Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

26.09.2016 у 18:04

Језик најбрже пропада немаром

Требиње – Стижемо у један од најлепших градова Републике Српске, у којем ће бити одржана трибина нашег листа „Сачувајмо српски језик”, опажајући атмосферу донекле „повишеног напона” на улицама, колоне аутомобила које промичу са страначким барјацима. Тај метеж део је предизборне кампање уочи локалних избора у БиХ, парола које припадају свету политике, док ће у другачијем духу говорити учесници „Политикине” трибине пред пуним амфитеатром Хидроелектрана на Требишњици: Милош Ковачевић, професор Београдског, Крагујевачког и Сарајевског универзитета, Миланка Бабић, професор Универзитета у Источном Сарајеву, Јелица Стојановић, професор на Филозофском факултету у Никшићу, Срето Танасић, професор Универзитета у Нишу, и Михаило Шћепановић, професор Филолошког факултета у Београду, као и

Култура

11.09.2016 у 18:05

Изабери српски и нећеш погрешити

Изучавање језика је као бављење математиком и музиком у исти мах: узрок увек има последицу, поред правила и чињеница, логика има пресудан значај, а када знање дозволи луксуз опуштања тада речи звуче као моћна композиција. Такав утисак одаје час синтаксе проф. др Зоне Мркаљ, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру курса за усавршавање лектора, на 46. Међународном скупу слависта, који од 1. до 21. септембра окупља 56 студената српског језика из 18 земаља Европе и света. Млади лектори из Русије, Бугарске, Румуније и Србије на овом курсу, само једном од многих које ће похађати приликом овог 46. традиционалног семинара српског језика, књижевности и културе, усавршавали су своје знање српских реченица и на примерима прозе нашег нобеловца Иве Андрића. Највише је међу

Култура

03.09.2016 у 09:45

Жестоко се воле и мрзе само најближи

Вуле Журић добитник је Андрићеве награде за 2015. годину за књигу приповедака „Тајна црвеног замка” (Лагуна), у којој су главни јунаци писци, или како је то описао издавач, спортским језиком речено: „Журић је овога пута саставио најбољу репрезентацију књижевних ликова који захваљујући пишчевој машти и умећу дају све од себе у испуњавању сопствених судбина”. Замислите само једну дорћолску механу у којој Бора Станковић, у дерту, каже Винаверу: „Европа је, ној ти, као оне сличице што их деца купују и пресликавају. Изгубили су, бре, смисао за пролеће, еј! Заборавили су небо како изгледа...” У складу са сензибилитетом дела и биографија Андрића, Боре Станковића, Назора, Кочића и других, ове писце смештате у трагикомичне, чак и надреалне ситуације. Да ли је то и начин опуштенијег сагледавања

Култура

22.08.2016 у 22:10

Света Софија је болна опомена

Промене у свету су сталне и не дешавају се увек на добробит човечанства. Такав је и покушај самопроглашене републике Косово да постане чланица Унеска и да српску баштину на простору Косова и Метохије, која иначе највећим делом припада средњем веку, византијском наслеђу српског народа, мимо свих научних чињеница и артефаката, припише народу коме не припада, и што је још погубније, да повери на чување светиње онима који их континуирано, деценијама, руше и скрнаве, рекао је председник Републике Србије Томислав Николић

Култура

22.08.2016 у 08:28

Византолошки конгрес – сусрет два света у променама

Сутра ће у Београду бити отворен највећи до сада конгрес византолога назван „Византија, свет промена”, који ће у току седам дана трајања окупити око 1400 учесника из 49 земаља. Тим поводом разговарамо са академиком Љубомиром Максимовићем, председником Организационог одбора овог научног скупа и почасним потпредседником Међународне асоцијације византолога. „Овај конгрес видим као сусрет два света у променама. Један је византијски свет прошлости, још увек жив у многим аспектима, који се пројектује у будућност, а други припада истраживачима који иду за трагом тога света.

Култура

12.08.2016 у 08:20

Имамо ли нови књижевни правац

Прелазак 20. у 21. век био је за нас претешко животно искуство, али у уметности, по свему судећи, није било тако – уметност је нашла начине да превазиђе стварност и симболички је протумачи и превазиђе. Књижевни критичар Стојан Ђорђић у својој новој књизи „Иреалистичко доба” (Службени гласник) период од 1990. до 2010. године одредио је управо тако, као време иреализма, а у своју анализу укључио је тридесетак писаца и око педесетак њихових одабраних остварења, који су најбољи примери иреалистичког дискурса. У разговору за наш лист Стојан Ђорђић објашњава своје виђење овог периода српске књижевности: – Ако се тих двадесетак година на прелазу из 20. у 21. век може издвојити као посебна епоха у нашој књижевности, а то је основна идеја ове књиге, онда је термин иреалистичко доба права

Култура

04.08.2016 у 21:15

Свети Никола у Торонту као филмска прича

Да ли је заиста крем српске интелигенције и културе напустио земљу и настанио се у Канади, питање је које писац Небојша Милосављевић поставља у роману „Свети Никола у Торонту” (Плато). Сада ће се одговори на то питање наћи и у играном филму, комедији, по овој књизи, који је увелико у припреми, по сценарију Небојше Милосављевића, у режији Слободана Шијана и продукцији „Беомедије” и Наташе Милојевић. Пошто је и сам дуго живео у Торонту, и тамо се дружио с нашим исељеницима, на основу овог искуства, Милосављевић је написао роман који се на духовит начин разрачунава са увреженим мишљењима о беспрекорности српске дијаспоре и показује гомилу скоројевића, бивших „најбољих ђака”, који у отаџбини нису имали никакве шансе. Главни јунак романа „Свети Никола у Торонту” Стеван, аутсајдер је у

Култура

30.07.2016 у 12:30

Коме писци посвећују књиге

Особе којима писци посвећују своја дела, чија имена исписују на првим страницама књига, привилеговане су, због тога што је њих аутор имао на уму, или у срцу, док је писао – њима исказује захвалност и поштовање. Често ће та имена рећи нешто о аутору, ако смо вољни да се упустимо у његову биографију, али откриће понешто и о делу, зависно од тона у којем је посвета састављена. Ауторка Кети Дилон, пишући за „Ајриш тајмс”, приметила је да су најбоље духовите посвете, какве је писао Џ. Д. Селинџер, који је своју „малешну” књигу „Френи и Зуи” посветио уреднику „Њујоркера”, ментору и блиском пријатељу Вилијаму Шону. Кети Дилон истакла је и оне посвете које после неког времена исправљају неправде учињене аутору. Тобијас Вулф, аутор књиге „Дечаков живот”, у којој је описао одрастање уз очуха

Култура

20.07.2016 у 09:05

Музичари су налик лекарима

Цитат: Најзахвалнији слушаоци највероватније су Јапанци, тихи, срдачних реакција, заљубљени у класичну музику. Мокра Гора – Гост управо завршеног Фестивала руске класичне музике „Бољшој” био је виолончелиста Нарек Хакназаријан, добитник златне медаље на престижном међународном такмичењу Чајковски 2011. године. Исте године стекао је уметничку диплому на Музичком конзерваторијуму Нове Енглеске код професора Лоренса Лесера. Као добитник Прве награде на Међународној аудицији за младе концертне уметнике 2008. године, Хакназаријан је дебитовао у Занкел сали Карнеги хола у Њујорку. Рођен је у Јеревану, а са 11 година са мајком се преселио у Москву где је уписао престижни Московски конзерваторијум код професора Алексеја Селезњикова. Ментор му је био Мстислав Ростропович, а Хакназаријан је

Култура

18.07.2016 у 22:05

Превише си стегнут, насмеј се, човече!

Moкра гора – Права реч, савет или усмерење младом уметнику, у правом часу, јесте оно што се тешко може одузети, а када су прихваћени на почетку животног пута, могу да створе тренутне преображаје и битне помаке. То је циљ и мајсторских курсева великих уметника музике: одшкринути нека „закључана врата” у младом човеку, да му помогну да се опусти и почне да се „игра” музиком. Мастер класовима посвећена је посебна пажња у оквиру овогодишњег четвртог по реду Фестивала класичне руске музике „Бољшој” на Мокрој гори, у Дрвенграду, а присуствовали смо онима које су одржале музичке звезде виолиниста Немања Радуловић и Зоран Тодоровић, оперски уметник. Мајстори би одслушали кратко извођење младих музичара, а онда кориговали њихов наступ, дотеривали са њима сваку фразу, отварали их ка новом

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе