2016 u 09:05

Muzičari su nalik lekarima

Citat: Najzahvalniji slušaoci najverovatnije su Japanci, tihi, srdačnih reakcija, zaljubljeni u klasičnu muziku. Mokra Gora – Gost upravo završenog Festivala ruske klasične muzike „Boljšoj” bio je violončelista Narek Haknazarijan, dobitnik zlatne medalje na prestižnom međunarodnom takmičenju Čajkovski 2011. godine. Iste godine stekao je umetničku diplomu na Muzičkom konzervatorijumu Nove Engleske kod profesora Lorensa Lesera. Kao dobitnik Prve nagrade na Međunarodnoj audiciji za mlade koncertne umetnike 2008. godine, Haknazarijan je debitovao u Zankel sali Karnegi hola u Njujorku. Rođen je u Jerevanu, a sa 11 godina sa majkom se preselio u Moskvu gde je upisao prestižni Moskovski konzervatorijum kod profesora Alekseja Seleznjikova. Mentor mu je bio Mstislav Rostropovič, a Haknazarijan je

Kultura

18.07.2016 u 22:05

Previše si stegnut, nasmej se, čoveče!

Mokra gora – Prava reč, savet ili usmerenje mladom umetniku, u pravom času, jeste ono što se teško može oduzeti, a kada su prihvaćeni na početku životnog puta, mogu da stvore trenutne preobražaje i bitne pomake. To je cilj i majstorskih kurseva velikih umetnika muzike: odškrinuti neka „zaključana vrata” u mladom čoveku, da mu pomognu da se opusti i počne da se „igra” muzikom. Master klasovima posvećena je posebna pažnja u okviru ovogodišnjeg četvrtog po redu Festivala klasične ruske muzike „Boljšoj” na Mokroj gori, u Drvengradu, a prisustvovali smo onima koje su održale muzičke zvezde violinista Nemanja Radulović i Zoran Todorović, operski umetnik. Majstori bi odslušali kratko izvođenje mladih muzičara, a onda korigovali njihov nastup, doterivali sa njima svaku frazu, otvarali ih ka novom

Kultura

08.07.2016 u 08:30

Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo

Prva asocijacija na ime našeg pisca Zorana Živkovića (1948) u vezi je sa novim prevodima njegovih knjiga u svetu. A ima ih svuda: u SAD, Italiji, Češkoj, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Sloveniji, Japanu, Portugaliji, Bugarskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Južnoj Koreji, Francuskoj, Mađarskoj... Zoran Živković autor je dvadeset jednog proznog dela, među kojima su: „Biblioteka”, „Koraci kroz maglu”, „Skrivena kamera”, „Most”, „Čitateljka”, „Amarkord”, „Poslednja knjiga”, „Esherove petlje”, „Pisac u najam”, „Pet dunavskih čuda”, „Veliki rukopis”, „Zbornik mrtvih”... Živković dolazi iz Portugalije, gde je imao vrlo zapažen nastup, a upravo mu je objavljeno i 150. izdanje proznog dela. Na osnovu podataka o brojnim prevodima vaših knjiga u inostranstvu, kao i činjenice da je američki izdavač

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević